Severna Koreja je sprovela novu rundu testiranja bespilotnih letelica, a sam događaj je lično nadgledao lider Kim Džong Un. Prema saopštenjima objavljenim u državnim medijima, demonstrirane su dve ključne grane programa: taktički „kamikaza“ dronovi serije Kumsong i strateški izviđački dron, uz poruku da će veštačka inteligencija i unapređenje operativnih mogućnosti biti prioriteti modernizacije vojske.
Južnokorejska Yonhap agencija navodi da su probama obuhvaćeni i taktički izviđački i višenamenski dronovi iz instituta koji deluje u sklopu Tehnološkog kompleksa za bespilotnu aeronautiku.
Kim je, kako je prenela severnokorejska agencija KCNA, zatražio da se ubrza razvoj algoritama i upravljačkih sistema koji dronovima omogućavaju autonomno otkrivanje, izbor i gađanje ciljeva, ali i robusniji rad u ometenom elektromagnetnom okruženju (odnosno, otpornost na elektronska dejstva).
Poruka je jasna: u savremenom ratovanju dronovi su „vodeće sredstvo vojne aktivnosti“, pa je osposobljavanje bespilotnih platformi da samostalno planiraju rutu, izbegavaju prepreke i optimizuju napad postavljeno kao glavni prioritet.
Šta je tačno testirano
Zvanični kadrovi prikazuju strateški izviđački dron čiji spoljašnji izgled nalikuje američkom RQ-4 Global Hawk konceptu: dugoraso krilo, trup projektovan za dugotrajno krstarenje na velikim visinama i nosni segment dovoljan za smeštaj elektro-optičkih i radarskih senzora. Paralelno su prikazani i taktički udarni dronovi „Kumsong“ (u prevodu: „Zlatna zvezda“), koji po konfiguraciji podsećaju na baratnu municiju tipa „lancet“, tj. mali dron-projektil sa X-repom, namenjen direktnom udaru u cilj.
Prema navodima iz Pjongjanga, serija Kumsong je prošla „poligon testove“ brzog lansiranja, hoda do cilja uz korišćenje optičkog i eventualno radarskog navođenja, kao i terminalnu fazu udara. U saopštenju se tvrdi da je demonstrirana „odlična borbena efikasnost“, što u praksi podrazumeva precizno pogađanje ciljnih platfromi niskog i srednjeg prioriteta – npr. radarskih antena, komunikacionih čvorišta, lakooklopljenih vozila ili delova PVO baterije.
Zašto je veštačka inteligencija ključna za „kamikaze“
Kada se govori o „pametnim“ kamikaza dronovima, veštačka inteligencija nije ukras, nego uslov preživljavanja u modernom bojnom polju. Algoritmi računarskog vida i fuzije senzora pomažu dronu da prepozna cilj (npr. radarski reflektor, antenu, siluetu vozila), da odabere putanju kojom će izbeći prepreke i da u terminalu koriguje kurs do trenutka udara. Uz to, VI pomaže u ekonomiji rojeva: desetine malih dronova mogu podeliti uloge (izviđanje, ometanje, udar) i rotirati napade kako bi se iscrpele baterije PVO ili otkrile „rupe“ u pokrivanju.
KCNA je naglasila i cilj koji je naveo i istraživač Hong Min iz Korejskog instituta za nacionalno ujedinjenje: neutralisanje ključnih vojnih tačaka – pre svega radara i baza PVO – u trenutku kada region beleži pojačane vežbe i demonstracije snaga. Taktička logika je prepoznatljiva iz drugih žarišta: jeftiniji, brojni dronovi pokušavaju da „zasite“ odbranu, a zatim dobro vođene municije završavaju posao.
Sličnosti i razlike sa „Global Hawk“ i „Lancet“ konceptima
Pjongjang ističe da njihov strateški izviđački dron poseduje „vojno-stratešku vrednost“ i dugo trajanje leta, što su ključne karakteristike platformi klase Global Hawk. Uloga takvih letelica je širokopojasno izviđanje – prikupljanje elektro-optičkih, infracrvenih i SAR podataka nad velikim područjima, uz mogućnost detekcije kretanja i mapiranja terena bez ulaska u suveren vazdušni prostor suseda.
Sa druge strane, Kumsong ulazi u nišu baražne municije: manji, jeftiniji i spremni za masovno raspoređivanje, ovi dronovi su taktički alat za „hirurško“ uklanjanje radara, komandnih mesta na otvorenom i logističkih tačaka. Konstrukcija sa fotografija ukazuje na električni pogon, križna krila i optiku u nosu, uz mogućnost ručnog ili poluautonomnog vođenja.
Partnerstva i poruke
Prošle godine Rusija i Severna Koreja potpisale su “Sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu” koji uključuje klauzulu o međusobnoj pomoći u slučaju agresije. Iako javni izvori ne potvrđuju direktan transfer tehnologije dronova, politički okvir sugeriše dublju vojno-tehničku saradnju i razmenu iskustava iz savremenih konflikata, gde su dronovi – od izviđačkih do kamikaza – postali glavni akteri.
Za regione oko Korejskog poluostrva, poruka je trostruka: Pjongjang želi dugometni uvid nad širim područjem, dok gradi taktiku zasićenja jeftinim platformama u rojevima i ulaže u autonomiju kako bi dronovi opstali u uslovima anti-dron i elektronskih dejstava.
Sve to komplikuje posao udruženim južnokorejskim, američkim i japanskim planerima, koji već ubrzano razvijaju integrisane protiv-dron slojeve – od radar-kamera sistema i ometača do laserskih i mikrotalasnih rešenja.
Šta je sledeće
Ako Pjongjang zaista ubrza integraciju veštačke inteligencije, realno je očekivati rojeve sa podelom zadataka, bolju otpornost na ometanje, kao i sinhronizaciju sa artiljerijskim i raketnim vatrom – obrazac viđen u više savremenih konflikata. Takav razvoj zahteva i kontranarative: unapređene PVO tehnike kratkog dometa, mreže osmatranja-uvezivanja i jeftine presretače, jer se ekonomska matematika u ratu dronova često svodi na cenu po cilju.
Za sada, testovi koje je pratio Kim Džong Un nisu samo interna tehnička proba već i signal za spoljašnjost: Severna Koreja želi da pokaže da prati globalni trend ratovanja gde se dronovi ističu i da će ga prilagoditi sopstvenom modelu – kombinaciji strateškog uvida i taktičke saturacije, poduprtoj veštačkom inteligencijom.
