Zelenski upozorava da su ruski kamikaza dronovi sada opasniji od balističkih raketa

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da su ruski dronovi-kamikaze tipa Geranj-2 (Šahid) postali jedna od najvažnijih i najneposrednijih pretnji za zemlju, dok se istovremeno suočava sa koordinisanim ruskim udarima na ključne objekte energetske i transportne infrastrukture.

Kombinacija intenzivnih raketnih napada i talasa bespilotnih letelica znatno opterećuje odbrambene kapacitete Kijeva i stvara višedimenzionalnu bezbednosnu krizu.

Zelenski o efektivnosti ruskih dronova i taktikama odbrane

Zelenski je ocenio da su Geranj dronovi, zahvaljujući svojoj karakteristici nepravilne i teško predvidive putanje, u mnogim slučajevima opasniji od klasičnih balističkih raketa. Dok se balističke rakete, prema njegovim rečima, mogu presretati postojećim sistemima kao što su Patriot, veliki talasi lakih kamikaze dronova zahtevaju raznovrsne i sofisticirane kontramere.

Ukrajinska odbrana, rekao je Zelenski, primenjuje sve dostupne resurse: od sistema za presretanje, preko borbenih aviona F-16, do helikoptera koji u paru deluju kao pokretni detekcioni i napadački timovi. Jedan helikopter nosi senzore i vodi, drugi je naoružan za obaranje ciljeva.

Zelenski je naglasio i napore u domaćoj proizvodnji vođene municije za presretanje, uz cilj da se do novembra proizvede od 500 do 800 takvih komada dnevno, ali je ukazao da je glavni problem nedostatak obučenih operatera za sisteme kratkog i dugog dometa.

Napadi na energetsku infrastrukturu i posledice

U noći 30. oktobra izveden je širok spektar napada na objekte u zapadnoj i centralnoj Ukrajini. Meta su bile termoelektrane, tрафостанице i gasna infrastruktura koje čine kičmu regionalnog snabdevanja energijom i povezuju ukrajinski elektroenergetski sistem sa mrežom EU.

Među oštećenim objektima navedeni su termoelektrane Burštin i Kaluš u Ivanofrankivskoj oblasti, Ladižin u Viničkoj oblasti i Dobrotvir u Lavovskoj oblasti, kao i ključne prenosne stanice i hidroelektrane.

Pogođeni su i distributivni i prenosni čvorovi koji su ranije omogućavali izvoz i uvoz električne energije prema članicama ENTSO-E, što je dovelo do prekida energetskog prstena između Ukrajine i Evropske unije.

Rezultat su masovni nestanci struje u više regiona, delimična paraliza železničkog saobraćaja i požari na pogonima. Ukupno su prijavljeni udari na ciljeve u najmanje četrnaest regiona, što ukazuje na široko ciljane, višestruke napade istovremeno.

Ruske snage, prema izveštajima, rasporedile su kombinovanu paletu oružja i platformi: stratešku avijaciju sa trupama tipa Tu-95MS koja je ispustila rakete H-101, krstareće rakete Kalibar ispaljene sa brodova, hipersonične sisteme Kindžal i balističke sisteme Iskander, kao i stotine bespilotnih letelica u napadima koji su imali za cilj da preopterete odbrambene sisteme.

Šta ovo znači za Kijev

Kombinacija intenzivnih raketnih udara i talasa kamikaze dronova postavlja Ukrajinu pred dva povezana izazova. Prvo, protivvazdušna odbrana mora da racionalizuje upotrebu skupih sistema protiv balističkih i krstarećih projektila dok istovremeno odgovara na stotine jeftinijih, ali brojnih dronova.

Drugo, napadi na energetsku mrežu imaju neposredan učinak na logistiku, ograničavajući rad bolnica, komunikacionih sistema i logistiku, dakle onemogućavajući kapacitete koji na bilo koji način mogu da podržavaju vojne operacije.

Zelenski je izjavioi da je rešenje delimično u povećanju proizvodnje presretačke municije i obuci operatera, ali i u podršci sa zapada na koju Ukrajina treba da se oslanja kako bi održala odbrambenu efikasnost. S druge strane, dugoročni cilj je jačanje otpornosti energetskih i transportnih mreža kako bi se smanjio učinak sličnih napada u budućnosti.

Ukrajinski udari dronovima i raketama na Rusiju u poslednjih par dana

Danas, četvrtak 30. oktobar

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći oboreno oko 170 ukrajinskih dronova, uključujući 48 nad Brjanskom oblašću i 9 nad Moskovskom, pri čemu je šest letelo ka širem području Moskve. O razmerama ukrajinske selave danas nema zvanične potvrde iz Kijeva (danas je u fokusu žalba na ruski napad), ali je Rusija navela da je ciljano više regiona u dubini teritorije. Fokus je bio na ometanju aerodroma i industrijskih zona, uz povremene prekide saobraćaja i lokalna oštećenja na objektima.  

Sreda 29. oktobar

U noći na 29. oktobar Ukrajina je gađala energetsku infrastrukturu i industrijske ciljeve, kao i Moskvu i okolne oblasti. Ruske vlasti su prijavile oko 100 presretnutih dronova i privremeno zatvaranje više aerodroma. Regionalne vlasti u Brjansku navele su štetu na stambenim objektima i jednoj velikoj prehrambenoj kompaniji. Istog jutra ukrajinski izvori i lokalni mediji izvestili su da su pogađani naftni objekti u Uljanovskoj oblasti, dok su udari i požari prijavljeni i u Stavropolju na hemijskom postrojenju, kao i na pogonu NS-Oil u Novospaskom. Na Krimu su kao mete navedena dva naftna skladišta kod Gvardiiskog i Komsomolskog.  

Utorak 28. oktobar

Poput prethodnih i te noći su registrovani napadi dronovima ka Moskvi i industrijskim zonama u centralnoj Rusiji. Rusija je tvrdila da su desetine dronova oborene na prilazima glavnom gradu, a da je u celini tokom ciklusa više regiona prijavilo uzbune, dimaže i kraća zatvaranja vazdušnog prostora oko većih aerodroma zbog bezbednosnih procedura. Ukrajinska strana je signalizirala da su ciljevi uglavnom naftna i gasna logistika i prateća skladišta, sa efektom na tempo vazdušnog saobraćaja oko Moskve.  

Nedelja/ponedeljak 26–27. oktobar

Na prelazu 26. na 27. oktobar Rusija je saopštila da je oborila 34 drona na prilazu Moskvi, a ukupno 193 ukrajinska drona širom zemlje u istom ciklusu. Vlasti su privremeno zatvorile aerodrome oko Moskve, a u Brjansku je prijavljeno nekoliko žrtava i oštećenja. Ukrajina se nije zvanično oglašavala o brojevima, ali je poruka napada bila jasna, da se nastavi pritisak na pozadinsku logistiku i saobraćajne čvorove.  

Šta je gađano i zbirni pregled

U posmatranih pet dana ukrajinski napadi su kombinovali rojne udare dronovima sa selektivnim udarima na energetske i industrijske objekte.

Naftna skladišta i rafinerije u Uljanovskoj oblasti, Krimu pod ruskom kontrolom i drugim regionima, sa više prijavljenih požara i kratkotrajnih zastoja, hemijsko postrojenje Stavrolen u Stavropolju i NS-Oil u Novospaskom, aerodromi oko Moskve, koji su u više navrata obustavljali polaske i sletanja radi provere i čišćenja vazdušnog prostora, kao i punktovi PVO i skladišta vojne opreme u zaleđu fronta.

Zbirno, ako se saberu samo brojke koje je objavila ruska strana, vidimo da je u više noćnih talasa u poslednjih pet dana presretnuto preko 460 ukrajinskih dronova (193 u noći 26–27, oko 100 u noći 28–29 i oko 170 u noći 29–30 oktobar), uz napomenu da su to ruske procene i da se ne poklapaju uvek sa ukrajinskim izveštajima. Ukrajinski izvori naglašavaju da su udari imali za cilj disrupciju gorivne logistike, premeštanje PVO i psihološki pritisak.

Zapad igra dug meč

Ukrajina vodi rat na sopstvenoj teritoriji i dobila je instrukcije da prebaci deo pritiska u dubinu Rusije dronovima i raketama, jer nema vazdušnu nadmoć. To je logika slabijeg: jeftinijim sredstvima žele da stvore skupe probleme protivniku, remete logistiku i PVO ritam. Istovremeno, Zelenski javno kuka na ruske dronove jer mu realno kidaju sistem i „gutaju“ preskupe PVO resurse.

Zapad igra dug meč. Cilj Londona, Brisela i Vašingtona je geopolitičko iscrpljivanje Rusije, a ne empatija prema bilo kakvoj žrtvi. Pomagaće onoliko koliko im se isplati i onoliko koliko procene da ne rizikuju direktnu eskalaciju koja njima ne odgovara. Zato stalno viđate „tek toliko“ pomoći, isporučene u talasima, sa crvenim linijama koje se povremeno pomeraju.

Rusija, sa svoje strane, održava tempo kombinovanim udarima na energetiku i transport da uspori ukrajinsku logistiku i diže cenu rata Kijevu i njegovim pokroviteljima. Dronovi i precizne rakete su pretvorili u industrijski i psihološki rat niskog do srednjeg intenziteta, koji se ritmično pojačava i stišava.

Svi se ponašaju racionalno u skladu sa sopstvenim interesom, samo su ti interesi hladni i cinični kada se mere tuđim životima. To je suština rata posle 2014, a naročito posle 2022: proksi dinamika u kojoj lokalni akteri plaćaju najveću cenu, a veliki igrači pokušavaju da optimizuju svoje geopolitičke ishode uz minimalan rizik po sebe.