Indijsko ministarstvo odbrane dalo je zeleno svetlo za nabavku 114 borbenih aviona Rafal u poslu čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 33 milijarde evra. Iako konačni komercijalni ugovor još nije potpisan, odluka Saveta za nabavke odbrambene opreme predstavlja ključnu fazu u indijskom sistemu kupovine naoružanja i praktično otvara put završnim pregovorima sa francuskom kompanijom Daso.
Ova odluka dolazi u trenutku kada Indijsko ratno vazduhoplovstvo ima ozbiljan problem sa brojem operativnih eskadrila. Doktrina predviđa oko 42 eskadrile za pokrivanje potencijalnih sukoba na dva fronta, prema Pakistanu i Kini, ali realni broj je godinama ispod tog nivoa. Zastareli MiG-21 se povlače iz upotrebe, dok domaći projekat Tejas napreduje sporije nego što je planirano. U takvom kontekstu, dodatni Rafali predstavljaju pokušaj da se brzo zatvori kritična praznina u borbenoj spremnosti.
Indija je još 2015. godine ugovorila 36 Rafala, koji su u međuvremenu ušli u operativnu upotrebu i raspoređeni su na severnim i zapadnim granicama. U indijskim vojnim krugovima ti avioni se smatraju tehnološkim iskorakom u odnosu na prethodne generacije. Sada se ide korak dalje. Plan je da se većina od 114 novih aviona proizvodi ili sklapa u Indiji, uz prenos tehnologije i uključivanje domaće industrije u lanac snabdevanja.
Industrijska dimenzija ovog posla jednako je važna kao i vojna. Politika „proizvodnja u Indiji“ zahteva da strani proizvođači uključe indijske kompanije u proizvodnju, održavanje i razvoj sistema. U slučaju Rafala, to podrazumeva otvaranje proizvodnih kapaciteta, transfer određenih tehnologija i dugoročnu logističku saradnju. Za Francusku to znači učvršćivanje pozicije strateškog partnera, dok za Indiju predstavlja korak ka jačanju sopstvene vazduhoplovne baze.
Međutim, suština pregovora leži dublje od same proizvodnje. Indija traži veću tehnološku autonomiju u okviru programa MRFA. Centralna tačka razgovora jeste mogućnost da indijska strana dobije pristup i kontrolu nad integracijom softvera i sistema naoružanja na francuskim lovcima. Novi Delhi želi pravo da samostalno sertifikuje i integriše domaće oružje, senzore i elektronske sisteme bez potrebe za punim odobrenjem ili tehničkom intervencijom proizvođača za svaku pojedinačnu modifikaciju.
Ovo pitanje je strateški ključno jer se tiče dugoročne operativne autonomije i smanjenja zavisnosti od stranih dobavljača. Indija ne želi situaciju u kojoj bi svaka integracija domaće rakete ili elektronskog sistema zahtevala političku ili tehničku saglasnost iz inostranstva. Težnja ka većoj autonomiji u integraciji softvera deo je šire doktrine „Proizvedeno u Indiji“, koja ima za cilj postepenu izgradnju nezavisne odbrambene industrije.
Finansijski aspekt ugovora je ogroman. Procena od 33 milijarde evra ne obuhvata samo same avione, već i paket naoružanja, obuku, rezervne delove, logističku podršku i infrastrukturu. Kada se uključi kompletan paket, cena po avionu daleko nadmašuje osnovnu cenu platforme. Upravo je visoka cena bila predmet političkih polemika tokom prethodne nabavke, pa je i sada javnost usmerena na transparentnost i strukturu troškova.
Operativno gledano, dodatni Rafali bi trebalo da donesu unapređene senzore, savremene rakete vazduh-vazduh dugog dometa, krstareće rakete i punu integraciju u mrežno-centrično okruženje. Indijsko vazduhoplovstvo računa na njih kao na platformu sposobnu da odgovori na kineske J-20 i modernizovane pakistanske F-16 i JF-17. Ipak, Rafal nije avion pete generacije, već sofisticirani višenamenski lovac generacije 4,5, pa se u indijskim analizama često govori o njemu kao prelaznom, ali dugoročnom rešenju.
Paralelno sa tim, Indija razvija sopstveni projekat borbenog aviona pete generacije AMCA, ali taj program je u ranoj fazi i neće brzo dati operativni rezultat. Zbog toga Rafal ostaje stub vazdušne moći za naredne tri do četiri decenije.
Geopolitički kontekst dodatno komplikuje sliku. Indija balansira između zapadnih partnera i tradicionalne saradnje sa Rusijom. I dalje koristi ruske sisteme poput Su-30MKI i PVO sistema S-400, ali sve više diversifikuje nabavke. Kupovina dodatnih Rafala učvršćuje strateško partnerstvo sa Francuskom, jednom od retkih zapadnih zemalja koja je spremna da Indiji proda napredne sisteme uz relativno fleksibilne političke uslove.
Važno je naglasiti da je trenutna odluka tek faza odobrenja. Predstoje detaljni pregovori o ceni, obimu transfera tehnologije, rokovima isporuke i stepenu softverske autonomije. Indijski sistem javnih nabavki poznat je po sporosti i složenosti, pa će do konačnog potpisivanja ugovora i početka isporuka verovatno proći još nekoliko godina.
Ako se posao realizuje u punom obimu, Indija bi sa postojećih 36 i novih 114 aviona imala ukupno 150 Rafala. Time bi postala najveći korisnik ovog tipa van Francuske i značajno promenila strukturu sopstvenog vazduhoplovstva. Ipak, prava težina ovog ugovora ne leži samo u broju aviona, već u tome da li će Nju Delhi zaista dobiti ono što traži, punu kontrolu nad sopstvenim oružjem i softverom u okviru jedne od najmodernijih zapadnih platformi.
