U toku istorijski samit Putin – Tramp na Aljasci: Signal u prva 2 minuta – „bomba“ predviđanje CIA o Ukrajini

Rusija učestvuje na sastanku sa jasnim strateškim ciljem – konačnom potvrdom de facto pripajanja regiona poput Krima, Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona. Sjedinjene Države dolaze sa kombinacijom podsticaja i pritisaka, a uticaj ovog sastanka ima globalni značaj.

Od 21:30 u petak 15. avgusta 2025. u toku je istorijski susret ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa. Samit se održava iza zatvorenih vrata, u jednoj od zgrada vojne baze Elmendorf-Richardson u Ankoridžu, na Aljasci.

Osim šefova država, sastanku prisustvuju i sa ruske strane Putinov pomoćnik Jurij Ušakov i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dok delegaciju SAD predvode državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof.

U suštini, samit je faktički počeo još u 22:15, privatnim razgovorom u Trampovoj limuzini, u koju je ušao i Putin. Putinov avion sleteo je u 21:55, gde ga je dočekala američka delegacija.

U 22:10 dvojica lidera imala su istorijsko rukovanje, a Tramp je čak ispratio Putina aplauzom dok je dolazio do mesta susreta po crvenom tepihu.

Sastanak predsednika Rusije i SAD ne odvija se u klasičnom bilateralnom formatu, već u sastavu „tri na tri“, što znači uz prisustvo ministara. Kako je novinarima saopštila portparolka Bele kuće, Karolin Levitt, prvobitno planirani sastanak „u četiri oka“ pretvoren je u prošireni format sa po troje učesnika sa svake strane.

Na proširenoj radnoj večeri učestvuju i ministri finansija i trgovine Skot Besent i Hauard Latnik, ministar odbrane Pit Hegset i šefica kabineta Bele kuće, Suzan Vils.

Prva poseta ruskog lidera SAD-u od 2015. godine

Ovo je prva poseta ruskog lidera američkoj teritoriji od 2015. godine, a ujedno i najvažnija diplomatska inicijativa SAD za okončanje rata u Ukrajini — ali bez prisustva same Ukrajine za pregovaračkim stolom.

Sastanak, koji je Tramp nazvao „feel-out“ (istraživačkim), a Bela kuća „listening exercise“ (prilika da se sasluša druga strana), ipak ima suštinsku težinu: predstavlja prvu ozbiljnu inicijativu za postizanje prekida vatre, uz priznanje ruskih osvojenih teritorija i otvaranje šireg okvira strateških kompromisa između dve supersile.

Prema ruskoj strani, samit može trajati i 6–7 sati, ali geopolitički analitičari upozoravaju da bi mogao da se završi izuzetno brzo.

Ruski uslovi – teritorijalne koncesije i neutralnost Ukrajine

Rusija na samit ulazi sa jasno definisanim strateškim ciljem: trajnom potvrdom de facto pripajanja regiona kao što su Krim, Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Paralelno, Moskva postavlja kao „crvenu liniju“ sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO.

Prema analizama Bloomberg-a i Reuters-a, Kremlj je spreman da ponudi prekid vatre u zamenu za prihvatanje ovih uslova, verovatno kao „privremeno rešenje“ kojim bi se olakšale sankcije i učvrstilo postojeće teritorijalno stanje.

Ruska strana naglašava da će na samitu u Ankoridžu biti spremna da razgovara o celokupnoj agendi odnosa Moskve i Vašingtona, što je potvrdio ruski ambasador u SAD Aleksandar Darčijev.

„O čitavoj agendi“, naglasio je, odgovarajući na pitanje koja će se pitanja naći na stolu. Dodao je da Rusija očekuje postepeni, ali stabilan napredak u odnosima sa SAD, uz „kontinuitet i održivost“. Potvrdio je i da Moskva očekuje „pozitivan“ ishod samita na Aljasci.

Globalna strateška bezbednost

Ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp nameravaju da se posebno pozabave pitanjem globalne strateške bezbednosti, saopštila je ruska strana agenciji TASS.

„Ova tema je važna i za Rusiju i za Sjedinjene Države, ali i za ceo svet. Naravno, biće otvoreno razmotrena“, istakao je izvor, potvrdivši da je reč o jednom od ključnih tačaka dnevnog reda samita.

Stav SAD – mir uz ekonomske podsticaje i strateške ustupke

Donald Tramp dolazi na samit sa ciljem da brzo postigne uspeh na polju prekida vatre, čak i uz „neprijatne“ uslove za Ukrajinu. Kako je izjavio: „Znaću u prva dva minuta da li je dogovor moguć“.

U arsenalu ima i snažne podsticaje (economic incentives) i pritiske (sankcije), a otvoren je i za mogućnost drugog susreta, uz učešće Volodimira Zelenskog – ali samo ako prvi razgovori budu uspešni. Američka strategija ne isključuje ni ponudu „bezbednosnih garancija“ Ukrajini van NATO okvira, što deo evropskih lidera podržava, ali u Kijevu izaziva duboku zabrinutost.

Tramp: „Vratiću se kući ako ne ide dobro“

Donald Tramp je u intervjuu za Fox News, datom u predsedničkom avionu tokom leta iz Vašingtona ka Ankoridžu, izrazio uverenje da će razgovori sa ruskim liderom „proći veoma dobro“.

„Srešću se sa predsednikom Putinom na Aljasci i mislim da će ići odlično“, rekao je. Ipak, ponovio je da je spreman da se brzo vrati u Vašington ukoliko samit ne donese rezultate. „Ako ne – vratiću se odmah kući“, naglasio je. Na pitanje znači li to da neće ulaziti u pregovore po svaku cenu, Tramp je odgovorio: „Da, otići ću“.

NOW – Air Force One touches down in Alaska. pic.twitter.com/i9cnzTM3Mp

— Disclose.tv (@disclosetv) August 15, 2025

Ukrajina na marginama

Volodimir Zelenski nije pozvan na samit i već je javno poručio da je svaki dogovor postignut bez učešća Ukrajine – nelegitiman. Ponovio je da neće prihvatiti odricanje od teritorija, naglašavajući da ukrajinski ustavni poredak to zabranjuje i da bi gubitak Donbasa otvorio vrata budućim ruskim vojnim operacijama.

„Ako prekid vatre znači napuštanje naših položaja, za dva meseca imaćemo ruske tenkove u Harkovu“, upozorio je Zelenski.

Mogući scenariji razvoja događaja

1. Neuspeh samita (verovatno)
   Bez postizanja suštinskog sporazuma, ali uz otvaranje kanala za dijalog. Kratkoročni uticaj na tržišta – minimalan.
2. Privremeni prekid vatre uz teritorijalne ustupke
   Pozitivan signal za tržišta i energetsku stabilnost, ali politička oluja u Ukrajini i Evropi. Rizik od unutrašnje destabilizacije.
3. Eskalacija sukoba
   Ako pregovori propadnu, moguć je novi talas tenzija, rast cena energenata i dodatne vojne aktivnosti (već su primećeni pokreti američkih nuklearnih podmornica).
4. Sveobuhvatni mirovni sporazum (veoma malo verovatan)
   Podrazumevao bi masovne ustupke i obavezno učešće Ukrajine.

Bomba iz CIA – sve već dogovoreno u tajnosti

Predstojeći sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa mogao bi biti kratak, ali presudan. Ne zato što će pregovori tek početi, već zato što, prema pouzdanim analitičkim izvorima, ključni dogovori već postoje iza zatvorenih vrata.

Bivši analitičar američke Obaveštajne službe Marinskog korpusa i CIA, a takođe i bivši inspektor UN za oružje za masovno uništenje, Skot Riter, tvrdi otvoreno: „Sastanak će biti kratak jer su uslovi primirja već dogovoreni.“

Prema njemu, ti uslovi su samo dva:

1. Zvanično priznavanje potpune ruske kontrole nad Hersonom, Zaporožjem, Donjeckom i Luganskom.
2. Geopolitička neutralnost Ukrajine, što znači odustajanje od ulaska u NATO.

Takođe, a prema informacijama agencije Reuters, Rusija i Sjedinjene Američke Države možda su postigle preliminarni dogovor pre samita predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, koji se održava danas, 15. avgusta 2025. godine, na vojnoj bazi Elmenjdorf–Ričardson u Ankoridžu, na Aljasci.

Trampov cilj – prekid vatre odmah

Sa američke strane, cilj je jasan i neposredan: postići prekid vatre, bez insistiranja – barem za sada – na temama poput demilitarizacije ili „denacifikacije“ Ukrajine koje Moskva ističe.

Potencijalna zamka za Ukrajinu

Riter upozorava da bi Aljaska mogla postati diplomatska zamka za Kijev. Ako Tramp pristane na ruske uslove i javno objavi da postoji mirovni plan koji podržava i Vašington, tada bi odbijanje ili pasivnost Kijeva imalo ogromnu političku cenu.

„Ako Zelenski odbije da učestvuje u drugom susretu ili da prihvati uslove koje je Tramp već prihvatio, posledice za Ukrajinu biće ozbiljne“, naglašava bivši američki obaveštajac.

Takav scenario mogao bi ostaviti Ukrajinu diplomatski izolovanom i vojno ranjivom, posebno ako izgubi podršku Vašingtona kao glavnog saveznika.

Samit Putin–Tramp – više od bilateralnog susreta

Ovaj sastanak nije samo susret dvojice lidera, već potencijalna strateška preraspodela moći na globalnom nivou. Mogući ishodi nose šire implikacije:

• SAD: Tramp se pozicionira kao „ultimativni mirotvorac“, sa ambicijom da politički kapitalizuje brzo postignut dogovor.
• Rusija: Dobija međunarodno priznanje svojih vojnih dostignuća bez suštinskih ustupaka.
• Ukrajina: Stavljena pred izbor između diplomatskog poniženja i produženja iscrpljujućeg rata.
• Evropa: Ostaje po strani, dok ključne odluke padaju van Brisela i bez aktivnog evropskog učešća.

Globalna prekretnica

Samit na Aljasci mogao bi da predstavlja ključnu prekretnicu – ili ka diplomatskoj deeskalaciji, ili ka novoj fazi međunarodne nestabilnosti.

Sa Ukrajinom koja je odsutna, Evropom u ulozi pasivnog posmatrača i Sjedinjenim Državama koje traže brzu „Trampovu pobedu“, temelji bilo kakvog mira mogli bi se pokazati krhkim.

Pitanje više nije samo hoće li doći do sporazuma, već i da li će taj sporazum biti održiv, pravedan i prihvatljiv za sve strane.

I, što je možda najvažnije – da li će taj mir zaista zaustaviti rat ili će ga samo „zamrznuti“ do sledećeg sukoba.

Od Jalte do Ričardsona – nova ravnoteža moći

Poređenje ovog susreta sa Jaltom i Potsdamom nije nimalo površno.

U Jalti 1945. godine, pobednici Drugog svetskog rata preoblikovali su svetsku mapu, stvarajući sfere uticaja koje su definisale Hladni rat.

Aljaska 2025. godine obećava nešto slično – ne nužno kroz terminologiju pobede, već kroz novu preraspodelu moći.

Čak i sama lokacija – vojna baza Ričardson – nosi snažnu simboliku.

Podseća na američku intervenciju u Arhangelsku 1918. godine i oslikava večitu rivalnost, ali i istorijski ciklus koji se ponavlja – ovog puta ne oružjem, već pregovorima.

Evropa u ulozi posmatrača

Evropa, koja nije direktno uključena u pregovore, sada deluje ili kao potencijalni oslonac Ukrajini, ili kao sporedni igrač u geopolitičkoj partiji između SAD i Rusije.

Uprkos velikim rečima o „evropskoj strateškoj autonomiji“, realnost pokazuje kontinent koji je podeljen, ekonomski iscrpljen i vojno zavisan od Amerike.

Ako se SAD povuku (prema scenarijima koje navodno razmatra Tramp), Evropska unija će biti prinuđena ili da sama preuzme teret nastavka rata, ili da se povinuje političkom kompromisu.

U oba slučaja, težište globalnog poretka očigledno se pomera.

Arktik – ekonomski kompas globalne politike

Iza političkih i geostrateških pregovora krije se još jedno polje nadmetanja – Arktički krug.
Sa ogromnim, još neiskorišćenim rezervama gasa i nafte, ova oblast pruža kolosalne ekonomske motive.

Rusija nastoji da učvrsti svoje prisustvo, SAD vrše pritisak kako bi je potisnule, dok Kina pažljivo posmatra razvoj događaja.

Samit Putin–Tramp mogao bi poslužiti i kao uvod u svojevrsno „ekonomsko partnerstvo“ sa strateškim ustupcima, gde bi Ukrajina, u toj računici, mogla postati „neophodna cena“ budućeg dogovora.