Litvanija poziva na obaranje ruskih aviona dok Ukrajina traži da Poljaci i Rumuni obaraju dronove za Kijev

Baltičke države ponovo sebe stavljaju u centar pažnje nakon što je litvanska ministarka odbrane Dovile Šakalijene 20. septembra 2025. godine pozvala saveznike da razmotre odlučnije mere protiv ruskih vazdušnih provokacija. U objavi na društvenoj mreži X ona je upozorila da se „severoistočna granica NATO-a testira s razlogom“ i da je vreme da se „ozbiljno reaguje“.

Posebno je istakla primer Turske, koja je pre tačno deset godina oborila ruski bombarder Su-24 zbog narušavanja svog vazdušnog prostora. „Nešto za razmišljanje“, dodala je Šakalijene, jasno aludirajući na potrebu da i baltičke zemlje ili šira Alijansa pokažu spremnost da povuku sličan potez.

Njena izjava dolazi neposredno nakon incidenta u kojem su, prema tvrdnjama estonskih vlasti, tri ruska MiG-31 provela čak 12 minuta u vazdušnom prostoru Estonije. NATO je u tom slučaju podigao italijanske avione F-35 kako bi ispratili ruske letelice, što je dodatno podiglo tenzije u regionu, a Rusija celu priču demantuje.

Baltičke države, koje se nalaze neposredno na granici sa Rusijom, svaki incident ove vrste predstavljaju kao “direktan izazov bezbednosti”. Litvanska ministarka jasno je stavila do znanja da smatra kako je politika upozorenja i diplomatskih nota iscrpljena, te da bi konkretne akcije — uključujući i obaranje ruskih aviona — trebalo da budu sledeći korak.

Izjave iz Vilnjusa izazvale su talas komentara unutar NATO-a, ali i van njega. Dok pojedini analitičari smatraju da bi obaranje ruskih aviona značilo prelazak crvene linije i uvod u direktan sukob, tvrdokorni, očito spremni na rat sa Rusijom, naglašavaju da Moskva koristi stalne prelete kako bi testirala strpljenje i odlučnost Alijanse.

Rusija se još nije zvanično oglasila povodom izjave Šakalijene, ali ranija iskustva pokazuju da Moskva ovakve pretnje tumači kao deo šire strategije NATO-a da opravda povećano vojno prisustvo u baltičkom regionu.

Ukrajina u potrazi za direktnim saveznicima u ratu

Dok se na Baltiku raspravlja o obaranju ruskih aviona, Ukrajina se suočava sa svakodnevnim napadima dronovima, raketama i veoma nepovoljnom situacijom na fronut. Tokom susreta sa novinarima 20. septembra, predsednik Volodimir Zelenski otkrio je da Kijev pregovara sa Poljskom i Rumunijom o zajedničkom sistemu obaranja bespilotnih letelica koje prete i ukrajinskoj i teritoriji susednih zemalja.

„Ne radi se samo o dronovima koji padaju na Ukrajinu, već i o onima koji mogu preleteti granicu i pogoditi Poljsku. Zato razgovaramo o koordinisanoj odbrani — da mi obaramo sve što leti ka nama i ka Poljskoj, a Poljska isto tako sve što ide prema njima i prema nama“, izjavio je Zelenski.

On je dodao da se u pregovore uključila i Rumunija, nagoveštavajući mogućnost šire regionalne saradnje. „Ne računamo ni na koga drugog. Ali ako i Rumunija želi da učestvuje, to je korak napred“, poručio je.

Poljska i Rumunija oprezne

Iako su razgovori potvrđeni sa ukrajinske strane, poljske i rumunske vlasti za sada nisu iznele zvanične komentare. To ukazuje na oprez, jer bi formalno učešće u obaranju dronova moglo značiti uvlačenje u sukob sa Rusijom, što dve zemlje do sada pažljivo izbegavaju.

Ipak, vojna saradnja još odavno postoji — poljski i rumunski radari redovno pomažu u detekciji vazdušnih pretnji, isporuke naoružanja iz i kroz ove zemlje teku, a nekoliko incidenata sa padom dronova na teritoriji ovih zemalja pokazalo je da rat u Ukrajini lako može preći granice.

Izjave litvanske ministarke i Zelenskog deo su šireg trenda u kojem države Istočne Evrope traže čvršće garancije bezbednosti. Dok baltičke zemlje otvoreno razmatraju obaranje ruskih aviona, Ukrajina pokušava na sve načine da svoje regionalne i ostale saveznike uključi u svoju svakodnevnu borbu protiv ruskih dronova ali i u sam rat.

Ako se ovi stavovi konkretizuju, moglo bi doći do stvaranja svojevrsnog „vazdušnog saveza“ na istočnom krilu NATO-a, gde bi svaka povreda vazdušnog prostora bila tretirana kao zajednička pretnja. Takav scenario, međutim, nosi i ozbiljan rizik direktne konfrontacije sa Moskvom, što bi čitav svet gurnulo u novu fazu eskalacije.

Koliko smo daleko od rata NATO-Rusija?

U samo jednom danu dve izjave iz Vilnjusa i Kijeva stavile su fokus na pitanje koliko daleko NATO i regionalni saveznici mogu ići u suočavanju sa Rusijom. Litvanija predlaže obaranje ruskih aviona po uzoru na Tursku, dok Ukrajina traži da Poljska i Rumunija učestvuju u obaranju dronova.

Ove inicijative pokazuju da rat u Ukrajini više nije izolovan sukob, već izazov koji preti da preraste u širi regionalni konflikt. Da li će saveznici krenuti putem odlučnih akcija ili će ostati pri postojećim ograničenim merama, pitanje je koje će u mesecima pred nama oblikovati bezbednosnu arhitekturu čitave Evrope.