Belgija je donela konačnu odluku da se u potpunosti povuče iz programa helikoptera NH90, čime se završava jedna od najproblematičnijih nabavki u istoriji njenih oružanih snaga. Nakon što su ranije iz upotrebe izbačene kopnene varijante TTH, sada je potvrđeno da će i preostali mornarički helikopteri NH90 NFH biti zamenjeni novim letelicama.
Vest je saopštio belgijski ministar odbrane Teo Franken, najavivši program vredan oko 232 miliona evra, kojim će NH90 NFH biti zamenjeni sa četiri nova helikoptera za misije potrage i spasavanja. Time Belgija praktično zatvara poglavlje NH90, iako je prilikom kupovine ovih letelica očekivano da ostanu u operativnoj upotrebi najmanje dve decenije.
Prema Frankenu, iskustvo sa NH90 pokazalo je da se radi o „lošoj kupovini“, što je formulacija koja se sve češće čuje i u drugim zemljama koje su uložile velika sredstva u ovaj evropski helikopterski projekat. Iako još nije poznato da li će novi SAR helikopteri imati sposobnosti protivpodmorničkog ratovanja koje je posedovala verzija NFH, belgijske vlasti očigledno su procenile da su troškovi i problemi prevazišli operativnu korist.
Belgija je odobrila kupovinu NH90 još 2007. godine, ali su prve letelice isporučene tek 2013. Već u ranoj fazi eksploatacije pojavili su se problemi koji su vremenom postajali sve izraženiji. Operativna dostupnost je često bila ispod 50 odsto, dok su troškovi leta dostizali i do 15.000 evra po satu, što je za malu flotu predstavljalo ozbiljno opterećenje za budžet.
Belgija u ovom slučaju nije izuzetak. Norveška je nedavno odlučila da vrati svih 14 svojih NH90 proizvođaču i dobije finansijsku nadoknadu od oko 375 miliona evra, dok je Australija povukla iz upotrebe svih 47 helikoptera MRH90 Taipan, lokalne verzije istog projekta. U svim ovim slučajevima razlozi su gotovo identični: visoki operativni troškovi, niska pouzdanost i nezadovoljavajuća industrijska podrška.
Jedan od ključnih problema NH90 leži u samoj strukturi konzorcijuma NH Industries, koji čine Airbus Helicopters, Leonardo i GKN Fokker Aerospace. Umesto jednog standardizovanog helikoptera, svaka država članica projekta zahtevala je sopstvene modifikacije, što je dovelo do nastanka velikog broja nacionalnih varijanti. Time je izgubljena osnovna prednost zajedničkog evropskog projekta, interoperabilnost i jednostavno održavanje.
Dodatni problem predstavlja i činjenica da se proizvodnja delova i sklapanje helikoptera odvijaju u više zemalja, što usporava isporuku rezervnih komponenti i komplikuje logistiku. Proces donošenja odluka unutar konzorcijuma često je spor, dok su cene delova, zbog praktičnog monopola proizvođača, izuzetno visoke.
Tehnološki ambiciozan dizajn NH90, sa potpuno digitalnim sistemima upravljanja leta, dodatno je zakomplikovao situaciju. Problemi sa motorima, menjačem i softverom pratili su helikopter tokom čitavog operativnog veka, a mnogi od njih nikada nisu u potpunosti rešeni. Rezultat je bio helikopter koji je na papiru predstavljao vrhunac evropske tehnologije, ali je u praksi često bio prizemljen.
Odluka Belgije da se u potpunosti odrekne NH90 predstavlja još jedan ozbiljan udarac reputaciji ovog programa. Istovremeno, ona jasno pokazuje trend među manjim i srednjim državama, koje sve češće biraju jednostavnije, pouzdanije i logistički održivije platforme, čak i po cenu odustajanja od sofisticovanih višenamenskih rešenja.
