Evropski odgovor na buduće pretnje s mora i kopna dobio je jasnije konture na sajmu DSEI 2025 u Londonu: MBDA je javno predstavila STRATUS, novu porodičnu oznaku za ono što se godinama vodilo kao FMAN/FMC (Future Cruise/Anti-Ship Weapon / Future Cruise Missile). Projekat su pokrenule Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo 2017. uz početno finansiranje oko 100 miliona evra i jasnu ambiciju da zameni tri kičmena sistema evropskog naoružanja: krstareću raketu SCALP/Storm Shadow za dubinske udare i protivbrodske rakete Exocet i Harpoon.
Danas, uz pridruživanje Italije i prelazak iz studijske u razvojnu fazu, STRATUS izlazi iz senke laboratorija i postaje konkretan plan kako da Evropa povrati autonomiju u preciznim udarima na kopnu i moru u decenijama koje dolaze. MBDA je predstavljanje u Londonu oslonila na dve jasno diferencirane koncepcije koje zajedno čine porodicu STRATUS.
Prva, označena kao STRATUS LO (low observable), ide putem nasleđa SCALP/Storm Shadow: podzvučna krstareća raketa optimizovana da bude „teže uočljiva“, sa geometrijom trupa i krila svedenom na minimum radarskog odraza, sofisticiranim planiranjem rute i navigacijom otpornom na ometanje.
Druga, STRATUS RS (rapid strike), menja način razmišljanja o protivbrodskom naoružanju: raketa sa statoraketnim (ramjet) pogonom, projektovana da uđe u nadzvučne, potencijalno hipersonične režime (oko tri Maha i iznad), uz sposobnost agresivnog manevra i multimodalne senzorske fuzije za zahvat ciljeva.
Logika podela je prosta: LO „izmiče pogledu“, RS „lomi vreme“. Zajedno, pokrivaju spektar scenarija od dubinskih udara po stacionarnim, zaštićenim ciljevima do zahtevnog presretanja pokretnih meta na moru ili gađanja ključnih elemenata protivničke PVO (SEAD/DEAD) i letećih radara (AEW&C).
Kao temelj STRATUS-a stoji prepoznatljiv evropski „rukopis“ iz ranijih generacija. SCALP/Storm Shadow, u operativnoj upotrebi od 2003, koncipiran je za standoff udare na preko 500 kilometara uz bojnu glavu oko 450 kilograma i kompleksno vođenje (INS/GNSS uz poređenje scene). Njegova borbena upotreba, uključujući i nedavne operativne lekcije, dodatno je potvrdila da je kombinacija dometa, otpornosti na protivmere i preciznosti ključ uspeha.
Taj „DNK” vidi se u STRATUS LO, ali prenesen u arhitekturu smanjenog odraza i modernizovane navigacije otporne na degradaciju GNSS-a, uz algoritme za adaptivni profil leta kroz PVO mreže.
Nasuprot tome, STRATUS RS se oslanja na energiju: statoraketni pogon omogućava brzinu i održivu maršu na većim brojevima Maha, što skraćuje reakcioni prozor protivniku i povećava šanse da projektil stigne do cilja pre nego što odbrana uopšte zatvori vatreni krug.
Upravo ta „dvoglava“ arhitektura objašnjava zašto STRATUS nije samo „zamena“ za Storm Shadow ili Exocet/Harpoon, već platforma koncepta. Evropa je tokom poslednje decenije shvatila da buduće operativno okruženje neće praštati ni spore, ni glomazne, ni previše „glasne“ profile.
U zasićenim PVO/PRO zonama, gde su radari niske vidljivosti, pasivni senzori, lovci-presretači i sistemi kratkog vremena reagovanja raspoređeni u slojevima, jedino preživljava projektil koji ili ne bude viđen – ili bude viđen prekasno. STRATUS LO pokušava prvu putanju; STRATUS RS bira drugu.
Druga nit koja se proteže kroz program jeste multidomensko lansiranje. MBDA je od početka zamišljala STRATUS kao oružje koje se ne „veže“ za jednu platformu. U „vazdušnoj“ iteraciji, integracija na Rafale, Typhoon i kasnije evropske avione buduće generacije (FCAS/SCAF) logičan je prvi korak. „Morska“ grana podrazumeva brodske vertikalne lansere i mogućnost upotrebe sa fregata i razarača, gde RS posebno dolazi do izražaja u protivbrodskim misijama na većim distancama.
Konačno, „kopnena“ opcija – od kontejnerskih lansera do mobilnih samohodnih platformi – stvarala bi evropsku mrežu vatre bez obzira na ograničenja u jednom domenu. Ta širina je operativno važna, ali i industrijski racionalna: jedna porodica projektila lakše puni narudžbine, logističke lance i obuke posada širom članica.
Tehnološka priča nije samo u aerodinamici i pogonu. U središtu su navigacija i vođenje pod aktivnim protivmerenama. Javna dokumenta su razumljivo škrta, ali namera je jasna: inertijalni sistemi i GNSS sa robustnim slojem protiv ometanja, dopunjeni referencama terena i prepoznavanjem scene, treba da pomognu LO varijanti da stiže do ciljeva i kad se satelitska navigacija degradira.
RS grana, koja cilja brze udare, oslanja se na multimodne tragače u RF spektru i napredne metodologije otkrivanja i zahvata ciljeva koji manevrišu i koriste elektronske protivmere – od brodova sa složenim elektronskim paktovima do radar-emitera u SEAD misijama. Kod obe grane, planiranje misije „offline“ i adaptivno ponašanje „online“ (u letu) treba da spoje preciznost i preživljavanje u okruženju gde „pametna“ PVO sve češće reaguje u milisekundama.
Vremenski okvir je realističan za program ovakvog obima. Posle višegodišnjih studija i prototipskih radova, MBDA projektuje inicijalnu operativnost početkom 2030-ih. To ostavlja dovoljno vremena da evropske flotne i vazduhoplovne komponente, koje već prolaze kroz cikluse modernizacije, planiraju integraciju bez paralize resursa.
Paralelno, politički okvir – obnovljeni bilateralni sporazumi Pariza i Londona i šira uključenost italijanske industrije – obezbeđuju kontinuitet finansiranja i kritičnu industrijsku „masu“ koja je evropskim programima često nedostajala.
Zašto sve ovo Evropa radi baš sada?
Prvo, zato što je strateška potražnja očigledna: potreba za dubinskim udarima koji probijaju PVO, bez čekanja „tuđih zaliha“, nije akademsko pitanje nego lekcija naučena na teži način.
Drugo, pomorski balans se ubrzano pomera – protivbrodskim sistemima kojima su nekada dominirale „klasične“ podzvučne rakete suprotstavljaju se brže, pametnije odbrane; odgovor mora biti ili „nevidljiviji“ ili „brži“.
Treće, integritet industrijske baze. Evropa je svesna da bez kontinuiteta složenih projekata gubi ne samo proizvode, već i ljude i znanja koja se teško vraćaju. STRATUS je, u tom smislu, i tehnološki i industrijsko-politički projekat.
Osvrt na operativno nasleđe dodatno pojašnjava logiku. Storm Shadow/SCALP je u poslednjim godinama dobio svojevrsni „drugi život“ kroz proksi rat u Ukrajini. Ti udari su pokazali vrednost standoff arsenala, ali i limite starijih arhitektura u okruženju gde je PVO tehnološki i taktički superiorna.
STRATUS zato ne „kopira“ već evoluira: LO varijanta odlazi dublje u smanjenje uočljivosti, RS gura granice brzine i manevra, a obe grane dobijaju fleksibilnost platformi koju stara generacija nije imala u punom obimu.
Konačno, STRATUS se čita i kao poruka. Porodica koja istovremeno nudi tihu krstareću ruku i brzu protivbrodsku pesnicu kaže da Evropa ne želi da bude pasivni korisnik tuđih rešenja, niti klijent čije zalihe i modernizacija zavise od globalnih „uskih grla“. Ona želi da dizajnira, proizvede i koristi sopstvena rešenja, kompatibilna sa saveznicima, ali dovoljna sama po sebi.
Ako u narednim godinama LO i RS ispune projektovane ciljeve – smanjen radarski potpis, otpornost na ometanje, brzinu i manevar, multidomensku primenu i preciznost – STRATUS bi mogao da postane upravo ono što je FMAN/FMC na papiru obećava: povratak evropske marže u domenu dubokog udara i pomorskog odvraćanja.
Da li STRATUS zaostaje za konkurencijom?
Ne po ideji, već po kalendaru. STRATUS LO je evropski pandan JASSM-ER/LRASM klasi: subsoničan, nisko-uočljiv, za duboke, precizne udare i anti-brodske misije kroz gusto PVO okruženje. STRATUS RS cilja višu ligu—brzine oko 3–5 maha uz manevr i smanjenu uočljivost—što bi Evropi dalo kapacitet koji SAD još nemaju u redovnoj upotrebi u tom segmentu (izuzev razvoja hipersoničnih programa koji još uvek traju).
Kompanija MBDA je predstavila program raketa Stratus, zamenu za Storm Shadow/SCALP, kako bi poboljšala učinak svojih protivbrodskih raketa i vođenih projektila. Predstavljena su dva modela: STRATUS LO (niska uočljivost) i STRATUS RS (brzi udar). pic.twitter.com/fZwcvG7TYm
— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 14, 2025
U odnosu na „ubice“ sa istoka, RS bi stao „u sredinu“: teže presretljiv od subsoničnih krstarećih raketa, a sporiji od sada već čuveniih hipersoničnih/ABBM operativnih rešenja. Rizik nije koncept, nego vreme i serija: dok STRATUS stigne u jedinice i bude integrisan (Rafale/Eurofighter, brodovi, kopneni lanseri), rivali već imaju zrele familije i velike zalihe.
Neznanice su i senzori (višemodni tragač, otpornost na ometanje, menjanje cilja u letu) i cena po komadu. Dakle, ako MBDA i njihovi partneri isporuče brzo i u obimu, STRATUS ne zaostaje—naprotiv, popunjava ključnu prazninu evropskog arsenala, opet, ako se oduži, prednost ostaje „samo na papiru“.
U ovoj konkretnoj niši — supersonične/teško presretljive udarne rakete nove generacije — Zapad (posebno Evropa) realno kasni operativno. STRATUS je tek u razvoju, dok ekvivalenti sa istoka (razne varijante visokobrzinskih/protiv-brodskih projektila) već kruže u jedinicama. Sa svoje strane, SAD imaju zrele subsonične „stelt“ krstareće projektile (JASSM-ER, LRASM, Tomahawk Block V), ali im brza „udarna“ familija još uvek prolazi kroz programe i testove.
Mi imamo FK3 koji to obara.
Evo samo sto nije i 1000 milijardi i polece.