Radno okruženje kosmonauta, borbenih pilota i posada sredstava nuklearne trijade svakako su najskuplja na svetu. Opremljena su najsavremenijim, ponekad i futurističkim uređajima koji omogućavaju osoblju da izvrši postavljene zadatke, ali i sačuva živote. Najpoznatije i najčešće spominjan je kokpit. Pod velikim uticajem enegleskog jezika ova imenica može se veoma često čuti u javnom prostoru.
Koristila se još u XVII veku u nautici, a prvo potvrđeno pojavljivanje datira iz 1580. godine kada su tako nazvane jame za borbe petlova. Istina je da je mesto borbenog pilota ili posade zaista mali, tesan prostor u kome dominiraju stres i napetost. Tek od 1935. godine kokpitom se neformalno nazivaju vozačke kabine, pa je to postalo i zvaničan naziv u Formuli Jedan.
Kabina vs Kokpit
Kokpitu se veoma uspešno suprotstavlja imenica kabina i ona se koristi mnogo više nego kokpit čije značenje je uže u odnosu na nju. Zašto je kabina popularnija i primerenija za opis onoga o čemu pišemo? Ova reč stigla je iz francuskog (cabine), a kao mnoge druge potiče iz latinskog; imenica capanna označavala je zemunicu, stražarnicu.
Kod nas je označavala, ili se još uvek koristi, za kabinu na brodu, u avionu, garderobu na plaži, pa i za telefonsku govornicu (bar dok smo još zvali iz Pošte). Nju koriste vozači (u drumskom saobraćaju), piloti (u vazdušnom), mašinovođe (u železnici), mašinisti (u građevinskoj industriji) itd.
Ono što je predmet našeg interesovanja jeste smeštaj pilota, odnosno posade aviona. U građanskoj avijaciji postoje dve kabine – mala za posadu i velika za putnike. Na vojnim letelicama to je drugačije. Kada ima više od jednog člana posade, tada se u kabinskom prostoru nalaze piloti, navigatori uz sredstva veze i upravljanja, inžinjer leta.
U transportnim avionima deo posade se nalazi u trupu. Nekada masovno zastupljene, odbrambene kupole, u kojima su se nalazili strelci s teškim mitraljezima, odavno su nestale ili su ih zamenile daljinski upravljane instalacije.
Po čemu se kabina vojnih aviona razlikuje od građanskih?
● Namena i oprema
Komercijalni avioni raznih kategorija namenjeni su za prevoz putnika, odnosno VIP usluge i imaju kategorisan konfor, a često i luksuz kako za pilote, tako i za putnike. Kabina borbenog aviona je opremljena za ispunjavanje borbenih zadataka. U njoj se nalaze sistemi za upravljanje oružjem, nišanski kompleksi, sistemi radio-elektronskog dejstva i druga specijalizovana oprema u koju se ubraja i avionika koja obezbeđuje pouzdan let. Svaki kubni centimetar je isplaniran i iskorišćen.
● Konstrukcija i zaštita
Dok je na građanskim avionima konstrukcija uslovljena komercijalnim faktorom, kod vojnih aviona prioritet imaju žilavost, pa oni imaju ojačanu konstrukciju i mogu biti delimično ili potpuno oklopljeni radi zaštite posade od dejstva protivnika. Čeona stakla su znatno jača, višeslojna, pa mogu dostići najveću debljinu i od 85 mm. To ih štiti kako od topovsko-streljačke paljbe, tako i od sudara s pticama, krhotinama drugog aviona, drona, itd.
● Tzv. Staklena kabina
Savremeni borbeni avioni, kao i nove generacije komercijalnih letelica, standardno koriste tzv. ”staklenu kabinu”. U njoj je doskorašnja masa instrumenata, dugmadi, merača, čitača, prekidača, itd, zamenjena višefunkcionalnim elektronskim displejima (MFD), s mogućnošću odziva ekrana na dodir. To dozvoljava pilotu i posadi da mnogo lakše i brže dođe do potrebne informacije.
● Ergonomija
Kabina bilo kog, pa i borbenog aviona nije mesto u kome bi pilot trebalo da se oseća neprijatno usled umaranja i neodgovarajućeg rasporeda opreme. Sve je podređeno tome da se maksimum pažnje posveti izvršenju zadatka, trenutnoj reakciji i komunikaciji s ostalim činiocima u borbenom lancu. Pilotu je omogućeno da se koncentriše na kontrolu situacije putem svih upravljačkih sistema, bez suvišnih radnji ili pokreta. Pri tom on ne mora da skida ruku s ručki upravljanja i snage motora. Revoluciju u toj oblasti doneli su HUD (head-up-display), koji je omogućio da se dejstvuje bez spuštanja pogleda na instrumente, ali još više i koncept HOTAS (Hands-On Throttle And Stick).
● Katapult sedište
O njemu smo već podrobno pisali u tekstu Spasavaj se ko može. Građanska avijacija nema tih mogućnosti, a nije ni izložena takvim rizicima. Smatra se da je vazduhoplovni transport najbezbedniji na svetu (statistički dokazano), dok je pilot borbenog aviona najvećim delom svoje misije na ovaj ili onaj način ugrožen. Pored neprijateljskog dejstva tu je i mogućnost otkaza motora ili avionike, pa se kao poslednje rešenje za spasavanje dragocenog života primenjuje katapult.
● Poklopac kabine
Za razliku od komercijalnih aviona gde plafon kabine služi za smeštaj panela s instrumentima, poklopac kabine borbenog aviona (engl. Aircraft canopy, rus. Фонарь) je providan. On mora da bude tako dizajniran da, po mogućnosti, pilot može da ima što veću preglednost. On se, u slučaju katapultiranja odbacuje, ili ga katapult probija. Stoga su neki poklopci ”narezani” po određenoj šemi kako bi sedište pravilno probilo krov ne povredivši pilota.
Osnovni elementi kabine vojnog aviona
● Instrument-tabla.
Ona je na lovačkom avionu relativno mala. Na njoj se nalaze displeji, indikatori i prekidači. Neki od indikatora imaju i zvučne signale kako bi pilot mogao da ima uvid u stanje leta i aviona bez spuštanja pogleda na njih.
● Kontrolne palice
One omogućavaju pilotu da ručno upravlja avionom. Pored njih, na raspolaganju su mu i pedale, ali i automatski pilot za faze krstarenja, patroliranja ili dugih preleta, kako bi se pilot maksimalno poštedeo.
● Borbeni sistemi
To je svekupnost komandi preko kojih pilot kontroliše i aktivira naoružanje kojim raspolaže.
● Sistemi veza i komunikacija
Savremeni avioni imaju mnoštvo rendundiranih (udvostručenih ili multiplikovanih) komunikacijskih sistema, preko zemaljske, satelitske, ili leteće kontrole (Avaks). Borbeni avioni se najviše razlikuju od građanskih po tome što su svi ti sistemi višestruko kriptovani, pri čemu postoji poseban komunikacijski protokol za vezu s građanskim vazduhoplovnim strukturama.
● Oklopna zaštita
Dok se kod komercijalnih aviona konstruktori dovijaju na razne načine da maksimalno smanje masu (time i potrošnju), a da ne ugroze funkcionalnost i bezbednost, kod borbenih aviona je drugačije. Oni mogu delimično ili potpuno oklopljeni, sa mnoštvom sigurnosnih pregrada koje sprečavaju širenje požara prilikom pogotka i pojačavaju strukturu aviona. Ojačano staklo, posebno čeono, već smo spomenuli i ono se smatra delom oklopne zaštite.
● Boja enterijera
U ergonomsku problematiku spada i boja unutrašnjosti kabine. Tu su psiholozi i oftalmolozi rekli svoju reč, pa su, u zavisnosti od razvoja avijacije, menjani i pristupi boji kabine. Ona je varirala od crne, preko elektrik-sive (česta u građanskoj avijaciji) do tirkizno zelene. Ispostavilo se da talasna dužina te boje najviše odgovara, jer ostvarujuje skladan kontrast s instrumentima i prekidačima. Tako smatraju u Rusiji, a slično misle i Amerikanci kod kojih se pored nijansi zelene pojavljuje i cink-hromat boja (tzv. cinkovo belilo, vrsta svetlo sive boje).
