U Italiji je razvijen neobičan kopneni robot koji bi mogao da promeni način na koji se razmišlja o kretanju u ekstremno skučenim i opasnim prostorima. Robotska platforma pod nazivom Porkaspino, nastala na Univerzitetu u Đenovi, predstavlja kombinaciju guseničara i fleksibilnog mehaničkog sistema koji se kreće gotovo kao živo biće, prilagođavajući se terenu umesto da ga savladava silom.
Zvanično, projekat je zamišljen kao istraživački i spasilački alat. Inženjeri su želeli da naprave robota koji može da ulazi tamo gde klasične mašine, pa čak ni ljudi, ne mogu da prođu. Uski prolazi, urušeni hodnici, pukotine u betonu, cevovodi i složeni industrijski sistemi predstavljaju okruženja u kojima je Porkaspino zamišljen da deluje.
Za razliku od klasičnih robota sa točkovima ili krutim gusenicama, ovaj sistem koristi niz segmentiranih elemenata sa posebnim šiljcima koji mu omogućavaju izuzetno prianjanje. Zahvaljujući tom rešenju, robot zadržava stabilnost na gotovo svakoj podlozi, uključujući šut, zemlju, metalne površine i neravne betonske konstrukcije. Čak i u slučaju prevrtanja, konstrukcija mu omogućava da se sam ispravi i nastavi kretanje bez spoljne pomoći.
Posebno interesantna karakteristika je sposobnost „provlačenja“. Robot nije ograničen samo na ravne površine, već može da se uvlači u uske prostore i da menja oblik kretanja u zavisnosti od prepreka. U ruševinama, gde su prolazi nepredvidivi i često nestabilni, ovakva sposobnost ima daleko veću vrednost od sirove brzine ili snage.
Na otvorenom terenu, Porkaspino može da razvije brzinu od nekoliko desetina kilometara na sat, ali u realnim spasilačkim scenarijima brzina nije ključni faktor. Ono što je važno jeste pouzdanost, stabilnost i mogućnost da se stigne do tačke do koje ljudski spasioci ne mogu bez ozbiljnog rizika po život.
Upravo te karakteristike privukle su pažnju vojnih stručnjaka. Iako projekat nije razvijan kao oružje, vojne analize su brzo ukazale na potencijal koji ovakav sistem ima u borbenim uslovima. Jedna od razmatranih opcija jeste pretvaranje robota u takozvanu „puzeću minu“.
U toj konfiguraciji, robot bi bio opremljen eksplozivnim punjenjem i sistemom za daljinsku ili autonomnu detonaciju. Umesto da bude statična mina ili klasični dron, ovakav sistem bi mogao samostalno da se kreće kroz objekte, ulazi u zgrade, bunkere ili podzemne prostorije i detonira se u neposrednoj blizini cilja.
Za razliku od klasičnih improvizovanih eksplozivnih naprava, ovakav robot ne bi zavisio od tačno definisane putanje ili mesta postavljanja. Njegova sposobnost da se prilagodi terenu i zaobiđe prepreke daje mu znatno veću fleksibilnost, posebno u urbanim i podzemnim borbenim scenarijima.
Ovakva razmatranja uklapaju se u širi trend savremenog ratovanja, u kojem se granica između civilnih tehnologija i vojne primene sve češće briše. Roboti namenjeni spasavanju, logistici ili inspekcijama postaju osnova za razvoj novih borbenih sistema, često bez ikakvih velikih konstrukcionih izmena.
来自热那亚大学的 Porcaspino 机器人，是一款专为封闭和复杂空间检测而设计的仿生机器人。 它采用类似毛毛虫的多节结构，拥有灵活的脊椎和带“刺”的抓附外形，能够通过主动挤压、弯曲和抓握，在狭窄、不规则、崎岖的环境中前进。#伽蓝说说 #云澜智能 #无人机系留系统 #科技 #仿生机器人 #robot pic.twitter.com/wUmC16RpM1
— 云澜智能 (@JunrongLiu59226) December 15, 2025
Iako italijanski univerzitet i dalje ističe civilni karakter projekta, jasno je da će interesovanje vojske rasti. U svetu u kojem se sve više borbi odvija u urbanim sredinama, tunelima i utvrđenim objektima, mali, prilagodljivi i teško uočljivi kopneni roboti mogli bi da postanu jednako važni kao vazdušni dronovi.
Porkaspino je, za sada, samo još jedan eksperimentalni sistem. Međutim, njegov dizajn pokazuje u kom pravcu se kreće razvoj kopnenih robota i zašto se granica između spasilačkog alata i oružja sve brže briše. U budućim sukobima, „puzanje“ kroz ruševine moglo bi da postane jednako važno kao i dominacija iz vazduha.
