Kina je započela najobimnije vojne vežbe u svojoj istoriji oko Tajvana, značajno pojačavši vojni pritisak na ostrvo kroz raspoređivanje ratnih brodova, bombardera, amfibijskih jedinica i izvođenje raketnih lansiranja. Vežbe, koje nose kodni naziv „Misija pravde 2025“, ušle su u drugi dan i predstavljaju do sada najrazrađeniju simulaciju potpune pomorske i vazdušne blokade Tajvana.
Prema zvaničnim saopštenjima, vežbe su pokrenute svega nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države odobrile novu prodaju oružja Tajvanu u vrednosti od 11,1 milijardu dolara. Kineske vlasti ovu odluku Vašingtona otvoreno tumače kao direktno mešanje u unutrašnja pitanja Kine i kao ozbiljnu bezbednosnu provokaciju.
Komanda Istočnog teatra ratnih dejstava Narodnooslobodilačke armije Kine potvrdila je da se vežbe sa bojevom municijom sprovode u pet definisanih zona oko Tajvana i duž obale kontinentalne Kine, sa planiranim trajanjem do 18 časova po lokalnom vremenu. U okviru manevra, pomorske i vazdušne jedinice izvode simulirane udare na pomorske i vazdušne ciljeve, protivpodmorničke operacije, kao i koordinisane napade sa severa i juga ostrva.
Kineski državni mediji navode da vežbe obuhvataju bojeva gađanja, stalne vazdušne i morske patrole, simulirane precizne udare na ciljeve visoke vrednosti i složene protivpodmorničke manevre. Tajvansko Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je da su se pojedine aktivnosti sa bojevom municijom odvijale unutar 12 nautičkih milja od obale, u vodama koje secesionistički Tajvan smatra svojim teritorijalnim morem.
Tajvanska uprava za civilno vazduhoplovstvo tvrdi je da je više od 80 domaćih letova otkazano, uglavnom ka udaljenim ostrvima, dok bi preko 300 međunarodnih letova moglo da se suoči sa kašnjenjima zbog preusmeravanja vazdušnih koridora radi izbegavanja zona vojnih vežbi.
Vežbe „Misija pravde 2025“ počele su rano u ponedeljak i predstavljaju šestu veliku vojnu demonstraciju oko Tajvana od posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi 2022. godine. Kineske vlasti navode da su manevri usmereni protiv separatističkih snaga na Tajvanu i njihovih spoljašnjih pokrovitelja.
China's PHL-16 370mm rocket artillery volley firing during Justice Mission 2025.
— Zhao DaShuai 东北进修🇨🇳 (@zhao_dashuai) December 30, 2025
With a range of 300km and guided rounds, it can practically hit any target on Taiwan from the mainland. pic.twitter.com/548rs9nNCV
Analitičari ocenjuju da je fokus ovih vežbi na sposobnostima sprečavanja pristupa i uskraćivanja područja, sa ciljem da se Tajvanu onemogući prijem vojne, energetske i logističke pomoći od saveznika poput Sjedinjenih Država i Japana u slučaju sukoba. Poseban akcenat stavljen je na simulaciju blokade ključnih luka na severu i jugu ostrva, kao i na kontrolu strateških pomorskih prolaza poput Bašijevog kanala i Mijako moreuza, koji su od presudnog značaja za uvoz energije na Tajvan.
Kineska komanda Istočnog pozorišnog područja objavila je i poster pod nazivom „Čekić pravde: Zapečatite luke, presecite konopce“, na kojem su simbolično prikazani udari na luku Ćilung na severu i Kaosjung na jugu Tajvana.
Tajvanske vlasti saopštile su da “pomno prate razvoj situacije”. Prema njihovim podacima, u periodu od ponedeljka ujutru do utorka ujutru registrovano je 130 kineskih vojnih letova, 14 ratnih brodova i osam plovila označenih kao zvanični brodovi. Tajvanska obalska straža i ratna mornarica tvrde da su u stanju pune pripravnosti tokom trajanja vežbi.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian izjavio je da vežbe predstavljaju kaznenu i odvraćajuću akciju usmerenu protiv snaga koje teže nezavisnosti Tajvana putem vojnog gomilanja, naglašavajući da su one neophodan korak u zaštiti nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kine.
Državni list Čajna dejli dodatno je istakao da su manevri direktan odgovor na najnoviju američku prodaju oružja Tajvanu i jasno upozorenje tajvanskim vlastima da Peking poseduje sposobnosti i volju da sprovede potpunu vojnu izolaciju ostrva ukoliko proceni da je to neophodno.
Tajvan – „crvena linija“
Podsetimo, Kina smatra pitanje Tajvana „suštinskim interesom“ i „crvenom linijom“ koju Zapad ne bi trebao da pređe. Kina je prošle godine već izvela dve velike vojne vežbe u okolini Tajvana, a tenzije u regionu su konstatne.
Kina i Tajvan funkcionišu odvojeno od 1949. godine, pošto što su nacionalističke snage Čang Kaj-šeka pobegle na ostrvo nakon poraza od kineske narodnooslobodilačke armije Maoa.
Tajvan ima sopstvenu vladu, vojsku i valutu, međutim, Peking insistira da je ostrvo deo njegove teritorije i ne isključuje upotrebu sile kako bi preuzeo kontrolu nad njim. Sa Pekingom se slaže čitav svet pa i sam kolektivni Zapad na čelu sa SAD, ali samo na papiru.
U realnosti, Tajvan odavno služi svrsi Zapada u svakom smislu. Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajvanu i pitanju Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.
Tajvan nema svoju stolicu u Ujedinjenim Nacijama, a samo 12 zemalja su ga zvanično priznale kao državu. U pitanju su: Belize, Gvatemala, Haiti, Sveta stolica, Maršalska ostrva, Palau, Paragvaj, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Esvatini i Tuvalu.
Međutim, UN kao organizacija izgubila je autoritet. Vodeće sile zapada su otpočele taj proces, dok istok ponavlja isti obrazac. Naoružavanje secesionistia i najnovija vojna vežba dodatno zaoštrava tenzije u regionu, dok svet sa zabrinutošću prati razvoj situacije.
