Nemačka ulaže 5 milijardi evra u proizvodnju oružja u Ukrajini, dok Zelenski traži 30 i obećava raktne udare na Rusiju

Juče, 28. maja 2025. godine u Berlinu, Nemačka i Ukrajina su potpisale ključni sporazum o jačanju vojnog kapaciteta Kijeva, javlja Politico. Prema dokumentu, Nemačka će izdvojiti 5 milijardi evra za vojnu pomoć tokom 2025. godine, uključujući:

• zajedničku proizvodnju dalekometnog naoružanja,
• razvoj odbrambene infrastrukture,
• i nove vojne isporuke za Ukrajinu.

Sporazum su potpisali nemački ministar odbrane Boris Pistorijus i njegov ukrajinski kolega Rustem Umerov, čime je Berlin dodatno potvrdio svoju poziciju jednog od najvećih evropskih donatora vojne pomoći Ukrajini, naročito u svetlu smanjenja podrške iz Sjedinjenih Država i nastavka sukoba sa Rusijom.

Zajednički razvoj raketa i modernih sistema

Sporazum ne obuhvata samo isporuke oružja, već i:

• razvoj dalekometnih raketnih sistema,
• proizvodnju PVO sistema IRIS-T,
• artiljerijsku municiju,
• infrastrukturu za održavanje i logistiku,
• kao i isporuku izviđačkih dronova, oklopnih vozila i satelitskih komunikacionih sistema.

Pistorijus je izjavio da Nemačka želi da Ukrajini obezbedi sredstva za efikasnu odbranu od sve učestalijih ruskih dron i raketnih napada.

Ukupan nemački budžet za vojnu pomoć Ukrajini raste

Pored ove sume, Nemačka je već izdvojila 4 milijarde evra za pomoć Ukrajini tokom 2025. godine.

U martu je Bundestag odobrio dodatni paket od 3 milijarde evra, čime je ukupna vojna pomoć dostigla 7 milijardi evra za ovu godinu. Ova sredstva rezultat su političkog kompromisa između stranaka CDU/CSU i SPD, uprkos budžetskim ograničenjima i tzv. “dužničkoj kočnici”.

Zelenski najavio raketne udare na Rusiju

Paralelno sa ovim razvojem događaja, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da Kijev planira izvođenje „preciznih“ raketnih udara na ruske ciljeve kao odgovor na masovne napade ruske vojske. Prema njegovim rečima:

„Rusija mora osetiti posledice svojih akcija.“

Zelenski je naglasio razvoj domaće proizvodnje dronova, krilatih i balističkih raketa kao ključne komponente buduće ukrajinske vojne moći. On je najavio i nova partnerstva sa evropskim zemljama radi dodatnih investicija u vojnu industriju i povećanje proizvodnje savremenog naoružanja.

Zelenski zahteva još 30 milijardi dolara od Zapada za svoju vojnu industriju

Zelenski je takođe uputio apel zapadnim partnerima da do kraja 2025. godine izdvoje 30 milijardi dolara kako bi se omogućilo intenzivno jačanje ukrajinske vojne industrije. Kako prenosi Bloomberg, Zelenski je ovu izjavu dao 28. maja 2025. godine tokom obraćanja novinarima u Kijevu.

Prema njegovim rečima, sredstva su neophodna za konsolidaciju i ubrzanje domaće proizvodnje oružja, koja bi trebalo da postane ključna komponenta u odbrani od ruskog napredovanja.

Ukrajina se okreće sopstvenoj proizvodnji

U trenutku kada vojna pomoć Sjedinjenih Američkih Država opada, a administracija Donalda Trampa ne igra igru koju su zacrtale strukture moći na Zapadu, Kijev se sve više oslanja na sopstvene kapacitete.

Međutim, ukrajinska ekonomija nije u stanju da samostalno finansira planove bez zapadnog sponzorstva.

Zelenski je izjavio:

„Naš vojno-industrijski kompleks ne funkcioniše punim kapacitetom zbog nedostatka investicija. Potrebno nam je 30 milijardi dolara da zatvorimo taj jaz“

Prioriteti: dronovi, rakete i artiljerija

Među ključnim prioritetima ukrajinske odbrambene industrije su:

• proizvodnja borbenih dronova,
• krilatih i balističkih raketa,
• artiljerijskih sistema.

Prema tvrdnji Rojtersa, Ukrajina je već postigla značajan napredak u razvoju dronova sa veštačkom inteligencijom, uključujući model „Gogolj-M“, kao i u testiranju rakete „Palaš“ dometa 350 km.

Ipak, prema navodima ukrajinskog Kyiv Posta, širenje proizvodnje zahteva ozbiljna ulaganja, posebno u:

• modernizaciju proizvodnih pogona,
• nabavku visokotehnološke opreme,
• i uvođenje savremenih proizvodnih procesa.

Zelenski je rekao da Ukrajina želi da postane regionalni lider u vojnoj proizvodnji, ali da bez dodatne zapadnih sredstava ta ambicija ne može biti ostvarena.

Masovni napadi dronovima i eskalacija

Podsetimo, a prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, od 20. do 27. maja 2025. godine, PVO sistemi su presreli više od 1.400 ukrajinskih dronova. Samo tokom noći između 27. i 28. maja, oboreno je još 296 dronova iznad 13 ruskih regiona, uključujući:

• Brjansku oblast
• Belgorodsku oblast
• Kalinjingradsku oblast
• Moskovsku oblast

Rojters navodi da su ‘ciljevi napada bili strateški objekti‘, uključujući:

• Mašinski kombinat u Dubni
• Infrastrukturu u blizini obustavljene Obninske nuklearne elektrane

Ruska strana još uvek nije zvanično komentarisala ove izjave Zelenskog, međutim, dovoljan nam je i Rojtersov narativ u ovim izveštajima da shvatimo da od mira nema ni govora.