Ukrajinski i ruski „Štorm“: dve oluje, jedno ime, različiti putevi rata

Ili: Štorm protiv Štorma. Ova neočekivana podudarnost sama se nametnula kao ideja za tekst. Na ukrajinskoj i ruskoj strani postoje dva bataljona istog naziva – Štorm (Шторм). Ova reč liči na širokousvojenu reč juriš (nem. Sturm, rus. штурм, enlg. Charge, fr.Charge militaire, šp. Carga militar), ali nije reč o toj sličnosti, najzastupljenijoj u slovenskim jezicima. Nije samo puka podudarnost reči dva naroda istog porekla, već ima i svoju suštinsku simboliku.

Autor ovih redova bio je više puta na Krimu u prilici da se uveri u snagu štorma; to je užasavajuće hladna oluja koja kreće niz Don, preko Azovskog mora gde može i da ga zaledi, stiže čak do Odese, pa i do rumunskog priobalja. Prema njoj košava je blagi prolećni lahor.

Štorm je uspeo 20. februara 1945. godine da sruši prvi kerčenski most koji je postavljen na stubovima koje su izveli nemački inžinjeri. Led i štorm bili su jači. Štormu svesti Rusa i Ukrajinaca ima istu asocijaciju. Nezadrživi olujni vetar. Nije ni čudo što postoje dva suprotstavljena bataljona istog imena, ali tu svaka sličnost prestaje. 

Kakav je to ukrajinski Štorm?

Ukrajinska Oluja je dobrovoljački bataljon patrolne službe policije (nekada milicije) posebne namene, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Ukrajine. Osnovan je u Oblasti Odesa maja 2014. godine radi zaštite državnog poretka, borbe s pobunjenicima i diverzantima. Nešto ranije, 14. aprila, bilo je potpisano naređenje o osnivanju nove specijalne jedinice koja bi delovala u sklopu UVD (Управление внутренних дел – Uprava unutrašnjih dela) Odeske oblasti.

Po zamisli stratega Milicije, taj dobrovoljački bataljon trebalo je da ima do 500 ljudi i bio je dužan da u slučaju komplikovanja situacije deluje po slovenskom ( славянскому) ili marijupoljskom ( мариупольскому) planu. Tо bi bio prvi ešalon u odbrani od ”bratske hibridne agresije” (!). Razlika ovih varijanti ticala se većinskog stanovništva Odese i Mariupolja i videli smo kako to izgleda kada je goreo Dom sindikata u Odesi. 

Pripadnici su isključivo dobrovoljci iz svih krajeva Ukrajine. Neki su se priključili odmah posle Evromajdana. Formiranje nije išlo lako. Tu su bile najpre birokratske proceure (prevođenje iz mnoštva različitih sastava i stepena vojnih obaveza kojima je Ukrajina bogata), zatim neslaganja oko budžetskih izdvajanja i rivaliteta između vojske i milicije.

Nekima je to bilo i prilika da izbegnu surovost vojne obaveze, jer patroliranje milicije (policije) jeste svakako manje rizično. Mnogima je račun pokvaren. Tako se dogodilo da se neophodna neborbena oprema kupuje uz pomoć volontera. Stvari su počele loše, pa je prva rotacija usledila već samo posle meseca dana. 

Borbena iskustva

Veliki broj analitičara zaboravlja zloglasnu, zločinačku ATO (surovu, antiterotističku operaciju koju je pokrenula Ukrajina u reonu Donbasa), a upravo je 20. jula 2014. godine 50 boraca ovog bataljona premešteno u Lugansku oblast, da bi tamo ostali do oktobra. Ranije su u štabu planirali da ovim bataljonom pojačaju pridnjestrovski pravac; međutim, po rečima jednog milicijskog generala iz Odese, prave pretnje od strane samoproklamovane PMR (Приднестровская Молдавская Республика) i nije bilo. Bolje je bilo ne dirati taj uski pojas o kome smo već pisali, jer bi bilo koji napad na njega izazvao ekološku katastrofu. Stoga su i jedni i drugi mirovali.  

Posle patrola, borbe nisu mogli da izbegnu. Prve okršaje borci bataljona imali su 20. avgusta 2014. godine u blizini Georgijevke, gde su se sukobili s ruskim borcima iz 76. desantno-jurišne divizije. Tada su, prema ukrajinskim izvorima, zarobili dva ruska BMD-2 i oštetili jedan tenk. Samo tri dana kasnije deo bataljona vratio se u Odesu radi smene.

Na Dan nezavisnosti Ukrajine, 24. avgusta, Georgijevka i njena okolina žestoko su napadnute artiljerijskom vatrom. Posebna meta bili su blok-postovi bataljona, kada su poginula dva pripadnika. Tridesetog avgusta saopšteno je da su se delovi bataljona izvukli iz okruženja kod Georgijevke i krenuli pravcem južno od Luganska. Na taj način otvorili su prolaz koloni od 50 automobila s ukrajinskim izbeglicama. 

Iskušenja su stizala jedno za drugim. Već prvog septembra prekinuti su svi otpusti i borci su poslati na front usled naglog pogoršanja situacije u zoni ATO. Rusi su nastavili nemilosrdno da napadaju i uništavaju ovu praktično amatersku družinu, pa su oni povučeni i vraćeni u Odesu na relativno miran i bezbedan posao patroliranja. Međutim, ni u Odesi nije bilo mirno. Nisu prestajale eksplozije dobro oraganizovanih proruskih ilegalaca.

Odesa je počela da liči na sve gradove u ratu: po ulicama, na ulazima u ovaj veliki grad i oko važnih objekata postavljeni su blokpostovi, a zadaci Štorma su prošireni. Sada je trebalo pokrivati i pravce prema granici. S jeseni 2015. godine, kada su nabrali nešto više iskustva, ponovo su poslati u zonu ATO oko Luganska. Tada im je pridodat kao pojačanje četa policije ”Bolhrad”, pa je bataljon pokrivao osam reona. I dalje su njihovi zadaci bili prvenstveno policijsko-patrolne prirode. 

Prema saopštenju pres-centra Nacionalne policije Ukrajine, 19. jula 2020. godine počela su prava iskušenja jer je 35 pripadnika bataljona poslato u Mariupolj, gde je trebalo u toku sledeća dva meseca da učvrste stalnu odbranu vitalnih objakata, javni red i mir i pravni poredak.

Neposredno pred početak SVO, 24. januara 2022. godine dotadašnji načelnik štaba bataljona, Jevgenij Mirošničenko dobio je komandnu dužnost u Bataljonu teritorijalne odbrane Odese. Trenutno se bataljon sastoji iz dve čete i samostalne jedinice ”Bolhrad”, a komandant mu je Anatolij Budžar. Bataljon je pripojen brigadi Nacionalne policije Ukrajine. Trenutno se nalazi u području Herosna.

Ruski Štorm

Kako izgleda ruska Oluja? Ovde je situacija značajno drugačija; nije bila prepuštena slučaju ili birokratiji. Jurišni odredi ”Oluja” i ”Oluja Z” ( Шторм i  Шторм Z) nalaze se u zoni SVO. Reč je o razvoju mobilizacijskog projekta Ministarstva odbrane u sklopu dobrovoljačkih odreda BARS (Боевая армейская резерва страны – borbena državna armijska rezerva).

Jedinice Štorma, koje su ovako prikupljene, raspoređuju se u motostreljačka odeljenja, delove VDV i morske pešadije u zoni SVO. Očigledno je reč o odlično pripremljenom sastavu koji može da prati tempo i taktiku elitnih sastava. Dakle, oni ne obavljaju samo policijske poslove, kao što to, u većini slučajeva, rade njihovi ukrajinski imenjaci.  

Ovde se razlike nastavljaju: postoje i odredi Štorm Z. Reč je o ”nastavljačima tradicije” štraft bataljona iz Drugog sv. rata, ako tako može da se kaže. Pripadnici Štorm Z su nekadašnji osuđenici (Ze-Ka) koji takođe imaju ugovor s Ministarstvom odbrane. Državna duma je 20. juna 2023. godine donela Zakon o pravu osuđenih s ograničenjem starosnog statusa. Tako oni mogu s Ministarstvom zaključivati ugovore za vojnu službu u vreme mobilizacije, ratnog stanja ili rata.

Nekadašnji osuđenici u odredima Štorm Z dobijaju platu kao i drugi ugovornici Ministarstva odbrane. Ruska logistika je značajno organizovanija i opremljenija od ukrajinske, pa ove grupe država oprema kao mehanizovane četne taktičke grupe (RTG – Ротная тактическая группа). Istina da mogu da dobijaju (i dobijaju) i sredstva od donatora, što se može videti iz oglasa na brojnim ruskim sajtovima. One se za kratko vreme operativno detaširaju na najsloženije delove bojišta radi završnog juriša na neki položaj. Takve grupe imaju od 80 do 200 boraca kompletno opremljenih s lakooklopljenom tehnikom. 

Prvi ovakav odred formiran je 2022. godine u DNR. Prilično je verovatno da je on ušao u sastav Trećeg dobrovoljačkog armijskog korpusa koji je delovao na Soledarsko-artjomovskom pravcu. U taj sastav do kraja juna 2023. godine ulazile su i jedinice ČVK Vagner. Odred Štorm 98. vazdušno-desantne Ivanovske divizije formiran je s proleća 2023. godine. On se aktivno bori na Svatovskom delu fronta u sastavu oružanih snaga Centar.

Odred pri mornaričkoj pešadiji 40. brigade TOF (Tihookeanska flota) nezvanično se nalazi u reonima koji vode ka Ugljedaru (Ugledar). Njiove kolege koje su detaširane u 20. armiju nalaze se u 252. i 752. puku motostreljačke Vislenske divizije. Oni su zajedno s brigadom ”Crni gusari” (Чёрные гусары) raspoređeni na krasnolimanski pravac. Odred ”Štorm Osetija” je bataljonska taktička grupa (BTR) u sastvu 429. puka 19. motostreljačke divizije 58. armije. Oni se nalaze na opštem pravcu ”Istok” koji se bori u Zaparožju. 

Štorm Z je svakako priča za sebe. Nijedna teška bitka nije prošla bez njih. Međutim, medijsku pažnju je privukla njihova pretorijanska odanost predsedniku kada su se 23. juna 2023. godine pod komandom Alietdina Mahmudova isprečili ispred delova ČVK ”Vagner” tokom njihove pobune i ”pohoda na Moskvu”. Oni se sada nalaze u grupi ”Istok” i vode borbe na južnodonjeckom i zaparoškom pravcu.

Četvrtog jula potvrđena je vest da predstavljaju deo udarnog klina u borbama za Rabotino. Oni su možda i jedan od najnepredvidivijih aduta u rukama ruske komande. Zna se da se Štorm Z borio u Artjomovsku (Bahmutu), ali i reonu Hersona u sastavu grupe ”Dnjepar” na pracu Antonovskog mosta, gde se i sad vode veoma složene operacije od strateškog značaja. 

Priprema i uključivanje u SVO

Jurišne grupe, usled specifičnosti i težine zadataka, jesu često privremeni sastavi, ali ima ih i u stalnom formacijskom rasporedu. Dobijaju najdelikatnije zadatke – uništenje prednjeg kraja odbrane protivnika, otpornih punktova, teško zaštićenih i inžinjerijski opremljenih otpornih tačaka. Dobri poznavaoci istorije tvrde da oni primenjuju zaboravljenu, ali veoma efikasnu tehniku još iz vremena Prvog svetskog rata.

Često se dešava da njihovi borci stižu peške do prve borbene linije, upadajući u rovove i čisteći saobraćajnice i traverze, podgrudobranske zaklone i zemunice. Za takvu vrstu borbe potrebna je, naravno, velika lična hrabrost, priprema i oružje, jer se u tim borbama koriste nož, bomba, sačmare, ašovčići, sve ono što može na malom prostoru da uništi neprijatelja.

Profesionalni analizičari Ministasrtva odbrane nisu malo bili iznenađeni kada su podaci pokazali da je efektivnost napada regularnih trupa od 15-25% prilikom takvih juriša, a da odredi Šturm Z ostvaruju neverovatan učiniak do 75%. Njihovo iskustvo značajno, u hodu, menja taktiku i smisao poljske borbe i Rusi to i te kako koriste. Ono što se iz teško dostupnih izvora može saznati i zaključiti do sada jesu tri načina njihovog nastupanja:  

● Prvi način odlikuje se neprimetnom infilitracijom u borbeni poredak protivnika i napad s njegove pozicije, što izaziva veliku paniku i zabunu kod neprijatelja. Kao po pravilu, jurišne grupe od četiri do šest ljudi napadaju grupisane položaje. Posle zauzeća položaja organizuje se kružna odbrana koja može potrajati i do dva dana. Zatim stižu jedinice iz glavne borbene grupe. 

● Drugi način odlikuje se iznenadnim napadom uz korišćenje motocikla i kvadrocikla. Osnovna snaga takvog napada je u iznenađenju. Ovaj napad se primenjuje na mestima gde je zbog velike razdaljine isključen napad klasičnim streljačkim strojem. Potom u juriš kreće teže naoružana pešadija. Ovakva vrsta napada mora biti veoma precizno koordinirana.

● Treći način proboja jeste korišćenje formacijskih oklopnih sredstava (tenkovi, BMP, BTR, improvizovano oklopljeni automobili, ”buhanke”, itd). Tenkova nema nikad više od jednog ili dva (tri veoma retko). Oni su na čelu napada, direktno dejstvuju i uništavaju u jurišnom pokretu najvažnije cilje. Pravilo je da se kao osnovni cilj odabere vodni ili četni otporni čvor. Tom prilikom se primenjuje teško pešadijsko naoružanje (vođene PT rakete, potkundačni bacači, automatski bacači granata, teški mitraljezi). Artiljerija izvodi hirurški precizan napad na prvu borbenu liniju neprijatelja s najviše četiri cevi, pri čemu je veoma važno da se pravovremeno uoče novi ciljevi koji mogu ugroziti juriš, pa se vatra prebacuje na njih.

Ova taktika je primećena na poljima SVO, ali je teško dokučiti kada će se, kada i kako primeniti jer je reč o bitno novim taktičkim potezima. Istina je da oni podsećaju na juriše iz Prvog svetskog rata, ali sve drugo je mnogostruko ubistvenije i novije. Tako i čuvena ruska kurica malim snagama, i malim žrtvama, zauzima, kljucka, deo po deo teritorije, lomeći protivničke snage i – moral.