Prema istraživanjima naučnika, alkohol je najštetniji i najsmrtonosniji porok. Ipak, on ostaje u senci narkotika koji na sebe privlače pažnju iz mnogo razloga. Samo u 2020. godini registrovano je gotovo trista miliona zavisnika. Koliko je neregistrovanih, nikad nećemo saznati. Preliminarne procene govore da je u SAD usled predoziranja samo 2021. godine umrlo gotovo 110.000 ljudi.
O borbi na jednom od najvećih frontova, granici sa Srednjom i Južnom Amerikom, već smo pisali (Rat protiv narko-kartela: Da li će Trampova ograda zaustaviti krvavi sukob na američko-meksičkoj granici?). Međutim, to nije jedino područje odakle u SAD prodire droga (ako ne računamo proizvodnju unutar samih Država). Stoga je Amerika proglasila rat drogama (War on Drugs).
Ovaj termin prvi put je korišćen za vreme administracije Ričarda Niksona i podrazumeva jačanje krivičnog zakonodavstva, saradnju s drugim državama i, u krajnjoj meri, ratna dejstva, odnosno oružane intervencije, što je Amerikancima dalo pravno pokriće za intervencije.
U tom ratu značajno mesto ima i CIA i to niko ne spori. Međutim, CIA ne bi bila to što jeste da na različite načine, čak i mimo znanja države kojoj odgovara, pribavlja sredstva za svoje, često neovlašćene operacije. Neki izvori navode da je CIA učestovala u operacijama koje su uključivale ilegalnu trgovinu drogom. Spisak istoričara, politikologa i diplomata koji su se time bavili i bave nije za potcenjivanje.
Istoričar Alfred Mekoj, politikolog i diplomata Piter Dejl Skot, novinari Geri Veb, Majkl Rupert, Aleksander Kokbjorn, Lari Kolins, ali i mnogi drugi. Njihov glas bio je tako snažan i ubedljiv da je vlada morala da pokrene istragu. To je podrazumevalo i anketne odbore i saslušanja pred komisijama Kongresu (u Senatu i Predstavničkom domu). Nije se na tome završilo. Kada se u Americi podigne glas javnosti, onda moraju da se po službenoj dužnosti oglase Ministarstvo pravde i Kabinet generalnog inspektora CIA.
Gde ima dima, tu ima i vatre. Američki pravni sistem tako je postavljen da se optužbe ne pokreću bez čvrstih dokaza, pa su se toga držali i navedeni istraživači. Ustanovljeno je da su službenici CIA sarađivali s kriminalnim grupama koje su bile uključene u trgovinu narkoticima. Da bi mogle koliko-toliko neometano da rade, oni su službenicima CIA dostavljali značajne podatke obaveštajnog karaktera.
Na taj način kriminalci su sticali povoljnosti prilikom suđenja, rešenja o privođenju, formiranju krivičnih prijava, određivanja presuda itd. Najkraće rečeno, gledalo im se kroz prste kada pređu dogovorenu granicu, a ona je svakako postojala, pisana ili nepisana. Najčešće – nepisana. U bar tri slučaja CIA je prekršila sva ta pravila koristeći politički trenutak da obavi svoje operacije, makar i uz pomoć kraljeva heroina i drugih droga.
Afganistanska iskušenja
Pisali smo već o raznim operacijama koje su se odvijale u Afganistanu s ciljem podrške mudžahedinima i obaranja prosovjetske vlasti. Sve je bilo dozvoljeno i moguće, samo da se pobede Sovjeti. Tako je svet preplavio, zahvaljujući bliskoj saradnji CIA i mudžahedina, ”afganistanac” odličnog kvaliteta. Čak se spominjao u nekim našim filmovima.
Posebno dobrog saradnika imali su u lideru mudžahetina, Gulbudinu Hekmatijaru (Gulbuddin Hekmatyar) koji je, po odlasku Sovjeta, bio i 22. premijer Islamske Države Afganistan u periodu od 1996. do 1997. godine. Njegova biografija zaslužuje posebnu pažnju. On je za relativno kratko vreme prešao put od najvernijeg saveznika CIA, preko proglašenja 2003. godine za teroristu našavši se na crnoj listi OUN, do amnestiranja 2017. godine.
Zlatni trougao Indokine
U periodu od 1961. do 1975. godine, kada je CIA finansirala tajni rat u Laosu, niz medija i javnih ličnosti optužilo je obaveštajne službe SAD da učestvuju u ilegalnoj trgovini drogom u tzv. Zlatnom trouglu (The Golden Triangle, tromeđa Laosa, Mianmara i Tajlanda). Optužbe su krenule iz svetski poznatog muzičkog časopisa Rolingston (Rolling Stone) 1968. godine i podržao ih je profesor Univerziteta u Viskonsinu, Alfrek Mekoj.
CIA je bila prinuđena da 1972. godine obavi internu istragu u vezi s aktivnostima njenih saradnika u Laosu. Kakav je bio zaključak? Do 1971. godine trgovina opijumom u Laosu bila je zakonita i ona je bila jedini izvor prihoda za neka izolovana plemena. Pored toga, opijum je služio kao jedan od malobrojnih dostupnih lekova. Bez obzira na to, CIA je vrlo temeljno (po njenom izveštaju) ispitala moguće podatke u vezi s trgovinom drogom tokom 1968. godine.
Utvrđeno je da je jedan od terenskih komandanata Laosa, pod ucenom učestvovao u ovim operacijama. CIA tom prilikom nije negirala mogućnost da je jedan deo zaplenjene droge putem crnog tržišta izvezen uz pomoć aviona USAF koji nisu bili podvrgavani strogoj kontroli tog tipa. O tim zbivanjima snimljen je i igrani film ”Er Amerika”.
Avantura u Nikaragvi
O zakonitosti i redu u tzv. banana državama ne vredi trošiti mnogo reči, mada smo mi o tom područuju više puta pisali. To je bilo (i ostalo) idealno tle za kombinacije CIA kojima je ona, kako vidimo, i te kako sklona. Godine 1986. Komitet za međunarodne odnose Senata SAD počeo je istragu ilegalne trgovine narkoticima na širem području Centralne i Južne Amerike kao i Karibskog basena, odakle je na najmaštovitije moguće načine stizala teška droga u SAD.
Istragu je vodio potkomitet za terorizam, narkotike i međunarodne operacije, a predsedavao je senator Džon Keri (John Forbes Kerry). Stoga je izveštaj ove istrage poznat kao Kerijev izveštaj (Kerry report), a javnost je upoznata s njim 1989. godine. U izveštaju se jasno naglašava da su pojedinci koji su pružali podršku nikaravanskim kontrašima (contrarrevolucionarios) bili umešani u u trgovinu drogom, radi njenog prebacivanja u SAD. Dokazano je da su kontraši bez smetnji primali materijalnu i svaku drugu podršku od trgovaca drogom.
Šta se dešava u Ukrajini?
Odavno je poznato da velike sile ne menjaju šablon svog ponašanja. Ni CIA, kao moćna organizacija nije u tome izuzetak. Sećate li se teksta Ukrajinske bio-laboratorije, objavljenom na našem portalu još početkom SVO, u maju 2022 godine? U senci i buci oko tih zaista opasnih poduhvata stoje tajne laboratorije za proizvodnju narkotika. Najviše se proizvode amfetamini (metamfetamini) jer je do prave droge teško doći. Samo 2020. godine u toj zemlji pronađeno je i uništeno 79 laboratorija.
Sada, kada za odlazak na ratište i susret sa najtežim iskušenjima votka odavno nije dovoljna, sasvim sigurno se čak i u rovovima na različite načine proizvode stimulansi. Kombinuju se lekovi i alkohol, a nije retkost da se prećutno na prvu liniju doturi i nešto ozbiljnijih droga. Svojevremeno je lek za glavobolju optalidon bio zabranjen jer je u kombinaciji s alkoholom (i jedan i drugi u slobodnoj prodaji) postizao psihotične efekte…
Dileri nemaju milosti, ne znaju za ideologiju i granice; jedino merilo njihovog ”morala” su novac i pohlepa i po tome se ne razlikuju mnogo od svojih ”kolega” koje je podržavala, iz svojih razloga, i CIA. Uostalom, podsetimo na zvanično objavljen podatak: godišnji promet narkotika samo u Evropskoj uniji premašuje 31 milijardu evra (!). Droga je, sasvim sigurno, našla svoj put i do rovova SVO.
