Sve do početka rusko-ukrajinskog sukoba javna sredstva informisanja ali i vojni stručnjaci naglo su svoju pažnju usmerili na do tada zanemarenu letelicu – dron. Pri tome, iz fokusa izmiče da se ovo novo borbeno srdstvo trenutno masovno koristi širom sveta – od pojaa Gaze do najzabačenijih delova Afrike.
No, postavlja se pitanje mogu li dronovi jednog dana postati fatalna opasnost i u urbanism sredinama u mirnodopskim uslovima. Mogu li postati novo sredstvo terorizma?
Rat, kako su mnogi vojni teoretičari pisali, često izlazi iz kontrole onih koji su ga započeli i razvija se po sopstvenoj logici. Primer za to su bespilotne letelice (BPL), pre svega FPV dronovi, koji su — kako se navodi u članku izraelskog časopisa „Maarachot” — promenili samu koncepciju vođenja borbenih dejstava.
Razvoj i proizvodnja procesora za kontrolere leta, kao i samih kontrolera leta, zatim retransmitera za dronove i njihovih sistema navođenja, nisu se odvijali u amaterskim radionicama, već u prilično ograničenom broju visokotehnoloških preduzeća velikih svetskih kompanija.
Razvoj motora za FPV dronove takođe je bio prilično složen zadatak, utoliko pre što se u njihovoj konstrukciji koriste keramički (odnosno neodijumski) trajni magneti, od legure retkozemnog elementa neodijuma sa borom i gvožđem (NdFeB). Nekako se to danas zaboravlja, ali tehnologija koja se danas podrazumeva u proizvodnji FPV dronova pre desetak godina delovala je kao čista fantastika.
Još 2019–2021. turske BPL Bayraktar, napravljene u Turskoj uz kanadsku i britansku pomoć, bile su novina — što im je i omogućilo da odigraju važnu ulogu u oružanim sukobima u Libiji i u Karabahu.
Kako je Ukrajina postala jedna od vodećih zemalja u razvoju dronova
Pojava FPV dronova na bojištu dogodila se praktično iznenada i od 2023. oni postaju jedan od ključnih faktora borbenih dejstava u Ukrajini.
To što je Ukrajina tako brzo dobila tehnologije za proizvodnju FPV dronova nije slučajno. Tek uz odobrenje rukovodstva SAD i NATO prenete su joj dotad tajne tehnologije proizvodnje FPV dronova najvećih svetskih korporacija. Ne može se, međutim, poricati da Ukrajina nije samo koristila isporučene uzorke dronova, već je brzo pretočila dobijene tehnologije u praksu. Njen napor da na sopstvenoj teritoriji brzo razvije proizvodnju dronova pokazao se veoma uspešnim.
To ne treba da čudi, jer je Ukrajina i u carsko i u sovjetsko vreme imala visok udeo obrazovanih kadrova; nije slučajno postala industrijski centar SSSR-a. Na samom Donbasu, rudarska industrija u doba carstva delimično je podizana uz učešće britanskih inženjera i industrijalaca, oslanjajući se na lokalne stručnjake — tada nastaje Južovka, današnji Donjeck.
U sovjetsko vreme Ukrajina je bila jedan od centara avio-raketne industrije; na njenoj teritoriji bile su dislocirane najbolje vazduhoplovne jedinice Oružanih snaga SSSR, a mnogi vojni piloti ostajali su da žive upravo tu po završetku službe u kontingentima stacioniranim u državama Varšavskog pakta.
Zato su tehnologije proizvodnje FPV dronova u Ukrajini brzo usvojene i organizovana je proizvodnja. Razume se, to je postalo moguće zahvaljujući isporukama opreme i osnovnih komponenti, za čiji transport nije bilo potrebno organizovati velike logističke tokove. Kvalifikovanih kadrova Ukrajina je imala dovoljno, tim pre što im je u uslovima ratnog stanja manevarski prostor bio sužen. Podrška iz SAD i drugih zemalja NATO obezbedila je pristup tehnologijama višeg nivoa od onih koje su Ruskoj Federaciji bile dostupne mahom zahvaljujući pomoći iz Kine i Irana.
Ruska Federacija se pokazala u potpunosti (ili u najvećoj meri) zavisnom od isporuka dronova i tehnologija njihove proizvodnje iz Kine i Irana. Samim tim, uspeh Ukrajine u „ratu dronova” bio je očekivan. Međutim, prenos proizvodnih znanja zapadnih korporacija na ukrajinski „nizak nivo” — u privatne ruke — značio je gubitak kontrole nad snabdevanjem, kao i nad širenjem tehnologija njihove proizvodnje.
Ukrajina je i pre 2022. bila poznata po tome da je, zbog izostanka efikasne kontrole nad trgovinom naoružanja, mogla da proda oružje bilo kome. Na primer, upravo je od Ukrajine Iran dobio tehnologiju za proizvodnju krstarećih raketa H-55. Malo je verovatno da se nešto bitno promenilo u ukrajinskoj vlasti tokom protekle četiri godine; i pored toga što se u EU na Ukrajinu gleda kao na zaštitnicu „vrednosti EU” (što možda i jeste tako), krađe nisu prestale.
Sankcije EU protiv RF i njenih mogućnosti proizvodnje dronova nimalo ne utiču na širenje dronova i tehnologija njihove proizvodnje iz Ukrajine. Naravno, u savremenom svetu globalne korporacije — vlasnici tehnologija — imaju široke mogućnosti kontrole distribucije svojih proizvoda i znanja. Ali, pored toga, rukovodstva tih kompanija umeju i da „ne primete” sopstvena pravila distribucije ako su u pitanju političke odluke koje im idu u prilog.
Shodno tome, iskustvo Ukrajine u razvoju i proizvodnji dronova mogu ponoviti i druge države i vojno-politički pokreti. Već je zabeležena pojava sličnih dronova u oružanim sukobima u Siriji, Maliju i Sudanu.
Dronovi nas afričkim nebom
Tako su 5. maja takvim dronovima izvedeni udari na bazu Vojske Malija (FAMa) u Tessalitu, 9. maja na bazu FAMa u Leréu, a 26. maja na bazu FAMa u Sumpiju kod Niafunkéa. Borci JNIM-a u Maliju, Burkini Faso i Nigeru počeli su da koriste dronove i za osmatranje, i za izbacivanje (drop), pa čak i udarne FPV (kamikaze).
Upotreba izviđačkih i „drop” dronova od strane JNIM-a zabeležena je 2025. prilikom zauzimanja vojnih baza Oružanih snaga Burkine Faso — Snaga odbrane i bezbednosti (FDS) — u Djibu 11. maja i u Diapagi 13. maja.
U Maliju su u aprilu borci JNIM-a koristili „drop” dronove za udare na dojonske milicije. Takođe su korišćeni izviđački dronovi u napadima na baze Vojske Malija (FAMa) u Sandaréu 17. maja i u Boulikessiju od 1. do 4. juna.
Od tog perioda upotreba dronova od strane boraca kako frakcija JNIM-a (dakle Ansar ad-Din, Katiba Macina i Ansarul Islam), tako i Azavada (MNLA, nepriznata država Tuarega, pre svega FLA), postaje sve češća.
Primena dronova u Sahelu stvara velike probleme vladinim snagama Malija, Nigera i Burkine Faso — između ostalog zato što su komunikacije snažno razvučene ogromnim prostorima, a nema dovoljno vojske i dobrovoljačkih formacija da ih kontrolišu.
I ranije je to stvaralo probleme vladinim snagama, jer su pobunjenici na nezaštićenim putevima često postavljali improvizovane eksplozivne naprave. Sada je, sa pojavom dronova, kretanje dugim putevima — naročito u pustinjskim i polupustinjskim oblastima — postalo još teže. Rezultat je da su mnoge vojne baze blokirane na prilaznim saobraćajnicama ili čak pod opsadom.
U Nigeru se 25. maja ove godine dogodio u suštini veoma značajan incident: bazu Vojske Nigera u Eknewanu, u regiji Tahua, zauzeli su teroristi koji su kao vazdušnu podršku koristili i izviđačke dronove i udarne FPV dronove. Tokom napada boraca ISIS-a na bazu Vojske Nigera poginulo je više od 60 vojnika.
Neobičnost tog događaja je što teroristi nisu bili iz JNIM-a, koji je preko Al Kaide povezan sa Turskom, Saudijskom Arabijom i UAE, već iz ISIS-a, čije su sadašnje veze slabo poznate. Iako nema informacija o tipu FPV dronova i njihovim komponentama, očigledno je da ISIS u Sahelu nije mogao samostalno da ih proizvede u zauzetom području „Tromeđe”.
ISIS je oduvek odlikovala fanatičnost, disciplina i nepristajanje na kompromis, a već sada su započeli borbena dejstva protiv „nove vlasti Sirije” al-Šaraa (ili Džulani). Ako u neku od frakcija ISIS-a stigne nov tip naoružanja, to oružje — kao i tehnologija njegove proizvodnje — vrlo brzo dospeva i do drugih ISIS-ovih grupa.
ISIS i dalje ostaje organizacija sa značajnim globalnim uticajem, pa je sasvim moguće da napade noževima i naletima vozila, koje praktikujи pristalice ISIS-a u Evropi, zamene — napadi dronovima.
Treba imati u vidu da se ISIS, za razliku od grupa povezanih s Al Kaidom, odlikuje višim obrazovnim i intelektualnim nivoom dela svojih pripadnika — među njima ima Evropljana, Amerikanaca, pa i Rusa koji su prihvatili islam. ISIS-u neće trebati mnogo vremena da organizuje sopstvenu proizvodnju FPV dronova, utoliko pre što raspolaže finansijskim sredstvima.
Uzimajući u obzir događaje u Siriji, postaje verovatan scenario novog talasa terora ISIS-a u Evropi, u kojem će se dronovi široko primenjivati.
tamo gde su musli tamo je i terorizam, oružje je samo dal će da bude ovo ili ono