Glavna obaveštajna uprava Ukrajine: „Dronom smo uništili ruski lovac MiG-29 na Krimu“

Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine saopštila je da je u noći 4. decembra sprovedena specijalna operacija na Krimu tokom koje je navodno uništen ruski lovac MiG-29. Prema izjavi GUR-a, napad je izvela specijalna jedinica „Duhovi“, a meta je bio vojni aerodrom Kača, jedan od najvažnijih ruskih vazdušnih punktova na severu poluostrva.

Ukrajinska strana objavila je video snimak koji prikazuje dron kako se približava ruskom avionu. Međutim, u objavljenom materijalu nema trenutka udara, niti imamo potvrde o stepenu oštećenja letelice. Za sada nedostaju i naknadni satelitski snimci koji bi potvrdili požar MiG-29, što je odmah izazvalo sumnje među analitičarima i posmatračima na više ruskih kanala.

Oprez je dodatno podstaknut nedavnim slučajevima korišćenja AI-obrađenih video snimaka od strane ukrajinskih izvora, uključujući slučaj 425. medijskog odreda „Skala“, kada su montirani materijali predstavljeni kao autentični dokazi borbenih dejstava. Zbog toga se i ovaj snimak našao pod lupom, jer su raniji incidenti poljuljali poverenje u ukrajinske vizuelne objave bez nezavisne potvrde.

Uprkos tome, GUR tvrdi da je operacija bila uspešna i predstavlja jedan od najznačajnijih udara na rusku avijaciju na Krimu u poslednjim mesecima. Prema ukrajinskim navodima, istog dana je pogođen i radarski kompleks „Irtiš“ u blizini Simferopolja, što se uklapa u širu strategiju napada na ruske radare, sisteme PVO i komandne tačke.

Ovakve operacije deo su kontinuirane kampanje pokušaja slabljenja ruske protivvazdušne odbrane na poluostrvu. Ukrajinska obaveštajna služba podseća da je 29. novembra u Donbasu izveden još jedan napad dronovima, u kojem je navodno potpuno uništen lanser 9A83 sistema S-300V, kao i dve radarske stanice 1L125 Niobijum-SV visokih performansi. Ukrajina tvrdi da ovakvim udarima direktno smanjuje kapacitet ruskih snaga da otkriju i presretnu niskoleteće ciljeve.

Ruska strana zasad nije iznela nikakav komentar, niti potvrdu događaja, što dodatno otežava procenu stvarnog obima štete. Trenutno nema informacija ni iz zapadnih izvora, koji obično reaguju odnah nakon navodnih udara. Bez dodatnih podataka, autentičnost tvrdnji ostaje nejasna.

U međuvremenu, deo analitičara ukazuje na širi kontekst. U proteklim nedeljama primećeno je prisustvo američkog mornaričkog aviona P-8A Posejdon u regionu Crnog mora. Letelica je više sati izvodila misiju nad Rumunijom i Bugarskom, koristeći režime karakteristične za obaveštajne i nadzorne operacije (ISR), fokusirane na ruske pomorske i protivvazdušne aktivnosti oko Novorosijska i Krimskog poluostrva. Rusija je ranije optuživala NATO i SAD da pružaju Ukrajini obaveštajne podatke o kretanju ruskih snaga, naročito na Krimu.

U tom svetlu, ukrajinski napadi dronovima mogu biti deo koordinisanog pokušaja da se stvori pritisak na rusku infrastrukturu u trenutku kada se Kijev suočava sa lošom situacijom na na frontu i kada Ukrajina pokušava da bar u domenu pripiše sebi barem u vidu asimetričnih udara. Međutim, pitanje autentičnosti ostaje ključno, jer bez još dokaza, satelitskih snimaka, posledičnih fotografija ili priznanja druge strane, uništenje lovca MiG-29 ostaje u sivoj zoni.

Kako stoje stvari sada, tvrdnja o uništenju MiG-29 ostaje verovatna ali nepotvrđena, dok istovremeno predstavlja nastavak ukrajinske kampanje udara koje ciljaju ruske snage na Krimu, ali koje sve češće nailaze na zahtev međunarodnih posmatrača za čvrstim dokazima.

Da li Rusija uopšte koristi MiG-29 u ukrajinskom sukobu?

Iako je ukrajinska vojna obaveštajna služba objavila snimak uništenja ruskog MiG-29 na aerodromu Kača na Krimu, Rusija, naime, uopšte ne koristi MiG-29 u aktivnim borbenim operacijama u ratu u Ukrajini.

MiG-29 je skoro pa potpuno izbačen iz upotrebe na frontu u Ruskoj Federaciji. Avioni ovog tipa su uglavnom bili raspoređeni u centrima za obuku, akrobatskim grupama poput „Striž“, ili su korišćeni kao statička sredstva za obuku. U borbenim misijama poslednjih godina, VKS se u potpunosti oslanjao na modernije platforme: Su-35S kao glavni lovac, Su-30SM za višenamenske zadatke, Su-34 za udarne misije, kao i MiG-31K/M i Su-25 u specifičnim ulogama. MiG-29 se jednostavno ne pojavljuje u ovoj strukturi.

Razlog za to je kombinacija faktora. Tehnološka zastarelost starijih verzija MiG-29, njegove ograničene radarske mogućnosti i slaba održavanost čine ga neefikasnim u savremenom elektronskom ratovanju. Uvođenje mnogo modernijih lovaca i bombardera učinilo je platformu zastarelom, a ruske jedinice se fokusiraju na avione dugog dometa koji deluju duboko unutar sopstvene teritorije i koriste precizno vođeno oružje.

MiG-29 – simbol Hladnog rata sa dugim repom

Sovjetski/ruski višenamenski lovac presretač MiG-29, poznat i kao “Fulcrum” prema NATO oznaci, je prvi put poleteo 1977. godine. MiG-29 je prvobitno dizajniran kao presretač, ali je kasnije modifikovan za različite uloge, uključujući vazdušnu borbu, blisku podršku i izviđanje.

Iako je uveden pre četiri decenije, MiG-29 je i dalje prisutan na nebu širom sveta. Njegova relativno jeftina cena, snažna agilnost i moćni motori čine ga i dalje atraktivnim za zemlje koje ne mogu da priušte zapadne lovce 4+ i 5. generacije.

Dvomotorni avion s visokom manevarskom sposobnošću. Ima delta krila i nosi dva motora Klimov RD-33 smeštena sa strane trupa, MiG-29 ostaje jedan od najčešćih borbenih aviona na svetu. Tokom godina njegove masovne proizvodnje proizvedeno je 1600 aviona. 

MiG-29 je bio u službi ne samo u sovjetskim zemljama, već i u zemljama NATO-a ali i ostatku sveta. Supersonični i izuzetno manevarski MiG-29 ima jedinstven dizajn integrisanog kola koji ne deli avion na trup i krila. Ima niz elektronskih sistema za otkrivanje i ometanje neprijateljskih signala.

Okvir aviona se sastoji od glatkih prelaza sa klasičnim bočnim zidovima samo u nosu. Poseduje troslojni kokpit s visokom vidljivošću i dizajnom koji olakšava rad pilota. MiG-29 je opremljen radarom N-019 ili N-010, zavisno od varijante.

MiG-29 je dizajniran za uništavanje svih vrsta vazdušnih ciljeva vođenim raketama i vazdušnom topovskom vatrom u teškim vremenskim uslovima, uključujući i u uslovima smetnji, kao i za uništavanje kopnenih ciljeva korišćenjem nevođenog oružja u uslovima smanjene vidljivosti.