Ovo su 10 znakova da se SAD i NATO spremaju za sukob — i zašto je to važno upravo sada?

Noćna mora se, utisak je, odvija pred našim očima. Deset upadljivih signala ukazuje da se SAD i NATO kreću ka direktnijoj konfrontaciji sa Rusijom, s posledicama koje bi se prelile širom Evrope.

Ako rakete zapadne proizvodnje zaista pogode Moskvu, odgovor Rusije mogao bi da uključi i nuklearne scenarije, čime bi se pokrenula lančana reakcija i stvorio izgovor zapadnim državama da formalno uđu u rat.

U takvoj dinamici, granica do nuklearne eskalacije bila bi opasno tanka. U nastavku su svi pomenuti znaci — uz širi okvir šta oni praktično znače.

1) Trampovo „zeleno svetlo“ za udare duboko u Rusiji

Kit Kelog, savetnik Donalda Trampa, izjavio je za Fox News da je predsednik odobrio udare raketama dugog dometa na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji. To su dodatno ohrabrili Dž. D. Vens i Marko Rubio porukom da bi Ukrajina mogla da ima „zeleno svetlo“ za ciljeve do Moskve.

Ako se takva politika do kraja operacionalizuje, to bi, prvi put otvoreno, legitimisalo upotrebu zapadnog oružja protiv strateških meta u dubini Rusije — crvena linija koja je do sada izbegavana.

2) Pentagon traži višestruko povećanje proizvodnje raketa

Pentagon snažno pritiska industriju da udvostruči, pa i učetvorostruči proizvodnju raketa. Sastanci na visokom nivou sa proizvođačima, ubrzane narudžbine i „planovi za rast kapaciteta“ ukazuju da se sprema dugotrajniji period visoke potrošnje municije.

To nije signal od danas do sutra; takve investicije se rade kada se institucije mire sa dugim ratom (i više frontova u rezervi, uključujući potencijalne krizne tačke sa Kinom).

3) Razmatranje slanja Tomahawka Ukrajini

Prema pisanju Axiosa – Tramp nije odobrio, ali je zato Dž. D. Vens potvrdio da se razmatra prodaja Tomahawk krstarećih raketa (oko 1.600 km dometa) — oružja koje bi, u teoriji, moglo da gađa i oblast Moskve.

Paralelno, iz Moskve je najavljen „važan govor“ Vladimira Putina naredne nedelje i nove kvote regrutacije (135.000 ljudi do kraja 2025), najveća za devet godina. To ukazuje da i druga strana podiže ljudske kapacitete i priprema se za iscrpljujuću fazu rata.

4) Iznenadna mobilizacija u Danskoj i “NLO dronovi”

Danska je hitno pozvala „nekoliko stotina“ rezervista zbog učestalih dronova nepoznatog porekla iznad vojnih baza. Premijerka Mete Frederiksen nazvala je situaciju „ozbiljnom pretnjom“.

Francuska šalje vojnike i helikopter kao podršku. Kada članica NATO-a aktivira rezervu zbog dronova, to znači da se navodne hibridne pretnje predstavljaju kao realan rizik po bezbednost i da se prelazi sa analize na operativne mere.

5) „Povećana budnost“ NATO-a na Baltiku

NATO podiže nivo pripravnosti: dodatne platforme za izviđanje i nadzor, fregata PVO i brži protok informacija o potencijalnim upadima. Portparol Martin O’Donel upozorava na „nesmotrenost Rusije“.

Region Baltika je klasična tačka trvenja (preleti, presretanja, upadi) i svako podizanje gotovosti znači više letova, više nervoze i veću šansu da incident preraste u krizu.

6) Francuske bolnice planiraju masovne žrtve do marta 2026.

U pismu koje je procurelo (navodi se Le Canard Enchaîné) Ministarstvo zdravlja traži od bolnica da računaju na 10.000 do 50.000 povređenih u periodu od 10 do 180 dana, uz napomenu o mogućem „većem (vojnom) angažmanu“ do marta 2026.

Ovo ne znači da je rat sutra, ali znači da se zdravstveni sistem priprema za scenario velikih razmera — logistika, transfuziologija, hirurgija, evakuacije, psihotrauma.

7) Nemačka projektuje do 1.000 ranjenika dnevno

Glavni vojni hirurg Ralf Hofman kaže da Nemačka planira kapacitet za do 1.000 ranjenih dnevno u slučaju sukoba visokog intenziteta.

Posle godina „miranja“ sa rolom ekspedicionih misija, Berlin se preorijentiše na industrijsku, masovnu i dugotrajnu medicinsku podršku — još jedan indikator pripreme za težu fazu bezbednosne krize.

8) Zatvoreno okupljanje Trampovih generala u Kvantiku

U bazi Kvantiko održaće se zatvoreno, „svečano“ okupljanje generala i admirala u četvrtak. Javnosti je predstavljeno kao ceremonijalno druženje, ali su tajnovitost i kadrovske rokade podgrejale spekulacije da može biti reči i o koordinaciji za vanredne scenarije.

Ne mora da znači, ali u zbiru sa svim ostalim tačkama deluje kao još jedna cigla u zidu priprema.

9) Talas tankera preko Atlantika

Oko desetak KC-135R/T u istom talasu, deo njih ka RAF Mildenhallu u UK. Tankeri su krvotok ofanzivnog i borbenog vazduhoplovstva: bez njih nema dubine prodora, nema duge borbene orbitacije, nema održivih borbenih patrola.

Masovno razmeštanje tanker-flote uglavnom prethodi većim operacijama ili barem želi da pošalje ozbiljnu poruku odvraćanja.

10) Ekonomske i energetske pripreme

Kako se vojne mere ubrzavaju, paralelno se odvija ekonomska mobilizacija. Evropska centralna banka i nacionalne vlade sve otvorenije govore o „paketima vanrednih situacija“, zalihama energije, pa čak i savetuju građane da se opskrbe gotovinom i osnovnim potrepštinama.

Ove poruke, prikrivene jezikom „otpornosti na krizu“, u praksi podsećaju na pripremu javnosti za scenario produženog sukoba i poremećaja u lancima snabdevanja. Kada se finansijski sistem i energetska infrastruktura stave u režim „ratne ekonomije“, to je jedan od najpouzdanijih znakova da političko rukovodstvo krizu ne vidi kao prolazni incident, već kao novu realnost.

Šta sve ovo znači u praksi

Tempo i obim. Ovo nisu pojedinačni incidenti, nego trend: industrija se diže, medicina se sprema, logistika se pregrupiše, političke izjave pomeraju crvene linije. To su tipični „predratni“ indikatori makar za scenario višeg stepena konfrontacije, makar bez formalnog proglašenja rata.

Hibrid i konvencija pod istim krovom. Dronovi nepoznatog porekla, sabotaže, upadi u vazdušni prostor i paralelno ozbiljno podizanje kapaciteta za klasične operacije. To spajanje sivih zona i „tvrdih“ kapaciteta čini krize nepredvidivim.

Kratak fitilj. Što je više letova, presretanja, zatvaranja vazdušnog prostora i „povećane budnosti“, to je veća verovatnoća da jedan loš potez na radaru postane međunarodni incident. Upravo zato mnogi upozoravaju na „trenutak Franca Ferdinanda“ kao metaforu za varnicu koja pokrene lanac.

Nuklearna senka. Ako bi zapadno oružje gađalo dubine ruske teritorije, kreće igra živaca u kojoj obe strane žele da pokažu odlučnost bez prelaska u nuklearno. Problem: koliko daleko i koliko dugo može da se hoda po toj ivici?

Niko od ozbiljnih aktera javno ne kaže „sutra je rat“. Ipak, potezi koji se povlače — politički, industrijski, medicinsko-logistički, vojni — liče na pripreme za period dugotrajnog i skupljeg sukoba, s većim rizikom od naglih eskalacija. Ako se ovi trendovi ne „ohlade“, sve bliže smo tački kada će jedna kriza prebrzo prerasti u nešto mnogo veće. U takvoj postavci, način na koji se komuniciraju crvene linije i incidenti (dronovi, preleti, raketni udari) biće presudan da li ulazimo u novu fazu konfrontacije — ili nalazimo izlaznu rampu pre nego što bude kasno.