Pentagon objavio snimke GBU-57 bombi poput onih korišćenih u napadu na iranski nuklearni kompleks Fordo

Pentagon je objavio stare snimke upotrebe i testiranja GBU-57 MOP bombi, istih onih koje su korišćene tokom američkog napada na iranski nuklearni kompleks Fordo. Kako je izjavio načelnik Generalštaba američkog vazduhoplovstva, general Dan Caine, u napadu je upotrebljeno ukupno 12 precizno navođenih GBU-57 bombi, posebno dizajniranih za uništavanje podzemnih ciljeva.

Prema rečima generala Cainea, meta udara bila su dva centralna ventilaciona šahta, koja su na satelitskim snimcima identifikovana kao pristupne tačke ka podzemnim instalacijama.

Američki stratezi su, kako kaže, pažljivo analizirali sve bezbednosne protokole Irana. Zahvaljujući preciznoj koordinaciji, bombe su uspešno prodrle duboko u izuzetno osigurani objekat.

GBU-57: oružje stvoreno za ovaj trenutak

Program razvoja GBU-57/B Massive Ordnance Penetrator (MOP) počeo je pre 15 godina i bio je direktno usmeren ka iranskim objektima za obogaćivanje uranijuma. Svaka od 12 bombi korišćenih u napadu na Fordo imala je svoju specifičnu misiju, uključujući različite uglove udara, brzinu dolaska i pravac.

„Pet GBU-57 bombi ušlo je u šaht brzinom većom od 304,8 metara u sekundi i eksplodiralo u unutrašnjosti“

rekao je Caine.

Pre toga, prva bomba je uklonila debeli sloj betona kojim su Iranci pokušali da zapečate ventilacioni otvor.

Pentagon je objavio video koji prikazuje kako GBU-57 bomba pogađa metu i izaziva vatrenu eksploziju, ali nema spoljnog kratera jer je bomba dizajnirana da eksplodira duboko unutar zemlje.

„Za razliku od običnih bombi koje eksplodiraju na površini, kod GBU-57 nećete videti krater jer ona detonira duboko u podzemlju“

objasnio je Caine.

Drugi snimak prikazuje kako bomba udara usporeno u površinu, probija je i nastavlja bez detekcije eksplozije – što je deo njenog taktičkog dizajna.

Tehnička preciznost: 6 bombi sa svake strane

Napad na kompleks Fordo obuhvatio je 12 bombi, po šest sa svake strane objekta. Prema Caineu,

„Sve bombe su pogodile tačno određene koordinate. Nije bilo promašaja.“

Efekat svakog udara bio je trostruk – eksplozija, fragmentacija i nadpritisak. U ovom slučaju, kombinacija eksplozije i nadpritiska bila je ključna za uništavanje podzemnih kapaciteta.

„Ne gradiš centrifuge u planini za miroljubive svrhe“

General Caine je detaljno opisao i kontekst operacije:

„Još 2009. godine, jedan oficir iz američke Agencije za smanjenje pretnji upućen je na tajnu lokaciju, gde mu je prikazan projekat u Iranu.“

Oficiru su prikazane strogo poverljive fotografije i obaveštajni podaci koji su ukazivali na izgradnju velikog podzemnog objekta u iranskim planinama. Ubrzo mu se pridružio kolega i narednih 15 godina pratili su razvoj Fordoa – uključujući geološke podatke, vrstu građevinskih materijala, tokove transporta i promene u vremenskim uslovima.

„Ne gradiš podzemne bunkere sa višeslojnim zaštitama i centrifugama u planini za mirnodopske svrhe“

poručio je Caine.

Kako je nastala bomba GBU-57

Shvativši da nema postojeće bombe koja može da pogodi tako duboko ukopani objekat, američki inženjeri i taktičari su zajedno razvijali GBU-57. Tokom programa:

• Izvršene su stotine probnih ispaljivanja
• Korišćeni su realistični ciljevi
• Svaka komponenta je testirana da bi se osiguralo potpuno uništenje mete u trenutku kada to američka vlada odluči

„Napravili smo ovo oružje sa jednom svrhom – da uništi upravo ovakve mete“

rekao je Caine.

Fordo: Iranski nuklearni bastion

Kompleks Fordo, jedan od najčuvanijih iranskih nuklearnih objekata, prostire se na 5.000 kvadratnih metara i sadrži oko 3.000 centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Smešten je 90 metara ispod planinskog lanca, sa pet ulaznih tunela i širokom zabranjenom zonom oko njega.

Sekretar za odbranu SAD, Pete Hegseth, opisao je ovaj udar kao „ograničenu, ali odlučnu intervenciju“ čiji je cilj da se osujeti i oslabi iranski nuklearni program.

Ovaj napad predstavlja drastičnu eskalaciju nuklearne krize sa Teheranom i signal da SAD ne pristaju na iranske skrivene aktivnosti pod planinama. Samo dan nakon što se ova američka operacija završila, ugledni američki časopis Foreign Affairs, pozivajući se na izvore iz američkih obaveštajnih službi, objavio je da je Pakistan započeo razvoj sopstvene interkontinentalne balističke rakete (ICBM) koja bi imala domet dovoljan da pogodi kontinentalni deo Sjedinjenih Američkih Država.