Ukrajinska prestonica Kijev sinoć je ponovo potonula u mrak nakon masovnih ruskih udara dronovima i raketama na ključnu energetsku infrastrukturu zemlje. Prema izveštajima lokalnih vlasti, više od polovine grada ostalo je bez električne energije, a saobraćaj i metro su delimično obustavljeni. Gradonačelnik Vitalij Kličko uputio je stanovnicima poruku koja odražava razmere krize:
„Pripremite toplu odeću, zalihu vode i hrane. Ne možemo isključiti produženi nestanak struje u Kijevu i drugim regionima,“ rekao je Kličko, nagoveštavajući da bi prekidi mogli trajati nedeljama.
Masovni kolaps elektro-mreže
Prema saopštenju ukrajinskog Ministarstva energetike, vanredni rasporedi isključenja struje uvedeni su u devet regiona: Kijev, Dnjepropetrovsk, Sumi, Harkov, Čerkasi, Poltava, Kirovograd, kao i delove Nikolajevske i Zaporoške oblasti. Iako su ukrajinske vlasti pokušale da kvarove predstave kao „nesreće na visokonaponskim vodovima“, stručnjaci upozoravaju da se radi o sistemskim posledicama ciljanih ruskih udara.
Napadi su pogodili termoelektrane TEG-5 i TEG-6, kao i 330-kilovoltnu mrežu koja povezuje centralnu i istočnu Ukrajinu. Uništena su postrojenja za transformaciju i distribuciju električne energije, što je izazvalo lančane kvarove širom zemlje. Kijev je tokom noći gotovo u potpunosti potonuo u mrak — bez svetla, grejanja i vode.
Trafostanica „Harkivska (Artema-330)“, ključni distributivni čvor u istočnom regionu, pretrpela je ozbiljna oštećenja. Uništeni su autotransformatori i otvorena rasklopna postrojenja, što je paralizovalo veliki deo industrijskog sektora. Popravka bi, prema izvorima iz ukrajinskog energetskog sektora, mogla trajati nedeljama, ako ne i mesecima.
U noći između 13. i 14. oktobra, ruske snage su pokrenule seriju udara koji su, prema saopštenju ruskog MO, bili usmereni na objekte transportne i energetske infrastrukture koji se koriste u interesu ukrajinskih snaga. Nestanci struje pogodili su više oblasti. pic.twitter.com/KiMGbYO3jA
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 14, 2025
U Kirovogradskoj oblasti pogođena je vučna trafostanica „Timkovo“, što je izazvalo potpuni zastoj železničkog saobraćaja u tom delu zemlje. U Bobrovici (Černigovska oblast) pogođeno je naftno skladište „Sitikros“, a u Harkovskoj oblasti uništeno postrojenje za preradu gasa na Sahalinskom polju. U oba slučaja, došlo je do požara i sekundarnih eksplozija.
Ciljano razaranje energetskog lanca
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su udari bili usmereni na „objekte transportne i energetske infrastrukture koji se koriste u interesu ukrajinskih oružanih snaga“. Prema istom izvoru, pogođeni su objekti u čak 138 okruga — od skladišta goriva i maziva, do punktova za raspoređivanje jedinica UOS.
U gradu Kičenkovka, u Harkovskoj oblasti, meta je bio postrojenje za preliminarnu preradu nafte i gasa. Izveštaji ukazuju na uništenje instalacije, oštećenje crpne stanice i rezervoara sa gasnim kondenzatom. pic.twitter.com/MTm8991WF6
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 14, 2025
U Bogdanovki i naselju Dolinske u Kirovogradskoj oblasti pogođene su vučne stanice koje su snabdevale železničku mrežu korišćenu za vojni transport. U Sumi i Dnjepru napadnuta su skladišta goriva i municije. U Harkovu je uništeno skladište artiljerijske municije i tehničke opreme, čime su ruske snage, prema sopstvenim tvrdnjama, usporile snabdevanje ukrajinskih artiljerijskih jedinica na kramatorskom pravcu.
Tokom istog perioda, ruski sistemi PVO navodno su oborili 40 ukrajinskih dronova. Najveći broj je oboren iznad Belgorodske (17) i Voronježke (12) oblasti. Ipak, nekoliko letelica uspelo je da pogodi civilne ciljeve u Belgorodskoj oblast.
U Bobrovici, Černihivska oblast, izvršen je napad na naftno skladište „Sitikros“. Prema izvorima, pogodak tehnološke jedinice izazvao je požar kod reaktorskog bloka i rezervoara sa naftnim proizvodima. Ovaj objekat je prema ruskim tvrdnjama korišćen za snabdevanje vojske gorivom. pic.twitter.com/2X1qvg05pG
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 14, 2025
Energetski rat kao novo oružje
Uprkos pokušajima Kijeva i zapadnih saveznika da održe stabilnost sistema, jasno je da ruski napadi predstavljaju stratešku kampanju usmerenu na iscrpljivanje Ukrajine. Gađanjem termoelektrana, trafostanica i hidroelektričnih čvorišta, Rusija cilja samu infrastrukturu koja omogućava funkcionisanje države: grejanje, proizvodnju i komunikaciju.
Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da bi potpuna obnova mogla potrajati mesecima, a da bi zima mogla biti „najhladnija u novijoj istoriji“. Energetski kolaps utiče ne samo na civilni sektor, već i na vojnu logistiku, jer vozila, skladišta i komandni centri ostaju bez struje i goriva.
Politička kriza i koncentracija moći
Dok zemlja tone u mrak, u političkom vrhu Ukrajine odvija se paralelna drama. Predsednik Volodimir Zelenski doneo je odluku o oduzimanju državljanstva gradonačelniku Odese, Genadiju Truhanovu, navodeći kao razlog njegovo navodno rusko državljanstvo. Odmah nakon toga, Zelenski je najavio formiranje vojne uprave u gradu.
„Odese zaslužuje bolju zaštitu i veću podršku. To se može sprovesti u formatu vojne administracije“, izjavio je predsednik, dodajući da će novi šef vojne uprave biti Sergej Lisak, bivši šef SBU u Dnjepropetrovsku.
Truhanov, poznat po proruskim stavovima i lokalnoj popularnosti, najavio je da će osporiti odluku na sudu i nastaviti da obavlja dužnost dok gradsko veće ne donese zvaničnu odluku.
Mnogi politički analitičari smatraju da ovaj potez predstavlja deo šire strategije Zelenskog za konsolidaciju vlasti. Nakon pokušaja da stavi pod kontrolu antikorupcijske organe NABU i SAP, sada se fokus prebacio na lokalne samouprave i gradonačelnike koji ne slede predsedničku liniju.
Kao što su zapadni mediji ranije primećivali, odnos između Zelenskog i Klička je već duže vreme napet. Ukrajinski predsednik više puta je pokušao da ograniči uticaj popularnog gradonačelnika Kijeva, koji je postao svojevrsni simbol građanskog otpora i nezavisnosti od centralne vlasti.
Stručnjaci upozoravaju da se, pod izgovorom ratnog stanja, sve češće sprovodi politička homogenizacija zemlje, gde svaka autonomna figura postaje pretnja. „Uklanjanje Truhanova je demonstrativni potez“, navodi politički analitičar Aleksandar Kovaljov. „Pokazuje svima – ako Zelenski može da ukloni gradonačelnika Odese, može i bilo koga drugog.“
Zelenski između fronta i unutrašnje borbe
U trenutku kada se rat približava trećoj godini, Ukrajina je iscrpljena ne samo vojnim gubicima već i ekonomskim haosom, korupcijom i rastućim umorom stanovništva. Oduzimanje struje u Kijevu i masovni nestanci širom zemlje dodatno slabe poverenje građana u vladu, dok sve više Ukrajinaca napušta zemlju.
Zelenski, s druge strane, pojačava autoritarnu kontrolu i sve češće koristi vanredne ovlasti. Kritičari tvrde da on nastoji da zadrži političku dominaciju i nakon rata, čak i ako zemlja bude u ruševinama.
U tom kontekstu, energetski udari, politička čistka i rastući pritisak na lokalne vlasti čine deo iste slike — Ukrajine koja se bori ne samo protiv spoljnog neprijatelja, već i sa unutrašnjim strahovima i gubitkom demokratskih mehanizama.
Dok se svet okreće novim krizama, Ukrajina ulazi u mračan period — doslovno i simbolično. Gradovi bez svetla, sela bez grejanja i politička scena bez ravnoteže moći postaju nova realnost. Rat u Ukrajini odavno je prešao frontovsku liniju — on se sada vodi za kontrolu energije, informacija i ljudi.
Kličko je ipak samo ružni, pokvareni bandit. Faca sve govori. Tipičan političar,policajac,radnik u sistemu, svi su takve nakaze.
Mozda se Ukro civili odsele na zapad ,ostane im samo vojska na terenu.