Hoće li Kina izaći iz „senke“ i direktno stati iza Irana u ratu Izraela i SAD protiv Teherana koji se bliži?

Iran navodno želi da nabavi kineski višenamenski lovački avion Chengdu J-10C, sposoban da koristi raketu dugog dometa PL-15, kao i naprednu opremu za vazduhoplovno upozorenje i kontrolu (AWACS).

Nakon nedavnih napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, Iran verovatno planira da unapredi svoje konvencionalne odbrambene i ofanzivne kapacitete uz pomoć Kine.

Kina na strani Irana

Uprkos reklamiranoj 25-godišnjoj Sveobuhvatnoj strateškoj saradnji između Irana i Kine, kineski zvaničnici, uključujući i ministra spoljnih poslova Vang Jia, samo su kritikovali akcije Izraela, izražavajući zabrinutost zbog regionalne nestabilnosti. Predsednik Si Đinping pozvao je obe strane da zaustave neprijateljstva i predložio okvir za mir u četiri tačke, izbegavajući da direktno okrivi Izrael.

Poznato je da Kina održava ekonomske veze s Iranom, ali je izbegla da mu isporuči oružje ili pruži direktnu vojnu pomoć, u skladu sa svojom politikom neintervencionizma u spoljnoj politici.

Uprkos suzdržanom pristupu Pekinga, zapadni posmatrači avijacije tvrde da su redovne teretne linije kompanije CARGOLUX iz Kine ka Evropi „gasile transpondere“ dok su preletale iznad Teherana.

Međutim, malo je verovatno da bi CARGOLUX, jedan od vodećih svetskih teretnih avioprevoznika, rizikovao sankcije kako bi isporučio oružje Iranu, bez obzira koliko bi Kina eventualno bila spremna da plati.

Rusija ostavila Iran bez pomoći u ratu protiv Izraela

Iako je Rusija kritikovana što nije Iranu isporučila PVO sistem S-400 (koji je već isporučila Kini, Belorusiji, Alžiru i Turskoj) i dovoljno borbenih aviona Su-35 (već u upotrebi u Kini, Indiji, Egiptu i Indoneziji), Moskva se mogla opravdati time što vodi sopstveni rat protiv NATO-a u Ukrajini.

Ipak, Iranci neće zaboraviti da su pomogli Rusiji u tom sukobu, isporučujući joj dronove Shahed-136, uz pun transfer tehnologije koji je omogućio lokalnu proizvodnju.

Iran želi da se naoruža iz Kine

Iranska delegacija uputila se u Kinu dok je tenzija u Teheranu počela da jenjava, verovatno nakon što je pratila u kroz propagadu u medijima, koliko su se dobro pokazali kineski avioni i rakete u nedavnom vojnom sukobu između Pakistana i Indije.

Iranci navodno žele da nabave višenamenski borbeni avion Chengdu J-10C, sposoban da koristi raketu dugog dometa PL-15, kao i naprednu opremu za vazduhoplovno upozorenje i kontrolu (AWACS).

Stav zalivskih arapskih zemalja

Izrael je pozvao Kinu da izvrši pritisak na Iran kako bi ograničio svoje vojne i nuklearne ambicije, iako je verovatnije da će Peking biti otvoreniji za brige Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Uhlebljeni arapi iz Zaliva, iako to ne smeju ni da kažu, verovatno su više zabrinuti zbog nepredvidivog Izraela, koji po njihovom mišljenju predstavlja izvor regionalne nestabilnosti (uz saučesništvo SAD), nego zbog oporavljenog Irana. Zbog toga bi mogli da daju blagoslov kineskoj prodaji oružja kako bi podržali svoje nedavno poboljšane odnose sa Teheranom.

Iako se Kina istorijski oslanjala na ekonomsku diplomatiju, možda će morati da preuzme veću ulogu kao bezbednosni partner Irana ako želi da opravdano polaže pravo na globalno liderstvo.

Svi ti govori o tome kako treba „dobiti rat bez borbe” lepo zvuče, ali ako želi da sedi za vrhom stola, neka nacija ponekad mora da pruži vojnu podršku svojim saveznicima, umesto da se poziva na neki dokument o Sveobuhvatnoj strateškoj saradnji kao dokaz dobre volje i pouzdanosti.

Podrška Iranu štiti i kineske investicije

Podrška Iranu takođe ima za cilj zaštitu kineskih investicija u regionu kroz inicijativu „Pojas i put” (BRI).

Kina je uložila 39 milijardi američkih dolara na Bliskom istoku, 62 milijarde dolara u Kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC) i finansirala 112 projekata u Centralnoj Aziji u oblastima transporta, rudarstva, energetike i proizvodnje, sa sve većim naglaskom na tehnologiju i zelenu infrastrukturu.

Vojna saradnja Kine i Pakistana

Kina je glavni vojni snabdevač Pakistana, isporučujući Islamabadu glavne borbene tenkove, borbene avione, fregate, sisteme PVO i špijunski brod, čineći čak 81% uvoza oružja Pakistana u periodu od 2020. do 2024. godine i 63% globalnog izvoza kineskog oružja.

Države Centralne Azije su takođe počele da kupuju kinesko oružje kako bi diversifikovale svoje nabavke, jer su ruski dobavljači zauzeti snabdevanjem fronta u ratu protiv NATO-a u Ukrajini.

Nedavno je Kina prodala dronove i PVO sisteme Kazahstanu i Uzbekistanu, dok Uzbekistan razmatra kupovinu višenamenskih borbenih aviona JF-17 kinesko-pakistanske proizvodnje, koji su verovatno jeftiniji i lakši za održavanje od zapadnih alternativa.

Tako Kina postaje potencijalno ključni dobavljač oružja za čitav pojas zemalja od Pakistana, preko Irana, pa sve do Centralne Azije.

Ako Peking ne bude bežao od političkih obaveza koje prate prodaju oružja — čak i bez formalnog odbrambenog pakta — iz toga bi mogao izvući korist u vidu veće odgovornosti i zadovoljstva novih partnera.

Sledeći korak mogao bi biti predlog o uspostavljanju radarske mreže od Pakistana do Kavkaza, koja bi bila deo unapređenog regionalnog sistema kontrole vazdušnog prostora zasnovanog na primarnom državnom radaru.

Ovakva postavka mogla bi da detektuje zapadne, odnosno američke i izraelske vojne avione i na vreme upozori Iran, Pakistan i republike Centralne Azije na sledeći napad, čime bi se unapredila i bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja u regionu.

Iran je možda već primio kineske PVO sisteme, što bi moglo da bude razlog izraelske zabrinutosti. Iran je još krajem 1980-ih od Kine nabavio krstareće rakete HY-2 Silkworm, a kasnije i protivbrodske rakete C801, u okviru svoje strategije „anti-access/area denial“ (A2/AD). Zato kineska vojna pomoć Iranu tokom sadašnjih sukoba ne bi bila nova politika, već zapravo oživljavanje stare prakse.

Kina mora da požuri u slučaju Irana

Kina bi trebalo da deluje brzo jer se rat NATO-a i Rusije u Ukrajini bliži kraju, što znači da će Rusija uskoro imati vremena i resursa da se fokusira na svoj južni bok.

Rusija već pokazuje slične planove: u julu je bila prva država koja je zvanično priznala vladu talibana u Avganistanu, potez koji nosi veću težinu od javnog susreta Sija Đinpinga sa talibanskim ambasadorom u januaru 2024.

Pomažući Iranu da obnovi i modernizuje svoje ofanzivne i defanzivne vojne kapacitete, Kina sada ima drugu priliku da održi svoja obećanja Teheranu i da dokaže Africi i Centralnoj Aziji da je više od samo dobrog prijatelja.

Ali Peking mora da preispita granice svoje politike neintervencije, koja je možda bila zadovoljavajuća za zemlju u razvoju, ali se možda ne uklapa u status druge najveće ekonomije na svetu i vodećeg trgovinskog partnera za 120 država, koja ide ka globalnom liderstvu.