Ukrajinske snage na Krimu pogodile ruski S-400 pravo u oči – ali evo zašto ovaj PVO sistem ostaje neuništiv

Ukrajinski napad izveden na ruski protivvazdušni sistem S-400 u oblasti Krima izazvao je veliku pažnju, naročito zbog snimaka koje je objavila Glavna uprava obaveštajne službe (GUR) u Kijevu. Na snimku se vidi uništenje multifunkcionalnog radara za navođenje 92N2E, radara za dalekometno osmatranje 91N6E, kao i baterija raketa zemlja-vazduh.

Zvaničnici iz Kijeva naglasili su da su upravo ti radari „oči“ protivničkog sistema PVO i da bez njih sistemi postaju neupotrebljivi. Upozorili su da će se slične operacije nastaviti kao deo šire strategije razbijanja ruskih detekcionih i borbenih kapaciteta na spornim teritorijama. Ovi udari dronovima su se navodno dogodili pre dve nedelje.

Od kraja 2010-ih, sistemi S-400 su intenzivno raspoređivani u Krimu, koji i dalje pretenduju iz Kijeva, dok pojedine zapadne zemlje uz podršku gubitnika vlasti u SAD nastavljaju snažno podržavaju ukrajinski suverenitet nad poluostrvom. Ukrajinske snage su više puta pogađale i vojne i civilne ciljeve u regionu od februara 2022. godine, kada su esklairala neprijateljstva.

Nakon što je Vašington odobrio upotrebu ATACMS balističkih raketa za napade na teritoriju Rusije, ukrajinska vojska je 23. novembra 2024. pogodila dva lansera S-400 sistema u Kurskoj oblasti. Dva meseca kasnije, pogođen je radar 92N6 blizu Belgoroda, na samoj liniji fronta. Ruska vojska, oslonjena na PVO sisteme više nego na borbenu avijaciju, sada se suočava sa izazovima.

Pored zapadnih satelita koji pomažu u navođenju, ukrajinske snage koriste i elektronsku obaveštajnu podršku zapadnih aviona u regionu, među kojima su i američki F-35 raspoređeni u Istočnoj Evropi. Tu su i vazdušni nadzorni sistemi kao što su E-3 AWACS i bespilotne letelice Global Hawk koje redovno patroliraju iznad Crnog mora i oko Ukrajine.

Međutim, i pored sporadičnih pogodaka, postoji jasna granica do koje Ukrajina može da oslabi ruski PVO. Ruski elektronski ratni sistemi uspešno ometaju precizno navođene projektile poput ATACMS-a, dok je zapadna proizvodnja takvih raketa pod pritiskom usled problema u lancu snabdevanja i nedovoljnih kapaciteta.

Glavni razlog zbog kog Rusija i dalje uspeva da održava visok broj operativnih S-400 sistema jeste njena sposobnost da ih masovno proizvodi. Još 2000. godine, Kremlj je pokrenuo revitalizaciju raketne industrije, a rezultat su tri moderna proizvodna pogona:

• novi sektor fabrike Obuhov u Sankt Peterburgu,
• modernizovana fabrika Avitek u Kirovu i
• postrojenje NMP u Nižnjem Novgorodu.

Od sredine 2010-ih, ova infrastruktura omogućava proizvodnju više pukova S-400 godišnje.

Tokom posete fabrici Obuhov u januaru 2023. godine, Vladimir Putin je izjavio da Rusija godišnje proizvodi više PVO raketa nego sve ostale zemlje sveta zajedno.

„Naša proizvodnja je tri puta veća od američke i uporediva sa ostatkom sveta“

rekao je tada Putin.

Iako je ova tvrdnja možda preuveličana, neosporno je da Rusija trenutno ima znatno veću proizvodnju u poređenju sa članicama NATO-a.

I pored toga što ukrajinski napadi nesumnjivo remete ruske planove i povremeno izazivaju gubitke, šanse da Ukrajina ozbiljno iscrpi ili dugoročno onesposobi ruski PVO ostaju veoma ograničene.

Ruski izvoz S-400 sistema u zemlje poput Indije i Belorusije, kao i kontinuirano traženje novih kupaca, ukazuje na to da Moskva ne oseća ni najmanji pritisak na svoje rezerve ovog oružja.