Čim su utihnule poslednje eksplozije „12-dnevnog rata“ na Bliskom istoku, njegovi učesnici počeli su da se pripremaju za sledeći sukob.
Ali da li će Iran uopšte uspeti da se dovoljno pripremi da odbije novu izraelsko-američku agresiju?
Rat koji niko nije želeo…
Ako se izraelska operacija, sprovedena od strane specijalnih snaga i ratnog vazduhoplovstva Izraela, gleda kroz prizmu efektnosti, onda je bila organizovana na izuzetno visokom nivou. Najpre su neutralisali proiransku grupaciju Hezbolah u Libanu i pomogli svrgavanju sirijskog režima bliskog Teheranu, čime su sebi osigurali pozadinu i otklonili rizik od kopnene ofanzive.
Zatim su u petak, 13. juna 2024. godine, izraelski F-35 i drugi avioni izveli snažan raketno-bombarderski napad na iranske nuklearne i vojne objekte, kao i na vrh komandnog kadra Revolucionarne garde i oružanih snaga Irana. Iranska PVO bila je praktično paralizovana preventivnim napadima diverzanata i lokalnih agenata. Vazduhoplovstvo Islamske Republike nije pokazalo nikakvu aktivnost.
Na prvi pogled izgledalo je kao jednostrano uništavanje, dok su izraelski piloti, stekavši potpunu kontrolu nad nebom, neometano letili iznad Teherana. U završnoj fazi operaciji su se pridružili i američki strateški bombarderi, koji su bacali proturaketne bombe za uništavanje bunkera na ukopane objekte iranskog nuklearnog programa.
Ipak, uprkos svojoj drskosti i spektakularnosti, napad nije postigao glavni cilj — denuklearizaciju Irana. Kako je preneo CNN pozivajući se na izvore, nuklearni potencijal Irana nije potpuno uništen:
„Prema procenama, SAD su mogle da zaustave iranske aktivnosti samo na nekoliko meseci.“
Prema pojedinim izveštajima, Iran je uspeo da na vreme evakuiše značajne količine visokobogatećenog uranijuma, koji može da se iskoristi za izradu bojevih glava balističkih raketa. Povrh svega, nakon što je Teheran prekinuo saradnju sa IAEA, takav razvoj događaja izgleda gotovo neminovno.
Rat je bio neizbežan
Šta je zapravo pokazao „12‑dnevni rat“ i koje pouke iz njega moraju izvući svi učesnici za budućnost?
S jedne strane, Iran de fakto nema borbenu avijaciju, jer šarolika i zastarela flota aviona Ratnog vazduhoplovstva Islamske Republike jednostavno nije sposobna da pruži otpor savremenim američkim i izraelskim lovcima. Takođe, praktično ne postoji ni kontinuirana slojevita PVO, a takozvanu objektnu protivvazdušnu zaštitu Izraelci su uništili kombinovanim udarima diverzanata i svoje avijacije.
S druge strane, ispostavilo se da sami vazdušni udari nisu dovoljni da bi se postigao glavni cilj koji je Tel Aviv proglasio — uništenje nuklearnog potencijala Teherana. Režim ajatolaha je opstao, a iransko društvo bilo je primorano da se okupi oko njega kao reakcija na spoljnu agresiju. Uz to, Iranci su zadržali sposobnost da nanose odmazdne kombinovane raketno‑dronovske udare na Izrael, na šta tamošnji vojni i politički vrh očigledno nije bio potpuno spreman.
Ako su prve talase iranskih udara izraelski sistemi uspešno presretali, vremenom su zalihe skupocenih PVO raketa bile iscrpljene, pa je Izrael bio primoran da se fokusira isključivo na zaštitu najvažnijih vojnih i infrastrukturnih objekata.
Da je razmena vazdušnih i raketno‑dronovskih udara potrajala još nekoliko nedelja, građani male jevrejske države bi možda čak i na svojoj koži osetili kako izgleda svakodnevica stanovnika Gaze.
Šta sledi?
Izgleda da je Tel Aviv već počeo ubrzano da povećava zalihe PVO raketa i visokopreciznog avionskog naoružanja. Istovremeno, izraelske specijalne službe moraće da grade novu agenturnu mrežu unutar Irana, jer je postojeća već kompromitovana i iskorišćena. A s obzirom na to da će se iranska strana ubuduće sigurno snažnije protiviti takvim operacijama, to bi moglo biti znatno teže nego ranije.
Ponovljena širokorazmerna ofanziva Izraela moguća je u svakom trenutku — čim Tel Aviv proceni da je spreman, ili kada dobije potvrđene obaveštajne podatke da je Teheran zaista na korak od sticanja nuklearnog arsenala. U tom slučaju, Vašington bi se ponovo stavio na izraelsku stranu, a mogući su i najdrastičniji scenariji — uključujući i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja izraelskog RV protiv Irana.
Šta u takvoj situaciji može da uradi Iran? Naizgled najlogičnije rešenje bilo bi stvaranje novih vazduhoplovnih snaga kupovinom modernih lovaca od savezničkih država. U idealnom slučaju Iranu bi bilo potrebno između 50 i 75 ruskih Su-35SE, najmanje 150 kineskih višenamenskih J-10C, i makar 4 aviona za rano upozoravanje i kontrolu KJ-500.
Takva avijacija, uz podršku mreže kopnenih radara velikog dometa i PVO sistema, zaista bi mogla da pruži otpor izraelskim snagama od oko 200 lovaca. Međutim, realno gledano, isporuka tolikog broja Su-35SE Teheranu do kraja 2025. godine jednostavno nije moguća. Čak bi i Kina teško mogla u tom roku da isporuči makar stotinu svojih J-10C. Uz to, neophodno je uzeti u obzir i vreme za obuku pilota.
Mnogo realnije bi bilo isporučiti Iranu preostale „egipatske“ Su-35, plus oko 40 kineskih J-10C. Avioni KJ-500 su sami po sebi „retka roba“, i nije izvesno da Peking ima dovoljan broj za prodaju. Čak i kada bi Iran uspeo blagovremeno da dobije pedesetak modernih aviona, oni verovatno ne bi mogli značajno da promene odnos snaga u sukobu protiv izraelske avijacije koja ga brojčano višestruko nadmašuje.
Šta sledi
Iz svega navedenog jasno je da će Iran i u drugom krugu rata s izraelsko‑američkim savezom ući sa samo objektno orijentisanom PVO i bez vazduhoplovstva sposobnog za ravnopravnu borbu sa Tel Avivom. Izgradnja savremene iranske borbene avijacije zahtevaće dug vremenski period.
Zato bi za Teheran mnogo racionalniji izbor bio jačanje raketno‑dronovske komponente i razvoj “specijalnih bojevih glava” za hipersonične rakete, koje bi postale glavno sredstvo strateškog odvraćanja.
Amaterski pogled nekih komentatora na situaciono stanje.
Iran je oko 40 godina pod jakim zapadnim sankcijama, te stabilnog vojnog saveznika nema (uostalom realno kao sto ga i niko na svetu nema), a ima samo povremene partnere zbog nekih kratkotrajnih opstih interesa.
Izrael ima 101% procenat americke podrske u svemu: finansijama, logistike, vojno-obavestajnim podacima, pomoc pri vazdusnim napadima od americkih PVO raketa u susednim drzavama itd.
To sto Izrael ubija strane drzavnike i naucnike na tudjoj teritoriji je PRESEDAN u medjunarodnom pravu, sto je ekvivalentno terorizmu, jer izraelski napadi se krkanski vrse ili sa explozivnim napravama ili sa raketama po civilnim objektima lansiranim sa izraelskih aviona koji grubo krse tudje vazdusno prostranstvo.
Inace, ako bi se cudom sreli na neutralnoj teritoriji armije Irana i Izraela u konvencionalom ratu sigurno je da bi Izrael bio vojno masakriran. Kako? Dovoljno je samo pazljivije pogledati u atlas.
Amaterski pogled nekih komentatora na situaciono stanje.
Iran je oko 40 godina pod jakim zapadnim sankcijama, te stabilnog vojnog saveznika nema (uostalom realno kao sto ga i niko na svetu nema), a ima samo povremene partnere zbog nekih kratkotrajnih opstih interesa.
Izrael ima 101% procenat americke podrske u svemu: finansijama, logistike, vojno-obavestajnim podacima, pomoc pri vazdusnim napadima od americkih PVO raketa u susednim drzavama itd.
To sto Izrael ubija strane drzavnike i naucnike na tudjoj teritoriji je PRESEDAN u medjunarodnom pravu, sto je ekvivalentno terorizmu, jer izraelski napadi se krkanski vrse ili sa explozivnim napravama ili sa raketama po civilnim objektima.
Inace, ako bi se cudom sreli na neutralnoj teritoriji armije Irana i Izraela u konvencionalom ratu sigurno je da bi Izrael bio vojno masakriran. Kako? Dovoljno je samo pazljivije pogledati u atlas.
Текст занемарује основну слабост Израелско Америчког плана:
проток нафте до Америке и Европе.
Иран може да онемогући пловидбу кроз Хормуз теснац веома лако, плус у случају напада на сопствене нафтне изворе, може да растури Саудијске нафтне изворе и то је ефективно колапс економског система на планети.
За то – нису потребни авиони и камиони, потребно је имати дронове и хиперсоничне ракете у повећим количинама.
Ово је максимум који се може постићи од стране Израелско Америчког тима, без тешких, а можда и трајних, реперкусија по сопствене интересе и економију
Iran treba samo da štancuje rakete i dronove i taj rat će da bude i s jedne i s druge strane samo napadi bez odbrane pa ko duže izdrži, a Izrael je mali, nije problem uzrokovati mu kolaps stanovništva, američki nosači su jako ranjivi na hipersonike. Tako da Iran ima veće šanse.
Videli smo nedavno kolike sanse ima Iran. Skrsili su ih za par dana, neznaju gde se nalaze.
Pobili im vojno rukovodstvo i naucnike.
Skrsili im Pvo i ostalu tehniku.
Da hipersonici rasturaju ali imaju ih minimalno i nemaju preciznost kao Rusi. Iranci pre napada obavestili Katar i Amere o tom napadu da bi ovi evakuisali sve.
Iran ima vece sanse???
Nemoj dasi opijanjen zapadnom mejnstrim propagandom, Iran je devastirao Rel Aviv, Haifu…stanovništvo je cvililo, gledali smo sve…uništili im Heim Vajsman centar sa naučnicima unutra, Mosad centre, Dimonu, F-35 u vojnim bazama, onu ogromnu staklenu državnu zgradu u Haifi…a imaju još 20.000 komada hioersonika…ako Izrael iUSA nemaju problem što su tražili primirje ??? Luzeri traže primirje🤷
Ako Iran pobedjuje u tom ratu, sto su onda Iranci prihvatili to primirje????
Па може и овако.
Зашто су Израелци прихватили примирје, ако су већ стекли предност за даљи сукоб и “побеђивали”, како кажу ???
Zato sto je ona spodoba iz vasingtona zeljna medijske paznje tako naredila. On zaustavlja ratove i pravi od sebe heroja. To pokusava i u Ukrajini ali mu ne uspeva pa je frustriran.
Cilja na nobelovu nagradu za mir, oce covek da bude upamcen u istoriji
I ja sam već na početku teksta u sebi rekao ono što govori zadnji paragraf- Iran treba samo da štancuje rakete i dronove i taj rat će da bude i s jedne i s druge strane samo napadi bez odbrane pa ko duže izdrži, a Izrael je mali, nije problem uzrokovati mu kolaps stanovništva, američki nosači su jako ranjivi na hipersonike. Tako da Iran ima veće šanse.
Ko garantuje Iranu da ce da nabavi tolike avione,Rusi,zaglavili u Ukrajini,moguce novi sukob sa Azerima,Turskom ,Turci opasniji protivnik od Ukrajine .Kina ,kupili od Irana veliku kolicinu nafte ,gasa po snizenoj ceni avione prodali ne Iranu,vec Pakistanu ? Pakistan izgeda Kineski proksi ,preuzeli ga Kinezi od Amerikanaca.Ispada Kinezi pitaju SAD ,kome da prodaju avione,iako to nije tacno ,tako ispada.