Pojava ruskog drona Molnija-2 opremljenog Starlink satelitskim terminalom predstavlja novu, za Ruse važnu etapu u evoluciji improvizovanih bespilotnih sistema koji su obeležili rat u Ukrajini. Fotografija koja se nedavno pojavila, a koju su objavili ukrajinski mediji, navodno je snimljena tokom pokušaja presretanja ove letelice i pokazuje jasno prepoznatljiv Starlink terminal postavljen na gornji deo trupa, neposredno ispred repne sekcije.
Iako se zasad ne može sa sigurnošću tvrditi da je reč o standardizovanoj serijskoj verziji, sam vizuelni dokaz ukazuje da su ruske snage započele eksperimente sa integracijom satelitske komunikacije na jednom od najjednostavnijih, ali i najrasprostranjenijih dronova u sukobu.
„Kalašnjikov među dronovima“
Molnija-2 je u vojnom žargonu dobila nadimak „AK-47 među dronovima“ zbog kombinacije jednostavne konstrukcije, niske cene i široke upotrebljivosti. Letelica sa fiksnim krilima, pogonjena sa dva elektromotora, izrađuje se od dostupnih i jeftinih materijala poput šperploče, aluminijumskih cevi i plastike. Uprkos tome, pokazala se kao izuzetno efikasna platforma u različitim ulogama.
U osnovnoj konfiguraciji, Molnija-2 se koristi za izviđanje, ali je daleko češće viđana u udarnim, jednokratnim misijama. U tim scenarijima može nositi bojevu glavu mase između tri i sedam kilograma, što je čini pogodnom za napade na statične ciljeve, skladišta, vozila ili infrastrukturne objekte.
Ograničenja osnovne verzije
Standardni sistem upravljanja Molnije-2 oslanja se na kameru i klasičnu dvosmernu radio-vezu, sličnu onoj koja se koristi kod FPV kvadrokoptera. Takav pristup je jednostavan i robustan, ali ima ozbiljno ograničenje: operativni domet je u praksi ograničen na oko 40 kilometara.
U uslovima intenzivnog elektronskog ratovanja, ovaj domet se dodatno smanjuje, jer su radio-kanali podložni ometanju i presretanju. Upravo zbog toga je integracija satelitske veze potencijalno prelomna tačka u razvoju ovog sistema.
Šta donosi Starlink integracija
Postavljanje Starlink terminala na Molniju-2, uz odgovarajuću dodatnu bateriju, otvara mogućnost za višestruko povećanje operativnog dometa. Teoretski, dron više ne bi bio ograničen linijom radio-veze, već bi mogao da se kontroliše ili nadzire sa znatno većih udaljenosti, uključujući dubinu operativne pozadine.
Takva konfiguracija menja i taktičku ulogu Molnije-2. Umesto masovnog sredstva kratkog dometa, dron bi mogao da se koristi za precizne udare na ciljeve od posebnog značaja, koji se nalaze izvan dometa klasičnih FPV sistema. To bi posebno imalo smisla u situacijama gde se traži kombinacija niske cene i velikog dometa, bez upotrebe skupljih krstarećih projektila ili kompleksnih dronova dugog dometa.
Terenska modifikacija, ne industrijski standard
Tvrdnje ukrajinskih izvora da se Molnija-2 sa Starlinkom već duže vreme koristi treba uzeti sa rezervom. Mnogo je verovatnije da se radi o ograničenim terenskim modifikacijama, prilagođenim konkretnim zadacima, a ne o standardnoj verziji koja se masovno proizvodi.
Upravo modularnost i jednostavnost konstrukcije omogućavaju Molniji-2 da se brzo prilagođava različitim misijama. Taj stepen fleksibilnosti je jedan od ključnih razloga njenog uspeha na bojištu. Tokom ove godine zabeležen je nagli porast njene upotrebe, sa desetinama, pa i stotinama napada mesečno koje pominju i ruski i ukrajinski izvori.
Dalji razvoj i nove uloge
Razvoj Molnije-2 se očigledno ne zaustavlja. Prema ranijim izveštajima iz jeseni, razmatra se uvođenje sistema navođenja putem optičkog vlakna, što bi dron učinilo znatno otpornijim na elektronska ometanja. Paralelno s tim, testira se i koncept u kojem Molnija-2 služi kao nosač za manje FPV kamikaza-dronove, koje bi ispuštala u završnoj fazi leta.
Sa druge strane, Ukrajina aktivno pokušava da razvije sopstvenu verziju ili direktnu kopiju ovog sistema, što dodatno potvrđuje da je Molnija-2 prepoznata kao praktično i isplativo rešenje u savremenom ratu dronova.
Simbol šireg trenda
Pojava Starlinka na Molniji-2 nije samo tehnički detalj, već ilustracija šireg trenda: spajanja improvizovanih, jeftinih platformi sa globalnim satelitskim komunikacijama. Time se briše granica između „primitivnih“ i „naprednih“ sistema, a rat dronova ulazi u fazu u kojoj domet i umreženost postaju jednako važni kao i sama bojeva glava.
Podsetimo, ruske snage su počele da koriste bespilotnu letelicu „Molnija-1“ sa elementima veštačke inteligencije jula 2024. godine. U tom kontekstu, Molnija-2 sa Starlinkom predstavlja logičan, ali potencijalno veoma opasan korak napred u eskalaciji bespilotnog ratovanja.
Jeste, fakt je da se Rusi takodje koriste (zaplenjenjim) terminalima “StarLink”-a, ali ne u vecoj kolicini.