Kina je napravila još jedan vidljiv iskorak u razvoju bespilotnih letelica visoke tehnologije. Stelt dron CH-7, jedan od najambicioznijih kineskih programa u oblasti vazdušnog izviđanja, uspešno je obavio svoj prvi let, čime je zvanično prešao iz faze zemaljskog razvoja u fazu realnih letnih ispitivanja. Ovaj događaj predstavlja važnu prekretnicu za kinesku vojnu avijaciju, ali i signal da Peking ozbiljno ulaže u sposobnosti dubinskog izviđanja i delovanja u spornom vazdušnom prostoru.
Prema informacijama koje su objavili kineski mediji, prvi let je izveden na aerodromu u severozapadnom delu zemlje. Tokom tog leta proveravane su osnovne karakteristike platforme, aerodinamičko ponašanje, stabilnost i rad ključnih sistema, bez ulaska u pun profil borbenih ili izviđačkih misija. Proizvođač navodi da je cilj bio isključivo potvrda osnovnog dizajna i bezbednosti letelice, što je standardna praksa kod ovako kompleksnih projekata.
Kineski stelt dron sposoban da dosegne velike visine i velike brzine, CH-7, nedavno je uspešno završio svoj prvi let na aerodromu u severozapadnoj Kini, preneo je Global Tajms. pic.twitter.com/smSpUdYaEm
— Oruzje Online (@oruzjeonline) December 15, 2025
CH-7 je razvijen u okviru 11. akademije Kineske korporacije za vazduhoplovnu nauku i tehnologiju (CASC) i već godinama privlači pažnju vojnih analitičara, naročito od trenutka kada je prvi put javno prikazan na sajmu Airshow China. Od samog početka bilo je jasno da se ne radi o klasičnom dronu, već o platformi namenjenoj za strateške zadatke, sa naglašenim fokusom na prikrivenost i dugotrajno izviđanje.
Posebnost CH-7 leži u njegovom aerodinamičkom konceptu. Letelica je projektovana kao leteće krilo bez repnih površina, sa visokim odnosom raspona krila i mase. Ovakav dizajn donosi ozbiljne prednosti u pogledu smanjene radarske uočljivosti i povećane izdržljivosti, ali istovremeno komplikuje stabilnost i upravljanje, naročito u ranim fazama testiranja. Upravo zbog toga se prvi let smatra tehnički rizičnijim, stoga i značajnijem dostignuću u odnosu na konvencionalne bespilotne platforme.
Inženjeri uključeni u program navode da su podaci prikupljeni tokom leta u velikoj meri potvrdili ranije simulacije i projektne proračune. To otvara put ka narednim fazama ispitivanja, koje će obuhvatiti širi spektar režima leta, veće visine, duže trajanje misija i testiranje senzorskog i komunikacionog paketa.
CH-7 je zamišljen kao dron za velike visine i dug boravak u vazduhu, prvenstveno optimizovan za prikriveno izviđanje, nadzor i prikupljanje obaveštajnih podataka u uslovima gde je protivvazdušna odbrana snažno razvijena. Njegov čisti spoljašnji oblik, bez spoljašnjih nosača naoružanja, omogućava smanjenje radarskog odraza, dok unutrašnji prostori služe za smeštaj senzora i opreme.
Na javno dostupnim snimcima moglo se videti da je usisnik vazduha postavljen na gornjoj strani trupa, dok je izduv motora delimično zaklonjen. Ovakva konfiguracija ima za cilj smanjenje infracrvenog potpisa i otežavanje otkrivanja sa zemlje i iz vazduha. Dodatno, prema dostupnim informacijama, korišćeni su materijali i premazi koji apsorbuju radarske talase, kao i posebni tretmani spojeva, panela i čak pričvrsnih elemenata, kako bi se minimalizovala refleksija.
Uloga CH-7 u budućim operacijama jasno je usmerena ka dubinskom izviđanju i informativnoj podršci. Tokom prezentacija i demonstracionih materijala, prikazivan je scenario u kojem dron vrši dugotrajne patrole nad morskim i kopnenim prostorima, otkriva ciljeve i prenosi podatke komandnim centrima ili platformama za udare dugog dometa. Na taj način, CH-7 funkcioniše kao produženo oko i uvo sistema, a ne kao direktna udarna platforma.
Iako se u nekim izvorima pominje maksimalna brzina do oko 570 milja na sat, analitičari naglašavaju da brzina nije ključna karakteristika ovog drona. Njegova vrednost leži u istrajnosti, niskoj uočljivosti i sposobnosti da deluje u područjima gde bi klasični izviđački avioni bili previše izloženi riziku. Zbog toga se CH-7 ne uklapa u koncept „lojalnog krilnog čoveka“ koji razvija američko ratno vazduhoplovstvo, a koji podrazumeva blisku saradnju manjih dronova sa lovcima sa posadom.
Najbliži zapadni pandan CH-7, po dostupnim javnim procenama, jeste američki RQ-180, visoko poverljivi stelt izviđački dron kompanije Northrop Grumman. Iako se o RQ-180 zna vrlo malo, smatra se da obe platforme pripadaju istoj filozofiji: dubinsko izviđanje, prodor u snažno branjeni vazdušni prostor i dugotrajno prikupljanje obaveštajnih podataka.
Sa ruske strane, često se kao poređenje navodi teški borbeni dron S-70 „Ohotnik-B“. Međutim, razlika je u tome što je Ohotnik prvenstveno razvijan kao udarna platforma i pratilac lovca Su-57, dok je CH-7 jasno fokusiran na izviđanje, senzorsku dominaciju i informacionu podršku. Uprkos tome, činjenica da sve tri sile razvijaju velike, stelt bespilotne platforme sličnog oblika ukazuje na globalni trend u vazdušnom ratovanju.
Prvi let CH-7 ne znači da je letelica blizu operativne upotrebe, ali potvrđuje da je Kina prešla ključnu tehnološku barijeru. Slede godine intenzivnih ispitivanja, prilagođavanja i integracije sistema. Ipak, poruka je jasna: Peking ubrzano gradi sposobnosti za delovanje u dubini, oslanjajući se na bespilotne, teško uočljive platforme koje mogu da menjaju način na koji se vodi savremeni vazdušni i obaveštajni rat.
Kinez brat najjaci.
Kinez ti brat? lol