Američka vojska objavila je da će do kraja 2025. godine zvanično povući sve špijunske i izviđačke avione s propelerima (ISR – Intelligence, Surveillance and Reconnaissance) koji su još uvek u operativnoj službi. Na ovaj način zatvara se višedecenijska era u kojoj su ove platforme imale ključnu ulogu u taktičkom izviđanju.
Tri čitave flote izlaze iz upotrebe
U istom vremenskom okviru, Pentagon planira istovremeno povlačenje tri različite flote aviona:
- RC-12X (Guardrail Common Sensor – GRCS)
- MC-12 (poznat i kao EMARSS)
- EO-5C (Crazy Hawk)
Radi se o desetinama letelica koje će prestati sa operativnom upotrebom. U narednom periodu, te platforme biće zamenjene savremenim špijunskim avionima razvijenim na bazi poslovnih (biznis) džetova.
Detalji o avionima koji se povlače
RC-12X Guardrail
RC-12X je dvomotorni špijunski avion koji koristi sofisticirani paket senzora, uključujući elektrooptičke i infracrvene kamere sa punim dometom pokreta. Uveden je tokom 1970-ih godina, a danas je u službi 14 operativnih primeraka i 5 trenažnih jedinica.
MC-12 EMARSS
MC-12 je avion u službi od 2010-ih, poznat po modernim senzorima i naprednim kamerama. Iako relativno nov, njegova „karijera“ je bila kratkog veka. Ukupno je aktivno 24 primerka.
EO-5C Crazy Hawk
EO-5C se koristi od kraja 1990-ih, a broj operativnih primeraka je nepoznat, iako se procenjuje da ih je manje od 7.
Prethodno povučen: RO-6A
Vredi pomenuti da je američka vojska već 2022. godine povukla još jednu špijunsku platformu s propelerima – RO-6A, što je označilo početak tranzicije ka savremenijim vazduhoplovnim rešenjima u domenu obaveštajnog rada.
Kraj jedne ere u američkoj vojnoj avijaciji
Odluka o povlačenju svih špijunskih letelica s propelerima predstavlja značajan korak u modernizaciji američke vojne avijacije. Njihova uloga biće preuzeta od strane diskretnijih, bržih i tehnički naprednijih špijunskih platformi, koje nude veću fleksibilnost i manju ranjivost u savremenim konfliktima.
Zašto tranzicija i ko će ih naslediti?
Povlačenjem platformi kao što su RC-12X, MC-12 i EO-5C, američka vojska ne ostavlja prazninu – naprotiv, već je u toku tranzicija ka savremenim izviđačkim avionima zasnovanim na poslovnim (biznis) džetovima. Ova nova generacija letelica nudi značajno bolje performanse, veći domet, višu brzinu i veću bezbednost prilikom izvođenja misija.
Nova generacija: brže, diskretnije i otpornije letelice
Umesto sporijih i lako uočljivih propelerskih platformi, Pentagon uvodi mlazne avione sa modernim senzorima, sposobne da lete na velikim visinama i u trajanju od više sati. Neke od ključnih letelica koje već preuzimaju izviđačke i obaveštajne zadatke su:
- Bombardier Global 6000 (E-11A BACN) – koristi se za obezbeđivanje komunikacionih veza na bojnom polju, naročito tamo gde standardni sistemi ne funkcionišu.
- Gulfstream G550 (EC-37B Compass Call) – specijalizovan za elektronsko ratovanje, ometanje neprijateljskih signala i prikupljanje obaveštajnih podataka iz elektromagnetnog spektra.
- Dassault Falcon 2000 (u okviru programa ARTEMIS) – nova višenamenska špijunska platforma razvijena za vojsku SAD, već se koristi za izviđanje u evropskom vazdušnom prostoru.
- Embraer i Learjet platforme – koje se razvijaju kao naslednici MC-12, sa znatno modernijim senzorima i sposobnošću za duže i složenije misije.
Zašto su nove platforme superiornije?
Postoji više razloga zbog kojih se američka vojska odlučila za modernizaciju:
- Brzina i visina – Biznis džetovi lete znatno brže i više od starih propeleraca, što im omogućava da budu van dometa neprijateljskih PVO sistema.
- Veći domet i autonomija – Mogu leteti duže bez potrebe za dopunom goriva, što ih čini pogodnim za globalne misije.
- Diskretno prisustvo – Zahvaljujući sličnosti sa civilnim avionima, teže ih je detektovati i identifikovati.
- Modularna oprema – Viša nosivost omogućava ugradnju raznovrsne sofisticirane opreme, uključujući elektrooptičke i infracrvene kamere, radare i elektronske senzore.
