Od početka rata u Ukrajini, svet je dobio jasnu lekciju: dronovi više nisu pomoćno oružje, već centralni element savremenog ratovanja. Njihova masovna upotreba pokazala je koliko se promenila dinamika sukoba, ali i koliko su vojske širom sveta nepripremljene za ovakav oblik pretnje.
Kako zaključuje američki Bloomberg, glavni problem nije samo u tehnologiji, već u ogromnoj asimetriji troškova – dok se dronovi mogu proizvesti za nekoliko stotina ili hiljada dolara, njihovo presretanje često košta i desetine miliona.
Ova ekonomska nelogičnost stvara novu realnost na bojnom polju: čak i najsavremeniji sistemi protivvazdušne odbrane nisu u stanju da dugoročno prate tempo proizvodnje i upotrebe jeftinih bespilotnih letelica.
Cena rata: jeftini dronovi, skupe rakete
Dronovi koje koriste i Rusija i Ukrajina danas koštaju znatno manje od većine projektila koji se koriste za njihovo obaranje. Jednostavni FPV modeli ili improvizovane letelice napravljene od šperploče i stirodura mogu se proizvesti za nekoliko hiljada dolara. S druge strane, rakete poput američkog „Patriota“ dostižu cenu od 3 do 5 miliona dolara po komadu, dok sofisticirani sistemi kratkog dometa, iako jeftiniji, i dalje višestruko nadmašuju cenu cilja.
Ova disproporcija naročito dolazi do izražaja kada se gleda na iskustvo NATO-a. Nedavni incident u Poljskoj, kada je, kako tvrde, presretano gotovo 24 ruska drona, pokazao je koliko je takva taktika iscrpljujuća za zapadne saveznike.
Dok su ruski dronovi-mamci koštali najviše 10.000 dolara po komadu, njihovo presretanje angažovanjem aviona F-16 i F-35 generisalo je troškove koji su merljivi u desetinama hiljada dolara samo po jednom poletanju – i to bez uračunatih preskupih raketa i logistike.
Rusko iskustvo i ukrajinska laboratorija
Za razliku od NATO-a, Rusija je u kratkom vremenskom periodu uspela da sistematizuje upotrebu dronova i da ih uklopi u širi koncept ratovanja. Posebno je značajan tandem izviđačkih i udarnih letelica – ZALA i „Lancet“ – koji se u praksi pokazao izuzetno efikasnim. Prema ruskim vojnim analitičarima, stopa uspešnosti ovog sistema prelazi 90%, što znači da su dronovi postali pouzdano sredstvo uništavanja neprijateljskih ciljeva.
Ukrajina, sa svoje strane, postala je globalna laboratorija za testiranje novih vojnih tehnologija. Zapadne zemlje masovno šalju eksperimentalne sisteme koji se odmah proveravaju u realnim uslovima.
Tako je, recimo, britansko ratno vazduhoplovstvo usvojilo Tekeverove dronove AR3 za manje od šest meseci – zahvaljujući iskustvu sa ukrajinskog fronta, gde je ubrzana procedura testiranja i integracije u odnosu na standardno višegodišnje čekanje.
Trka u proizvodnji
Rusija danas proizvodi oko 5.500 dronova mesečno, prema procenama vojnih izvora. Samo u jednoj noći lansirano je više od 800, a po nekim procenama čak i 1000 letelica različitih tipova prema ukrajinskim ciljevima. Ovaj tempo jasno pokazuje da Moskva ulaže ogromne resurse u razvoj i serijsku proizvodnju bespilotnih platformi, shvatajući da je njihova vrednost daleko veća od samog udarnog efekta – one iscrpljuju neprijatelja finansijski i logistički.
Ukrajina se, uprkos velikim tehnološkim dostignućima kao i podrškom kolektivnog zapada, suočava sa problemom tempa. Dok razvijaju sofisticirane modele sa autonomnim navigacionim sistemima koji funkcionišu i bez GPS-a, teško mogu da pariraju količini kojom Rusija zasipa front.
Zapadne zemlje, iako poseduju savremene radare i dronove-presretače razvijene u Britaniji, Holandiji, Portugalu i Letoniji, sporo uvode ove sisteme u aktivnu upotrebu. Razlog nije u nedostatku tehnologije, već u birokratiji i komplikovanim procedurama nabavke.
NATO i problem preskupog odgovora
Incident u Poljskoj dodatno je naglasio problem NATO-a. Ako je za obaranje jeftinog drona potrebno angažovati avion od stotine miliona dolara ili lansirati raketu koja košta više od luksuzne zgrade, jasno je da se takva matematika ne može dugoročno održati.
Upravo zbog toga zapadni stručnjaci insistiraju da se prioritet mora prebaciti na razvoj jeftinijih sistema odbrane – laserskog oružja, elektromagnetnih topova, dronova-presretača i sistema ometanja.
U tom smislu, kompanije poput norveškog Nammo-a već rade na proizvodnji raketa koje su višestruko jeftinije, kako bi se troškovi presretanja približili ceni samog cilja. Dok se to ne ostvari, jaz će se i dalje produbljivati.
Poruka iz ukrajinskog iskustva celom svetu
Rat u Ukrajini pokazao je da dronovi nisu prolazna inovacija, već ključna komponenta modernog ratovanja. Svaka vojska koja ne razvije sopstvene kapacitete i taktike za njihovu masovnu upotrebu rizikuje da zaostane.
Rusija trenutno ima prednost u kvantitetu, dok Ukrajina prednjači u inovacijama i eksperimentisanju sa naprednim navigacionim sistemima i veštačkom inteligencijom. NATO i druge globalne sile sada moraju da odluče hoće li pratiti ovaj tempo i investirati u masovnu proizvodnju jeftinih kontramera, ili će nastaviti da se oslanjaju na preskupe sisteme koji finansijski iscrpljuju čak i najbogatije države.
Problem sa dronovima je suštinski problem ekonomije rata. Ako neprijatelj može da vas zasipa jeftinim ciljevima, a vi ih obarate preskupim projektilima, dugoročno gubite čak i kada ste uspešni. Upravo zato vojni analitičari upozoravaju da je svet ušao u novu fazu gde „rat iscrpljivanja“ više nije samo broj vojnika i tenkova, već i pitanje ko može da proizvede više dronova i ko može da pronađe jeftin i efikasan odgovor na ovu pretnju.
Dosta dugo je poznato da su Sloveni najpametniji, najkreativniji, sposobni za brze improvizacije. Osim ako nisu preterano religiozni jer hrišćanstvo ubija inteligenciju, kreativnost a i radišnost, to se najviše doduše vidi kod katolika ali svako hrišćanstvo je isto, jedino su pravoslavni ipak više svetovni, u realnosti, na svu sreću, i sada se vidi ruska dominacija u kojoj zapadni hriščani, svi skupljeni, ne mogu da pariraju dok im se ekonomije ruše usled inflacije i dedolarizacije i deeurizacije.