Rat u Ukrajini, na Bliskom istoku i masovna upotreba jeftinih FPV dronova potpuno su promenili način na koji vojske gledaju na protivvazdušnu odbranu. Nekada su najveća pretnja bili lovci, krstareće rakete i bombarderi. Danas problem sve češće predstavljaju mali, jeftini i brojni dronovi koji napadaju iz više pravaca istovremeno.
Upravo zbog toga američke kompanije ubrzano traže nova rešenja za „poslednju liniju odbrane“, trenutak kada svi spoljašnji slojevi PVO zakažu, a dronovi se već nalaze iznad položaja, baze ili vozila.
Jedno od najneobičnijih rešenja stiglo je iz američkog startapa Picket Defense Systems, koji je predstavio novu kupolu pod nazivom Inferno RTC.
Na prvi pogled sistem više podseća na neku futurističku metalnu loptu nego na klasično oružje. Međutim, iza neobičnog izgleda krije se koncept koji pokušava da reši jedan od najvećih problema savremenog ratovanja, kako dovoljno brzo reagovati kada roj dronova dolazi iz više pravaca u isto vreme.
Za razliku od klasičnih kupola koje moraju da okreću top ili mitraljez prema meti, Inferno RTC koristi potpuno drugačiju logiku.
Cela sfera prekrivena je desetinama fiksnih cevi raspoređenih pod različitim uglovima. Sistem ne okreće oružje prema dronu, već automatski bira cev koja je već najbliže pravcu nadolazeće pretnje i odmah otvara vatru. Na taj način eliminiše se kašnjenje koje postoji kod standardnih daljinski upravljanih borbenih stanica.
Kompanija tvrdi da je upravo tih nekoliko sekundi danas presudno, posebno protiv FPV dronova i malih kamikaza letelica koje velikom brzinom probijaju spoljne slojeve odbrane.
Inferno RTC postoji u dve osnovne konfiguracije.
Lakša verzija teži oko 20 kilograma i nosi 36 cevi za municiju kalibra 5,56 mm, granate .410 i metke kalibra 20. Veća verzija ima više od 54 cevi, teška je oko 40 kilograma i koristi snažniju municiju kalibra 12 i 40 mm.
Obe verzije imaju deklarisani domet do 120 metara i namenjene su za uništavanje dronova u završnoj fazi napada, praktično neposredno pre udara u cilj. Posebno je zanimljivo što sistem ne koristi klasični radar kao glavni metod otkrivanja.
Umesto toga, Inferno RTC koristi kombinaciju akustičnih senzora i optičkih kamera. Kupola osluškuje zvuk motora dronova pomoću 3D mikrofonskog niza, dok optički sistemi potvrđuju i prate metu. Dakle, sistem može raditi pasivno, bez emitovanja radarskih signala koji bi otkrili njegov položaj, a ovakav pristup nije slučajan.
Poslednjih godina veliki broj dronova postao je znatno otporniji na elektronsko ratovanje. Mnogi koriste autonomnu navigaciju, unapred programirane rute ili čak optička vlakna umesto radio-veze, zbog čega klasično ometanje sve češće gubi efikasnost.
Amerikanci zato pokušavaju da pronađu sisteme koji ne zavise isključivo od radara ili ometanja.
Inferno RTC koristi ugrađenu veštačku inteligenciju koja obrađuje podatke sa senzora i automatski određuje prioritet ciljeva u realnom vremenu. Kompanija tvrdi da sistem može samostalno da funkcioniše čak i bez spoljne mrežne podrške ili centralizovanog komandovanja.
Još jedna stvar posebno privlači pažnju, cena i brzina proizvodnje.
Picket Defense Systems navodi da su glavni delovi konstrukcije izrađeni pomoću 3D štampe i smole umesto klasičnih teških čeličnih komponenti. Cilj nije samo smanjenje mase, već i mogućnost brze i jeftine proizvodnje u velikim količinama.
To se savršeno uklapa u novu filozofiju Pentagona koja poslednjih meseci postaje sve vidljivija. Posle iskustava iz Ukrajine i sukoba na Bliskom istoku, američka vojska sve otvorenije priznaje da preskupi sistemi nisu idealno rešenje protiv jeftinih dronova koji se proizvode masovno.
Zbog toga se sve više ulaže u kompaktne, modularne i relativno jeftine sisteme koji mogu da se rasporede u velikom broju i brzo zamene ako budu uništeni. Inferno RTC je upravo proizvod takvog razmišljanja.
Kupola može koristiti i druge tipove korisnog tereta osim klasične municije. U zavisnosti od zadatka moguće je montirati mreže za hvatanje dronova, dimne sisteme ili laserske zaslepljivače.
Kompanija smatra da bi sistem mogao imati primenu ne samo u vojsci, već i za zaštitu granica, urbanih objekata i kritične infrastrukture gde je važno smanjiti rizik od kolateralne štete. Sve to pokazuje koliko se brzo menja moderna protivvazdušna odbrana.
Nekada su simbol PVO bili ogromni radari i skupe rakete dugog dometa. Danas sve više liče na male autonomne sisteme koji moraju da reaguju u deliću sekunde protiv rojeva jeftinih dronova koji napadaju iz svih pravaca.
Rat dronova praktično je stvorio potpuno novu klasu oružja, a sistemi poput Inferno RTC pokazuju da će buduća bojišta sve više ličiti na sukob autonomnih mašina koje pokušavaju da nadmudre jedna drugu brzinom reakcije, algoritmima i količinom raspoloživih sistema.
