Nakon nekoliko dana uzastopnih ukrajinskih udara, Moskva uzvraća lansiranjem Gerana i raketa H-101

Nakon ostavke Andreja Jermaka, Kijev se našao pod nešto intenzivnijom paljbom u poslednjih nedelju dana, jer su ruske snage pokrenule seriju kombinovanih udara koji su tokom noći pogodili brojne lokacije u prestonici i okolini. Talas dronova Geran i Gerbera, u kombinaciji sa krstarećim raketama lansiranim sa bombardera Tu-95MS, usmeren je na mete od Brovara do Buče, a ukrajinski izvori tvrde da je u različitim fazama napada učestvovalo više od stotinu letelica.

Istovremeno, Kijev se suočio sa udarima na energetske objekte, vojne štabove, skladišta opreme i položaje mobilnih vatrenih timova koji su pokušavali da promene lokacije, ali su ponovo otkrivani zahvaljujući kamerama za korekciju cilja koje su ugrađene u nove verzije ruskih dronova.

Lokalni svedoci iz Kijevske oblasti potvrdili su da su položaji ukrajinskih mobilnih timova gađani više puta u kratkim intervalima i da je bilo gubitaka među vojnicima, iako precizni brojevi još nisu saopšteni. Dok su ruski udari trajali, iz različitih delova regiona stizale su informacije o eksplozijama, prekidima napajanja i kretanju spasilačkih službi. U Brovarima je pogođena infrastruktura za snabdevanje energijom, dok je u Harkovu zabeležen snažan udar vođene bombe UMPK koja je pogodila energetski objekat i stvorila plavkasti odsjaj pre nego što je čitav blok ostao bez struje.

Ruske snage su iste noći izvele i napade dugog dometa na objekte u Dnjepropetrovskoj i Černigovskoj oblasti, gađajući skladišta goriva, logističke tačke i centre za vojni transport. Digitalne mape koje ukrajinske službe koriste za praćenje vazdušnih pretnji bile su gotovo cele obojene u crveno, što govori o intenzitetu operacije.

Dok se Kijev suočavao sa masovnim udarima, ukrajinska mornarica i specijalne jedinice izvele su noćnu akciju na ruski vojni aerodrom Saki na zapadnoj obali Krima. Prema opisu operacije koji je objavio vojni bloger Kiril Fedorov, udari su počeli izviđačkim dronovima i bespilotnim letelicama dugog dometa, uz mogućnost da su u pripremi korišćeni i bespilotni čamci.

Prve mete bili su položaji ruske protivvazdušne odbrane; kvadrokopteri su pogodili arktički Tor-M2DT i maketu sistema Pancir, nakon čega je šest dronova sa fiksnim krilima gađalo glavne objekte aerodroma. Prema njegovim navodima, kontrolni toranj je pogođen najmanje dva puta, a napad je gađao i dva hangara, kao i položaj posade ZU-23-2 koja se nalazila na šasiji kamiona KAMAZ.

Dronovi ukrajinskog proizvođača Fire Point korišćeni su u ovoj akciji i imali su bojeve glave teže od pedeset kilograma, ali su vidljiva oštećenja na hangarima bila manja nego što bi se očekivalo. Glavna šteta naneta je upravo kontrolnom tornju, dok je ruska strana ostala bez komentara.

U Crnom moru dogodio se još jedan incident tokom iste noći, kada su se zapalila dva tankera koji su plovili ka luci Novorosijsk. Tanker Kairos pod gambijskom zastavom prvi je prijavio požar dok se nalazio tridesetak milja od turske obale, a ubrzo zatim dim je primećen i na tankeru Virat sa dvadeset članova posade. Turske službe navode da su požari posledica spoljnog uticaja, a ministar saobraćaja je sugerisao da je moglo doći do eksplozije mine ili napada površinskog drona. Ova plovila pripadaju takozvanoj ruskoj „floti u senci“, koja učestvuje u transportu ruske nafte uprkos sankcijama EU i Velike Britanije. Posade oba broda evakuisane su bez povreda, a požari su ugašeni.

Dodatnu napetost stvorile su informacije iz Čečenske Republike, gde je drugi dan zaredom proglašena uzbuna zbog mogućih dronova u vazdušnom prostoru. Sistem za vanredne situacije upozorio je stanovništvo na potencijalnu opasnost, ali detalji nisu izneti. Nije saopšteno da li je došlo do udara, niti da li je zabeležena ikakva šteta.

Paralelno sa tim, Rusija se poslednjih dana suočava sa serijom ukrajinskih napada na svojoj teritoriji. Tokom prethodna četiri dana pogođeni su energetski, industrijski i logistički objekti u više regiona. Najpre je u Moskvi, u Šaturi, pogođena termoelektrana, što je izazvalo požar i prekid grejanja u okolnim kvartovima. U Čuvašiji je industrijski kompleks Ruselektronike pretrpeo oštećenja kada je dron udario u deo objekta u kome se proizvode komponente za vojnu elektroniku, pritom povredivši nekoliko radnika. Petnaestog i dvadeset petog novembra iznad Belgorodske oblasti zabeleženo je više talasa napada, u kojima su pogođena skladišta goriva i tehničke zone u pograničnim sektorima. Prema lokalnim vlastima, u detonacijama je poginulo najmanje troje ljudi, dok je više njih povređeno i odvedeno u bolnice.

U Kursku su dronovi pogodili dve električne podstanice, izazvavši prekide napajanja i intervenciju hitnih službi. Brjansk i Rostovska oblast takođe su bili na meti, pri čemu su delovi oborenih letelica padali na industrijske i skladišne zone, uzrokujući požare. Kod Taganroga je jedan dron pogodio skladište logističkog karaktera, ali bez žrtava. Ukupno posmatrano, Kijev je u protekla četiri dana gađao širok spektar meta unutar Rusije, od energetike i industrije do vojnih i logističkih objekata, a širenje geografije udara ukazuje na to da ukrajinske snage nastoje da simultano opterete rusku protivvazdušnu odbranu na više pravaca.

Uprkos intenzitetu poslednjih događaja, ukupna slika ukazuje na to da ruska strana pokazuje da im scenario potpune eskalacije ne ide u prilog. Ukrajina poslednjih dana pojačava napade duboko u rusku teritoriju, gađa energetiku, industriju i logistiku, dok Moskva odgovara tek nakon višednevnog zadržavanja i to u formi umerene, kontrolisane operacije. Rusija bira ciljane udare koji imaju taktički efekat, ali nisu deo logike totalne eskalacije.

To je prilično jasan signal da se, uprkos javnoj retorici, u pozadini vode pregovori i da se trude da ostave prostor za korekcije kursa. Ukrajinski napadi imaju političku dimenziju i ciljaju psihološki efekat, dok ruska strana, iako ima kapacitete za daleko razornije odgovore, očigledno izbegava da nasedne na provokacije i pokušava da zadrži ritam koji odgovara njenim diplomatskim i strateškim ciljevima.