Program Budući borbeni vazdušni sistem (FCAS), zamišljen kao temelj buduće EU vazduhoplovne moći kroz zajednički francusko-nemačko-španski lovac šeste generacije, nalazi se u stanju koje se sve češće opisuje kao ćorsokak. Iako formalna odluka o prekidu projekta još uvek nije doneta, realnost je da se FCAS, pokrenut 2017. godine, a nije se pomerio sa mrtve tačke zbog dubokih i dugotrajnih neslaganja između Pariza i Berlina.
Srce problema leži u sukobu industrijskih interesa. Francuski Dassault Aviation, proizvođač Rafala, insistira na vodećoj ulozi u razvoju budućeg lovca, uključujući kontrolu ključnih tehnologija i dizajnerskih odluka, pozivajući se na iskustvo u razvoju kompletnih borbenih aviona. Sa druge strane, Airbus Defence and Space, kroz nemačke i španske podružnice, odbija model u kome bi francuska strana imala dominantan položaj, tražeći ravnopravnu podelu rada i tehnologija. Ulazak Španije u program, koji je trebalo da ublaži spor, dodatno je zakomplikovao odnose i učinio kompromis još težim.
Tokom 2024. i 2025. godine postojala su neka očekivanja da će do kraja 2025. biti pronađeno političko rešenje. To se nije dogodilo. Program je ostao blokiran, bez jasnog plana kako da se prevaziđu razlike, dok su iz Pariza stizale izjave da Francuska, za razliku od Nemačke, zna kako da samostalno razvije borbeni avion, aludirajući na iskustvo sa Rafalom. U Berlinu su, zauzvrat, sve glasnije poručivali da su spremni da razmotre i druge opcije.
U tom kontekstu, Nemačka aktivno traži alternativne puteve kako ne bi ostala bez evropskog lovca nove generacije. Jedna opcija koja se povremeno pominje jeste priključenje programu Tempest, u kome učestvuju Velika Britanija, Italija i Japan. Međutim, druga, za Berlin potencijalno privlačnija opcija, jeste saradnja sa Švedskom i kompanijom Saab, proizvođačem aviona JAS 39 Gripen.
Američka vojna i bezbednosna publikacija Defense Post podsetila je da je krajem prošle godine generalni direktor Saaba, Mikael Johanson, u intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung jasno stavio do znanja da je otvoren za saradnju sa nemačkom vazduhoplovnom industrijom, uključujući Airbus Defence & Space, ukoliko francusko-nemački projekat definitivno propadne. Međutim, ta otvorenost dolazi uz precizno definisane uslove.
Pre svega, Johanson je naglasio da je neophodna jasna i dugoročna politička obaveza obe vlade, nemačke i švedske. Bez čvrstog političkog okvira, industrijska saradnja na projektu ove veličine nema smisla. Drugi, podjednako važan uslov, odnosi se na očuvanje industrijskog suvereniteta. Saab, prema njegovim rečima, ne može prihvatiti model u kome bi bio primoran da „ustupi polovinu svog znanja“ drugoj kompaniji ili da postane zavisan od partnera.
Podela odgovornosti, kako je objasnio Johanson, mora jasno da odražava realne snage i kompetencije obe strane. Svaka kompanija bi doprinosila oblastima u kojima ima najveće iskustvo, uz obostrani pristup znanju, ali bez gubitka sposobnosti da samostalno razvija i proizvodi borbene avione. Taj princip, prema njegovim rečima, verovatno odgovara i nemačkoj strani, jer ni Berlin ne želi potpunu zavisnost od jednog industrijskog partnera.
Ako bi se Nemačka i Švedska odlučile za zajednički projekat, budući lovac šeste generacije gotovo izvesno bi se oslanjao na tehnološko nasleđe Gripena, ali bi predstavljao duboku evoluciju postojećeg koncepta. Prema proceni izvršnog direktora Saaba, razvoj takvog aviona trajao bi najmanje deset godina u najboljem slučaju, pod uslovom da se odluke donesu brzo i da finansiranje bude stabilno.
Kao mogući prvi korak, Johanson vidi zajednički razvoj bespilotnih letelica i pratećih sistema, što bi omogućilo brže rezultate. U tom segmentu, vremenski okvir bi bio znatno kraći, četiri do pet godina do isporuke, što bi Berlinu i Stokholmu omogućilo da relativno brzo pokažu konkretan napredak i izgrade poverenje pre ulaska u dug i skup proces razvoja punokrvnog lovca šeste generacije.
U celini, potraga Nemačke za alternativom FCAS-u pokazuje duboku krizu evropske odbrambene saradnje, ali i spremnost pojedinih država da pragmatično traže izlaz iz industrijskih i političkih ćorsokaka. Da li će se budućnost nemačkog borbenog vazduhoplovstva zaista graditi na švedskim temeljima, zavisiće manje od tehnologije, a mnogo više od političke volje i sposobnosti da se izbegnu greške koje su već dovele FCAS na ivicu propasti.
A sta bi sa lovcem5 generacije????