Britanija baca svoje MQ-9 Reaper dronove u staro gvožđe, ali ih ne da Ukrajini

Bilo bi logično da se, u ratu iscrpljivanja u kome Ukrajina očajnički traži svaku moguću letelicu, povlačenje britanskih dronova MQ-9A Reaper pretvori u brzu i prirodno sponzorstvo ratnih napora Kijeva.

Međutim, odluka Londona išla je potpuno suprotno tom očekivanju. RAF je zvanično povukao „Reapere“ iz upotrebe, ali je istovremeno jasno stavio do znanja da Ukrajina neće dobiti nijedan primerak.

Ovo nije politička promena odluka u Londonu, niti je reč o nedostatku volje Brtanije da nastavi proksi rat sa Rusijom, ovo je posledica američkih pravila, a lideri EU su ogorčeni.

Britanski ministar odbrane: „Nema donacije, nema prodaje, nema pregovora“

Na pitanja poslanika liberalnih demokrata Džejmsa Maklirija, britanski ministar odbrane Al Karns dao je nedvosmislen odgovor:

„London nema nikakvu nameru da donira dronove MQ-9A Ukrajini“

Nema „možda“, nema „razmatramo“, nema ni diplomatskog ublažavanja. Odluka je zaključana i, što je ključno, zaključali su je Amerikanci, žale se zapadni mediji.

Zašto? Zato što MQ-9 ne pripada Britaniji onoliko koliko Britanija misli

Ugovori o nabavci Reapera potpisani su preko američkog programa FMS (Foreign Military Sales). To znači da, iako je RAF koristio te dronove skoro dvadeset godina, u zajedničkim razaranjima od Avganistana do Bliskog istoka, pravo odlučivanja o tome gde će završiti ostaje u rukama Vašingtona.

U prevodu, Britanija ih je dugo letela, dugo plaćala i dugo održavala, ali Sjedinjene Države određuju njihovu sudbinu.

Ovo je jasan primer kako izgleda tehnološka zavisnost u okviru zapadnih vojnih saveza. Ko kontroliše patente, kontrolisaće i geopolitiku.

Zašto SAD ne žele da Ukrajina dobije MQ-9?

Postoji nekoliko razloga koje je Vašington već nagovestio:

1. Strah od pada u ruske ruke. Ruska PVO i elektronsko ratovanje su među najmoćnijima na svetu. Gubitak jednog kompletnog Reapera bio bi izvestan i katastrofa.
2. Rizik eskalacije. MQ-9 je platforma koja može nositi širok spektar naoružanja i omogućiti duboke udare. To je crvena linija koju Bela kuća, za sada, ne prelazi.
3. Loša procena isplativosti. U sadašnjim uslovima u Ukrajini, gde se dronovi svakog tipa obaraju rutinski, jedan Reaper bi mogao da izdrži u proseku – nekoliko sati.

Drugim rečima, žele da izbegnu blamažu i gubitak skupocenih sistema i smanje rizik od bespotrebnog rasplamsavanja sukoba. Ovaj dron su nedavno masovno obarali jemenski Huti.

Tehnička istina koju zvaničnici prećutkuju

Pored birokratskog zida, postoji i jedan jednostavan, pragmatičan detalj. Flota britanskih Reapera ima preko 173.000 sati naleta. To su letelice koje su došle do kraja životnog ciklusa.

Njihovo vraćanje u punu borbenu funkcionalnost zahtevalo bi ogromne investicije koje se Londonu ne isplate, a Kijev ne može da sprovede u ratnim uslovima.

Zbog toga ih RAF, uz odobrenje SAD, povlači i istovremeno uvodi modernije bespilotne letelice MQ-9B Protector.

Zašto Ukrajina, ipak, ne bi profitirala ni da ih dobije?

Nekoliko razloga je očigledno:

• Reaper je velik, spor i lako uočljiv.
• Ruski sistemi PVO bi ga brzo oborili.
• Cena njegovog održavanja u ratnoj zoni je ogromna.
• Svaki gubitak bi bio tehnološki udarac Zapadu, ne Ukrajini.

Primer iz Jemena, gde su slični dronovi obarani sa iznenađujućom lakoćom, dodatno potvrđuje ranjivost platforme. Drugim rečima, donacija bi više ličila na prenošenje skupe obaveze nego na stvarnu pomoć.

Dok se RAF prebacuje na sledeću generaciju dronova, London ostaje zaglavljen između dve realnosti. S jedne strane je potreba da proksi rat nastavi i Kijevu pošalje bilo kakav novi sistem, a s druge strane su realnost i ograničenja koja nameću američke regulative o izvozu.