Boeing je počeo da sklapa prvi F-47: šta znamo o novoj „šestoj generaciji“ lovaca za USAF

Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) ušlo je u novu fazu programa Next Generation Air Dominance (NGAD): Boeing je počeo da sklapa prvi primerak F-47, budućeg lovca šeste generacije koji će postepeno zameniti F-22 u ulozi obezbeđenja vazdušne nadmoći.

Vest je zvanično potvrđena na jesenjoj konferenciji Air & Space Forces Association, gde je načelnik Generalštaba USAF, general Dejvid Olvin, rekao da je „proizvodnja prvog primerka već u toku“ i da je prvi let planiran za 2028. godinu.

Ugovorni temelji za ovo dostignuće postavljeni su još u martu: USAF je tada objavio da je Boeing izabran za glavnog izvođača u NGAD (sada i formalno F-47), čime je potvrđeno da je upravo ta kompanija podnela pobedničku ponudu i da program ulazi u razvojno-proizvodnu fazu. To je ujedno i prva zvanična upotreba oznake F-47 za NGAD platformu u saopštenjima USAF.

Šta F-47 treba da bude

USAF od početka naglašava da F-47 nije „samo avion“ već nukleus „porodice sistema“ — posade i senzori F-47 orkestriraće čitav splet pratećih bespilotnih letelica (Collaborative Combat Aircraft, CCA), kao i mrežu senzora i oružja raspoređenih u više domena (vazduh, sajber, elektromagnetni spektar).

Cilj je da F-47 u realnom vremenu kombinuje stelt, fuziju podataka sa više senzora, napredne efektore i rojeve autonomnih „krilnih pratilaca“ kako bi se izborio sa složenim PVO okruženjima i protivnikom koji koristi naprednu elektronsku borbu.

Prema onome što je do sada javno rečeno, F-47 bi trebalo da donese:

• znatno veći borbeni radijus (oko 1.000 nautičkih milja i više, tj. oko 1.850 km) da bi delovao „iz dubine“ i ostao van dometa najopasnijih PVO zona;
• veće brzine (više od 2 Maha) uz naprednu upravljivost i ekonomičnost na velikim visinama;
• stelt nove generacije (oblikovanje, materijali, upravljanje potpisima u više spektralnih opsega);
• integraciju sa rojem dronova u ulozi izviđanja, mamaca, nosača senzora i naoružanja i sistema za elektronsku borbu.  

Iako su detalji i dalje poverljivi, ključni nosioci programa nagoveštavaju i novu filozofiju pogona (adaptivni motor, napredna termalna rešenja) i modularnu avioniku koja omogućava brže spiralno uvođenje softverskih i hardverskih novina.

USAF pritom jasno poručuje: F-47 je pre svega platforma za nadmoć u vazduhu, ali je osmišljen da komanduje borbom i „povuče“ čitav ešelon pratećih sistema — za razliku od F-22 koji je bio čistokrvni lovac-presretač.

Rokovi, brojke i industrijska baza

General Olvin je na AFA potvrdio cilj: prvi let 2028. i agresivan tempo ka početnoj operativnoj spremnosti u narednoj deceniji. Između marta i jeseni 2025. Boeing je, prema njegovim rečima, već „počeo da proizvodi prvi primerak“.  

Koliko će ih biti? USAF za sada pominje „185-plus“ aviona kao okvir za inicijalnu nabavku, uz očekivanje da će cena po primerku biti „u rangu više F-35 letelica“, što nezvanično pozicionira jediničnu cenu oko 200 miliona dolara (zavisi od konfiguracije i serije). Paralelno, planovi za stotine do potencijalno hiljadu pratećih bespilotnih platformi prate logiku „porodice sistema“.

Što se industrijske baze tiče, Boeing je godinama ulagao u tajnu proizvodnu infrastrukturu u Sent Luisu (Misuri), koju sada veže za F-47. Na istom širem kompleksu danas nastaju i F-15EX, F/A-18E/F, EA-18G, T-7A i MQ-25, što kompaniji daje mogućnost da relativno brzo „podigne“ tempo izrade napredne taktičke letelice kada program uđe u seriju.

Kako se F-47 uklapa u širu sliku

F-47 je nastao kao odgovor na realnost: zasićena PVO, veliki dometi protivničkih projektila, „senzorski rat“ i rastući rizik pristupa protivnikovom vazdušnom prostoru. USAF zato prelazi sa modela „jedna platformska zvezda“ na čitavu mrežu sistema koji rade u simbiozi. F-47 je komandno-senzorski centar tog roja dronova — ali i „batina“ kada treba brzo, precizno i duboko udariti.

U praktičnom smislu, to znači operacije na većim daljinama od granica SAD, smanjen rizik za posade pri prodoru, fleksibilnije kombinacije senzora i oružja, ali i zahtevniju logistiku i obuku: integracija rojeva dronova, nova generacija simulacije i „digitalnog blizanca“ platforme, ciklusi softverskih nadogradnji nalik komercijalnom IT svetu (česta i jednostavana ažuriranja).

Šta sledi

Do prvog leta 2028. očekuju se: završetak inicijalnih sklopova i podsistema, integracija senzora, napredak pogonskog rešenja, kao i sve veći obim ispitivanja CCA u tandemu sa postojećim lovcima (F-35, F-15EX) — pripremajući taktičke procedure koje će F-47 naslediti i proširiti.

Kako naglašavaju i operativni i industrijski akteri u SAD, tempo je ključan: rivalitet velikih sila i tempo industrije zahtevaju brzo uvođenje realnih, operativno smislenih sposobnosti. 

Ako F-47 ispuni projektne ambicije, USAF dobija prvu „šestu generaciju“ u operativnom arsenalu — platformu koja nadmašuje domet, količinu senzora i borbenu izdržljivost današnjih lovaca, i koja je od starta projektovana da upravlja rojevima autonomnih sistema.

To pomera težište od „jednog super-aviona“ ka sistemu koji je teže ometati i lakše skalirati, pa time i otpornijem na „rat protoka informacija“ u elektromagnetnom domenu koji već sada odlučuje ishod.