Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da će Sjedinjene Države i Iran održati drugu rundu pregovora o iranskom nuklearnom programu već naredne nedelje, nakon, kako je rekao, „veoma dobrih“ razgovora održanih u Muskatu, u Omanu. Iako nije naveo tačan datum ni lokaciju nastavka pregovora, Trampova poruka bila je jasna, dijalog se nastavlja, ali sa ozbiljnim upozorenjima.
Govoreći novinarima nakon razgovora, Tramp je istakao da bi neuspeh pregovora imao „veoma ozbiljne posledice“ po Iran, ponavljajući pristup koji kombinuje diplomatske kanale sa otvorenom pretnjom silom i ekonomskim pritiskom. Ovakav pristup uklapa se u njegovu dugogodišnju taktiku „štapa i šargarepe“, kojom pokušava da natera Teheran da prihvati okvirni sporazum o svom nuklearnom programu.
Iransku delegaciju u Muskatu predvodio je ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je nakon sastanka izjavio da su razgovori bili ograničeni isključivo na nuklearni dosije. Prema njegovim rečima, zapadne tvrdnje da Iran teži razvoju nuklearnog oružja bile su predmet rasprave, ali je Teheran ponovio da takve namere ne postoje.
„U veoma pozitivnoj atmosferi razmenili smo argumente, a stavovi druge strane su nam jasno predočeni“, rekao je Aragči iranskoj državnoj televiziji, potvrđujući da su se dve strane saglasile da nastave pregovore.
Razgovori u Muskatu bili su prvi direktan kontakt SAD i Irana nakon američkih udara na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine, koji su usledili tokom šireg regionalnog sukoba u koji je bio uključen i Izrael. Upravo ta pozadina daje dodatnu težinu trenutnim diplomatskim naporima.
Međutim, gotovo istovremeno sa najavom nastavka pregovora, Vašington je uveo nove sankcije Iranu. One su usmerene na kompanije i brodove uključene u trgovinu iranskom naftom i petrohemikalijama, uz obrazloženje da je cilj „pooštravanje sprovođenja“ postojećih sankcija i zatvaranje kanala za njihovo zaobilaženje.
Iako iranski mediji tvrde da su pregovori strogo ograničeni na nuklearni program, američka strana je ranije nagoveštavala širi paket zahteva, uključujući ograničavanje iranskog balističkog raketnog programa i prekid podrške regionalnim saveznicima Teherana na Bliskom istoku. Iranski zvaničnici su te zahteve kategorično odbacili.
Ali Bageri, zamenik za spoljnu politiku u Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost Irana, ranije je jasno poručio da Iran ne planira da obogaćeni uranijum prebaci u inostranstvo i da to pitanje neće biti predmet pregovora sa Sjedinjenim Državama.
Dok diplomatija formalno traje, američka vojna prisutnost u regionu ostaje snažna i nepromenjena. Udarna grupa nosača aviona USS Abraham Linkoln i dalje se nalazi u Arapskom moru, a jedan od američkih borbenih aviona već je oborio iranski izviđački dron. Vazduhoplovno krilo ove grupe uključuje avione F/A-18 Super Hornet, Growler i F-35 Lightning II, sposobne za napade na iranske pomorske snage i ciljeve duboko unutar iranske teritorije.
Udarnu grupu prate tri razarača klase Arleigh Burke, naoružana krstarećim raketama Tomahawk dometa većeg od 1.600 kilometara. Još dva razarača iste klase nalaze se u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu, ključnim tačkama za svetsku energetsku trgovinu.
SAD su u međuvremenu dodatno ojačale svoje baze u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema dostupnim informacijama, desetine transportnih letova prevezle su dodatne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot i THAAD, namenjene presretanju iranskih balističkih raketa.
Američki borbeni avioni F-15E Strike Eagle prebačeni su iz Velike Britanije u Jordan, čime su značajno skraćene distance do severnog Irana. Jordan i Izrael su, geografski gledano, bliži Teheranu nego sama udarna grupa u Arapskom moru.
Pored toga, veruje se da se u istočnom Mediteranu nalazi još jedan američki razarač klase Arli Berk, kao i podmornica klase Ohajo, sposobna da nosi više od 150 krstarećih raketa. Velika Britanija je rasporedila četiri aviona Typhoon u Katar, a deo snaga je prebačen i na Kipar. Podmornica klase Astute napustila je Gibraltar krajem januara i sada se, prema procenama, nalazi u istočnom Mediteranu.
U takvom kontekstu, ključno pitanje ostaje bez jasnog odgovora, da li su pregovori put ka stvarnom smirivanju tenzija ili samo kratko produženje mira pre novog rata.
Tramp očigledno pokušava da stegne omču oko iranskog režima kombinacijom vojne pretnje i ekonomskih sankcija, kako bi Teheran prihvatio načelni sporazum o nuklearnom programu. Ako druga runda pregovora donese makar okvirni dogovor, američki predsednik ima dve realne opcije.
Prva je da se zaustavi na tom nivou, proglasi diplomatsku pobedu bez rata, delimično umiri Izrael i ublaži deo sankcija Iranu kao gest dobre volje. Druga opcija je da, u kasnijoj fazi, pokuša da nametne dodatne zahteve, ograničavanje balističkog programa i prekid podrške iranskim saveznicima u regionu, što Teheran teško da će prihvatiti. U tom slučaju, vojni udar bi postao pitanje vremena, a ne mogućnosti.
