Kada bi se jastebovi u ruskim redovima pitali, nad Ukrajinom bi već prvog dana procvetale brojne ubistvene pečurke. Na sreću, ne pitaju se. Međutim, postavlja se suštinsko pitanje – da li je taktičko nuklearno oružje propustilo svoje vreme i da li je ono, kao takvo, jedan od skupih istorijskih promašaja? Zašto (do sada) nije tokom SVO korišćeno taktičko nuklearno oružje (Tactical nuclear weapons, Тактическое ядерное оружие, TNO) pokušaćemo da odgovorimo u ovom tekstu.
Nastalo u doba Hladnog rata, ono je našlo svoje mesto u borbenom rasporedu shodno tadašnjoj koncepciji ratova. Na papiru je to izgledalo prihvatljivo, pa smo bili u prilici da se upoznamo sa gamom različitih nosača nuklearnog arsenala: nuklearnim minama, topovima, balističkim raketama malog i srednjeg dometa, pa čak i streljačkom municijom. O svemu tome smo već pisali.
Generali i vojno-industrijski kompleks trljali su zadovoljno ruke dok su na varljivi mir trošene fantastične svote novca, kako bi se održala ravnoteža straha. Stratezi su sve lepo predvideli, osim dva ”detalja”: najpre: kako upotrebiti TNO a da ono trajno ne kontaminira ciljanu teritoriju? Još važnije – ko će i kada odlučiti: dovoljno smo bacili; prestanimo, ispunili smo ciljeve operacije, inače će početi da lete ICBM, a s njima i postojanje na Zemlji? Tek toliko.
Koja je osnovna namena TNO? Prvi zadatak je uništavanje ili neutralisanje velikih koncentracija žive sile i materijalno-tehničkih sredstava u bliskom frontovskom pojasu. Drugi zadatak je narušavanje poretka slojevite odbrane stvaranjem breša. Širom Ukrajine takvih ciljeva ima mnogo – brane, aerodromi, mostovi, železnički čvorovi, razvodna polja velikog kapaciteta, tuneli, komandni punktovi, kapitalna skladišta, itd, itd.
Ovakav način primene oružja u teoriji se nazivaeskalacija radi desekalacije. To će reći – uništimo im što više, da bi otpor bio manji, ili da bi u potpunosti nestao. U slučaju Ukrajine postoje samo dva scenarija mogućeg korišćenja i oba su značajnija psihološki nego vojno, jer Rusi sve te ciljeve mogu da unište (i uništavaju) konvencionalnim sredstvima. To traje, ali daje rezultate.
Koja dva scenarija? Prva varijanta: nekoliko taktičkih nuklearnih udara ohladilo bi usijane glave zapadnih sponzora i ubrzalo kapitulaciju Kijeva. Da li? Drugi, suprotan scenario je podjednako verovatan: upotreba TNO dovela bi do eskalacije i direktnog uključenja Zapada. Kako smo na početku utvrdili, prag upotrebe ICBM tada uopšte ne bi bio daleko, a možda bi te rakete poletele smesta, kao sprečavanje dalje eskalacije.
Vojnički gledano, najbolji trenutak za takvu akciju bio je tokom prvih dana SVO – i on je prošao. Ukrajina, bez obzira na očekivani napad, ne bi stigla da rasporedi borbene jedinice jer su one, u to vreme, bile u kasarnama ili u reonima okupljanja, u neizvesnosti mogućih pravaca napada. Rusi su strateško privlačenje snaga uradili uspešno. Sistematski udari bi za vrlo kratko vreme desetkovali i iscrpli živu silu oružanih snaga Ukrajine. Štaviše, teško da bi ijedan avion ostao čitav jer bi se na meti našli aerodromi.
No, šta je s kolateralnom štetom, faktorom koji je po pravilu presudan kada je nemoguće koristiti ovakvo oružje hirurškom preciznošću? Moguće je pogoditi u zadatu tačku, ali moć nuklearne eksplozije, kao što znamo, ne počiva samo na udarnom talasu. Civilne žrtve svakako bi bile masovne, kontaminacija takođe, a o reakciji međunarodne zajednice (koja i u ovim uslovima maksimalno spinuje sve što joj je na dohvat ruke) da i ne govorimo.
Šta je nova nepoznanica u četvrtoj godini SVO? Da li bi se snage NATO uključile u borbu nakon prvog talasa eksplozija? Niko se nije ni trudio da to proveri, bez obzira na izjave Saveza voljnih. U međuvremenu, Rusi su eliminisali veliki broj ciljeva, doveli u kritičnu situaciju energetsku i putnu mrežu, pa je ponestalo ciljeva za TNO. Možda bi moglo da se dejstvuje po aerodromima, ali nije izvesno da li bi to bio pucanj u prazno, jer su F-16 dobro razmešteni i maskirani. Građanske mete (elektrane, brane) već sada je teško braniti konvencionalnim objašnjenjima. U preraspodelu vatrene moći uključio se neočekivani faktor: presudnu ulogu preuzele su BPL.
Gotovo preko noći nametnulo se jevtino i efikasno oružje – dronovi. Ni manjeg oružja, ni veće napasti. Ugrožavaju sve: od pojedinca do mašinskih postrojenja u elektranama i brodova u lukama. U kombinaciji s naprednim izviđačkim i komunikacionim sistemima oni su, za sada, dominantni u ovom sukobu. Od taktičkog do strateškog nivoa, surovo i brzo izmenjen je način ratovanja. Koncentracija velikih snaga je isključena, čak su i vodovi izgubili primarnu ulogu; sada su na delu grupice od dva do najviše četiri -pet borca, a obe strane vrebaju maglu kao prirodnog saveznika. Čak se i dimne zavese, proklamovane kao značajna pomoć, ređe viđaju.
Kao nikada u istoriji, kompletna borbena prostorija izviđački je obezbeđena 24 sata s obe strane, a identifikacija ciljeva je fatalno tačna. Pri tom je operativnost dronova i samouverenost operatora takva da uz udarne dronove oni navode i ”svedoke”, odnosno dronove koji sve to uredno snimaju i dokumentuju, stvarajući ”municiju” za medijski rat.
Nema više ciljeva kakvih je bilo na početku operacije; disperzija ljudstva i tehnike je maksimalna, komandni centri su odlično maskirani i stalno se premeštaju, a nekadašnji klasični strateški pravci – putevi, reke, druga linija fronta, leposatke (drvoredi kao vetrobrani) izbegavaju se jer su smrtonosna zamka.
Šta je još protiv upotrebe TNO? Ukrajinci su sovjetska škola u onom najboljem smislu reči. Vojno-industrijski kompleks organizovan je kroz raseljavanje proizvodnje, baš kao u Drugom sv. ratu. Pri tome se najdragoceniji pogoni nalaze sklonjeni u građanskim objektima pa ih je teško otkriti. Podzemne garaže, skladišta i magacini velikih trgovinskih centara, sportske hale, hangari hladnjača, itd, itd. Bilo je i slučajeva da se mašine, sirovine i proizvodi kriju po školama, pa čak i bolnicama. Nije dozvoljeno, ali šta sve do ove SVO nije bilo dozvoljeno?
Ruski jastrebovi zagovaraju ogorčeno po brojnim kanalima da se napadnu granični punktovi, mesta gde protiče zapadna oprema. Pri tom ”zaboravljaju” na dejstvo koje bi zahvatilo i susednu teritoriju – članicu NATO. Čak i da to prođe uspešno, nemoguće je celu zapadnu Ukrajinu tako odseći jer uvek ima načina da se otvori neki drugi prolaz. O reakciji NATO ne vredi trošiti reči. Jasno je da se Rusija i Ukrajina u hodu prestrojavanju i vrlo brzo uče u novonastalim okolnostima, a u njima nema mesta za TNO.
Histerija internet-ratnika i kauč-stratega dosegla je vrhunac kod Pokrovska, kada su predlagali da se Malkama kalibra 203 mm automskim granatama napadne grad. Njihova približna snaga je dva do tri kilotona. Ali to znači da bi Rusi morali da se izvuku na bezbedno rastojanje što ne bi prošlo nezapaženo. Ukrajinci bi smesta krenuli za njima i od udara ne bi bilo ništa, a položaj bi bio izgubljen.
Pošto talasi radijacije i elektromagnetskog udara ne znaju za granice razdvajanja, savremena digitalna oprema bila bi uništena isto kod Rusa kao i kod Ukrajinaca. Ne treba zaboraviti ni širinu ”sive zone” koja može biti i do 15 kilometara, pa nema ni reči o klasičnoj frontovskoj liniji. Vojni značaj takvih udara, ako uračunamo i građanske žrtve, ili prijateljsku vatru, sopstvene žrtve, bio bi u velikom minusu.
No, zamislimo da je TNO upotrebljeno i da su napadači srećno prošli, ne morajući da se povlače u sigurnosnu zonu. Sovjeti su na vežbama, u maskimalno povoljnim uslovima, prelazili kontaminiranu prostoriju. O tome smo takođe pisali. Da li bi to sada uspeli Rusi i ko bi se na to usudio? Podsetimo da je poslednja prilika za takvo, egzemplarno korišćenje taktičkog nuklearnog oružja, bila kod Kurska.
Posle toga su se neki evropski političari (posebno pigmeji iz baltičke trojke) ohrabrili i razgalamili smatrajući da Rusi, ustvari, i ne smeju da koriste to oružje…a vojni razlozi su, kako vidimo, sasvim drugačiji. Međutim, u cilju medijske pobede sve izjave su dozvoljene jer već sutra dolaze neke nove, druge.
Ako ništa drugo, ova SVO pokazala je da je lakše otići u kladionicu i staviti novac na nekog autsajdera nego predviđati šta će se dogoditi i šta će još biti upotrebljeno. Nadamo se ovakvi ulozi neće biti na stolu.
G.Ivic je obradio nesto sto je na stolu i dalje i nije za zanemarit . Slazem se sa njegovom konstatacijom da je pravo vreme za upotrebu TNO bilo na pocetku sukoba u Ukraini . Ali , ovo je ocigledno Putinov ,, bratski rat ,, i on ga vodi tako ,, nezno ,, da ne koristi sve sto mu je na raspolaganju da slomi neprijatelja . G. Ivic je zaboravio da postoje TNO koje se zove NEUTRONSKO , sa
minimalnim zagadjenjem sredine jer ubija neutronima a ne udarnim talasom . Prvenstveno je namenjeno za ubijanje tenkovskih posada . Nama su Amerikanci 1999.g. zapretili upravo tim oruzijem i bih ga upotrebili da su morali da kopneno krenu na Beograd.
To je jedan od kljucnih razloga napustanja Kosova . Milosevicu je bilo jasno da NATO trupe nece sebi dozvoliti neko zaglavljivanje
na Balkanu i velike pesadijske gubitke . Nema sumnje da bi nas napali s tim ,, cistim TNO ,, bez pardona jer su gubili strpljenje Klark , Klinton itd. sve od lose majke i odgoreg oca . Malo sam napravio digresiju ali kada se saberu gubici na obe strane bolje bi bilo da je izbaceno iz stroja 2 ili 3 divizije i okoncan sukob nego ovako beskonacna pogibelj stotina hiljada s obe strane .
Da su rusi upotrebili TNO na pocetku sukoba prekratili bih ovaj rat sa ukrajincima . Budite sigurni da je u Kremlju na ruletu s opcijama za pobedu br. koji simbolizuje TNO u opticaju i da uvek moze biti aktiviran .
Hvala na komentaru. Nisam zaboravio neutronsko oružje, već je pisano o njemu. Tema ovog teksta je bilo TNO. Mnogo je tekstova, ako Vam nije teško, pretražite – i njega smo apsolvirali.
Srdačan pozdrav!
PS
Niko razuman ne želi da pritisne dugme, ali – kako rekoh – ne bih išao u kladionicu tim povodom.
Nije lako tebi, prestani da uzimas psihoaktivne supstance koje ti stvaraju halucinogene fantazije !
Mislim ovo sto si napisao je neki nivo infantilnog razmisljanja persone od 15g, tako mali Mikica zamislja sta ce biti ili sta bi bilo kad bi bilo !
Ruje nemaju takve bombe, Ameri su ih jedino operativno razvili i producirali ali su ih povukli iz nuklearne trijade, Cajnezi nikad nisu producirali ali kao imaju tehnoloske rezerve za njih !
Nikad Ameri nisu zapretili Srbiji neutronskim bombama, pobogu ne lazi i izmisljaj stvari. Verovatno i dalje zivis u iluziji da je ta operacija bila Merciful Angel/Milosrdni Andjeo a ne Allied Force.