Američka ratna mornarica napravila je još jedan konkretan korak ka uvođenju prve operativne bespilotne letelice bazirane na nosačima aviona. Prvi operativni primerak MQ-25A Stingray uspešno je završio test autonomnog rulanja po pisti, saopštila je kompanija Boeing Defense 30. januara, čime je program ušao u završnu fazu priprema za prvi let i kasniju integraciju na nosače aviona.
Prema navodima Boinga, MQ-25A je autonomno rulao iz novog proizvodnog pogona kompanije u Maskutahu, u saveznoj državi Ilinois, do rulne staze na aerodromu MidAmerica St. Louis. Kretanje letelice inicirano je iz sistema za kontrolu misije bespilotnih platformi, bez fizičkog prisustva pilota u kabini, nakon čega je Stingray izvršio niz unapred planiranih manevara na zemlji kako bi se proverila osnovna upravljivost i funkcionalnost sistema.
U saopštenju kompanije navodi se da je „pritiskom na dugme“ iz komandnog sistema MQ-25 autonomno napustio proizvodni objekat, rulao do piste i potvrdio sposobnost bezbednog i preciznog kretanja u realnom aerodromskom okruženju. Ovaj test predstavlja ključnu prekretnicu jer potvrđuje da su osnovni sistemi upravljanja i integracije spremni za prelazak u sledeću fazu, a to je prvi let.
One Step Closer to the Sky – The MQ-25A Stingray™ successfully completed its first low-speed taxi test. Under the control of #VX23, #UX24 pilots monitored the Stingray as it taxied from Boeing’s production facility to the taxiway at MidAmerica St. Louis. Video Courtesy of Boeing pic.twitter.com/0CWjGglOop
— NAVAIR (@NAVAIRNews) January 30, 2026
Od rulanja ka letu i palubi nosača
Završetak testa autonomnog taksiranja direktno približava MQ-25A njegovom prvom letu, koji će označiti početak pune razvojne i operativne evaluacije. Stingray je zamišljen kao prva bespilotna letelica američke mornarice projektovana za rutinske operacije sa nosača aviona, sa primarnom misijom dopune goriva u vazduhu za palubna vazdušna krila.
Uloga MQ-25A posebno dobija na značaju u kontekstu ranijih podataka američke mornarice, koji su pokazali da je veliki procenat naleta lovaca F/A-18 Super Hornet bio potrošen upravo na zadatke tankovanja. Ta praksa je ubrzavala zamor strukture aviona i smanjivala raspoloživost borbenih platformi za njihove osnovne zadatke. Uvođenjem posebne bespilotne „leteće cisterne“, mornarica planira da rastereti lovce sa posadom i vrati ih u uloge udara i održavanja vazdušne nadmoći.
MQ-25A je opremljen turboventilatorskim motorom i konvencionalnim rasporedom krila, optimizovanim za dugotrajne letove i operacije sa nosača aviona. Planirano je da deluje koristeći standardne procedure lansiranja i prihvata na palubi, rame uz rame sa avionima sa posadom, bez posebnih „zaštićenih“ režima rada.
Nastavak onoga što je već najavljeno
Ovaj test direktno se nadovezuje na ranije izjave vrha avijacije američke mornarice, o čemu smo već detaljno pisali u tekstu o planovima da MQ-25 postane operativan do kraja 2026. godine. Tada je viceadmiral Danijel Čiver jasno poručio da je MQ-25 ključna platforma za otvaranje puta ka sledećoj generaciji kombinovanih vazdušnih operacija sa posadom i bez posade.
Njegova procena da će Stingray poleteti tokom 2025. godine nije se obistinila ali je jasno da program dobija tehničko utemeljenje. Autonomno rulanje nije demonstracija za javnost, već neophodan preduslov za bezbedne operacije u izuzetno složenom okruženju kakvo je paluba nosača aviona, gde se istovremeno kreću letelice, osoblje i oprema u ograničenom prostoru.
U tom smislu, ovaj test potvrđuje da MQ-25 više nije eksperimentalni koncept, već platforma koja se sistematski približava operativnoj realnosti.
Domet, održivost i budući dronovi
Američka mornarica planira nabavku više od 70 letelica MQ-25A tokom trajanja programa. Kada uđe u službu, Stingray će značajno proširiti operativni domet palubnih lovaca, omogućavajući im da dejstvuju na većim udaljenostima od nosača bez oslanjanja na kopnene tankere.
U kombinaciji sa ranije najavljenim konceptima saradnje bespilotnih i pilotiranih platformi, MQ-25 predstavlja prvu stvarnu „radnu“ kariku u lancu koji vodi ka budućim borbenim dronovima tipa CCA i daljoj evoluciji koncepta NGAD. Mornarica SAD je svesno suzila početni obim programa, fokusirajući se najpre na misiju dopune goriva, kao najmanje rizičnu tačku ulaska bespilotnih letelica u svakodnevne operacije nosača aviona.
Autonomno rulanje po pisti u Ilinoisu možda deluje kao mali korak, ali u realnosti predstavlja potvrdu da se američka palubna avijacija nepovratno pomera ka modelu u kome bespilotne platforme više nisu dodatak, već sastavni deo vazdušnog krila.
