Iran prvi put upotrebio hipersoničnu raketu Fattah brzine 15 maha protiv Izraela i najavljuje “početak kraja izraelskog PVO štita”

Iranska Revolucionarna garda (IRGC) je 18. juna objavila da je po prvi put upotrebila novu klasu hipersonične balističke rakete – Fattah – u napadu na ciljeve u Izraelu. Raketa je, prema navodima Teherana, uspešno probila izraelski višeslojni sistem protivvazdušne odbrane i predstavljala deo jedanaestog talasa napada u okviru aktuelne uzvratne mere usled napada Izraela.

Ova operacija je pokrenuta kao odgovor na izraelske udare od 13. juna, u kojima su pogođeni brojni iranski vojni i civilni ciljevi. Obe strane od tada sprovode uzastopne talase međusobnih raketnih i dronovskih napada.

Revolucionarna garda je saopštila da je upotreba rakete Fattah „početak kraja“ za, kako navode, „mitske“ izraelske protivraketne odbrane. U zvaničnom saopštenju IRGC se navodi:

„Moćne i visokomanevarske rakete Fattah večeras su uzdrmale skloništa kukavičkih cionista, šaljući jasnu poruku snage Irana Tel Avivu i njegovom ratnohuškačkom savezniku“

Hipersonična tehnologija

Raketa Fattah, predstavljena po prvi put zvanično u junu 2023, ima domet od 1.400 kilometara i koristi hipersonično klizno vozilo (HGV) koje omogućava terminalnu brzinu između 13 i 15 maha. Ova kombinacija brzine i manevarskih sposobnosti čini raketu gotovo nemogućom za presretanje.

Još u novembru 2022. godine generali IRGC izjavili su da je Iran razvio novu hipersoničnu raketu koja bi mogla da stigne do Izraela za 400 sekundi. U to vreme, iranski list Sobh-e-Sadegh objavio je naslov na hebrejskom, koji je glasio „400 sekundi: general Amir Ali Hadžizadeh, komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Korpusa garde Islamske revolucije, rekao je da je Iran nabavio tehnologiju za hipersonične rakete“.

Hipersonična klizna vozila su svetu po prvi put prikazali Rusi krajem 2010-ih, a zatim su ih slučajno ili ne, razvile Kina, Severna Koreja i Iran. Severna Koreja je prva testirala HGV sa raketom Hwasong-8 još 2021. godine, i spekulisalo se da je tehnologiju delimično prenela Iranu, sa kojim ima dugogodišnje dobre vojne veze.

Slabosti izraelskog PVO sistema

Izraelski sistemi Strela, Barak 8 i Davidova Praćka imaju ograničen broj presretača, što otežava njihovu odbranu protiv masovnih raketnih napada. Iako se oslanjaju i na američke THAAD sisteme i AEGIS presretače, a pritom brane malu površinu (Izrael ima ukupno 21,671 km²), ti resursi su ipak ograničeni u odnosu na obim iranskog raketnog arsenala.

Čak i ranije, jednostavnije balističke rakete, poput onih koje proizvode saveznički Huti u Jemenu, uspešno su probijale izraelski PVO. Upotreba hipersoničnih sistema dodatno pojačava pritisak.

Fattah: Moćna, ali bez nuklearnog tereta

Trenutni glavni nedostatak rakete Fattah jeste što ne nosi nuklearne ili hemijske bojeve glave, što ograničava njen pojedinačni destruktivni kapacitet. Ipak, njena preciznost i sposobnost da probije PVO čine je ubitačnim sredstvom za otvaranje puta drugim raketama, omogućavajući jednostavnijim projektilima da pogode cilj bez presretanja.

I dalje nije poznato koliki broj raketa Fattah Iran trenutno poseduje, ali ako se ispostavi da je reč o većem arsenalu, njihov efekat na tok rata može biti ogroman.

Globalni značaj

Ukoliko raketa ispuni očekivanja i Iran pokaže da može masovno koristiti ovu tehnologiju, Fattah bi mogao da promeni ne samo ravnotežu u aktuelnom sukobu, već i globalno poverenje u efikasnost savremenih sistema protivraketne odbrane.

Ostaje da se vidi da li će ova tehnologija postati prelomna tačka u ratu Izraela i Irana – ali jedno je jasno: era hipersoničnog oružja na Bliskom istoku je upravo počela.