U zbirkama Vojnog muzeja u Beogradu nalaze se dragoceni eksponati vezani za rusku, ali i srpsku istoriju, neki su poklonjeni, neki otkupljeni ili su bili zaostavština „Ruskog odeljenja”
Poznato je stradanje ruske emigracije nakon Oktobarske revolucije, a naročito nakon sloma kontra-revolucionarnih snaga 1920. godine. Boljševička represija najvišeje pogodila kozake koji su u carskoj Rusiji imali određene povlastice. Veliki broj izbeglica, računajući tu i delove Donskog i Kubanskog kozačkog korpusa, utočište je našao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kod Đevđelije su, naime, 1. juna 1921. u Srbiju ušli tehnički delovi Donskog i Kubanskog korpusa (divizija), te Kubanski gardijski divizion pod komandom Mihaila Arhipoviča Fostikova. Devet dana kasnije, prispela je glavnina Kubanske kozačke divizije, te 155 članova štaba barona Petra Nikolajeviča Vrangela pod komandom Alekseja Petroviča Arhangelskog, u čijem sastavu je bila po jedna kubanska i terska kozačka sotnija iz sastava Lajb-gardijskog diviziona; 28. juna prešlo je 100 boraca gardijske jedinice, a između 3. i 10. novembra – jedna donska kozačka brigada. Prema nekim procenama, u Jugoslaviji je ugočište našlo 4807 kozaka, od kojih je većina – 3500 – poticala iz sastava Kubanske vojske. Kubanci su u novu domovinu preneli i sve regalije, pre revolucije čuvane u Jekaterinodaru. Ovo blago, kao i zbirke većine drugih armijskih jedinica, između dva rata bilo je sabrano i izloženo u Vojnom muzeju u Beogradu.
Na sednici Uprave Vojnog muzeja, 4. aprila 1935, naime, pukovnik Stevan Bošković, direktor muzeja đeneral Vojislav Vuković, te član Savetodavnog odbora Nikolaj Krasnov podržali su inicijativu ruskih vojnih udruženja da se pri muzeju oformi „Rusko odeljenje”. Ugovor između predstavnika Kubanske kozačke vojske i Uprave muzeja o predaji regalija na čuvanje potpisan je 26. novembra 1938. Stalna postavka „Ruskog odeljenja” konačno je završena 25. januara 1939. godine.
Nakon okupacije Beograda, aprila 1941, sve regalije ostale su u Vojnom muzeju. Prilikom revizije zbirke, 28. juna iste godine, nemačka uprava saglasila se da kubanski ataman Naumenko istu izuzme i smesti u Štab Kubanske vojske i podrum „Ruskog doma cara Nikole II” u ulici Kraljice Natalije. Posle anglo-američkog bombardovanja 1944, Naumenko je zaključio da regalije u Štabu nisu bezbedne, pa je zbirka objedinjena u podrumima Ruskog doma. Konačno, 6. septembra 1944, regalije su prebačene u Zemun, ukrcane na železničku kompoziciju i, preko Beča, transportovane u Filah.
Krajem aprila 1945. smeštene su u franciskanski manastir kraj mesta Rojte, a 19. juna 1946. prebačene u izbeglički logor u Memingenu, da bi konačno bile poverene na čuvanje benediktinskom manastiru u Otobojernu. Tek 5. avgusta 1949. regalije su iz Hamburga transportovane u SAD, gde su, 12. maja 1957, izložene u muzeju u njujorškom kvartu Astorija. Četvrt veka kasnije, 11. marta 1979, muzej je preseljen u Nju Džersi, u mesto Hauel. Konačno, 2007. godine, započetje povratak regalija u postojbinu, u muzej u Jekaterinodaru. Očito da tvrdnje koje su se provlačile kroz domaću periodiku i stručne publikacije, kako su regalije bespovratno izgubljene, nisutačne.
No, u zbirkama Vojnog muzeja u Beogradu i dalje se nalaze dragoceni eksponati vezani za rusku, ali i srpsku istoriju. Deo ovog blaga je u muzej dospeo putem poklona i otkupa, a deo je zaostavština bivšeg „Ruskog odeljenja”. Jedan od najznačajnijih eksponata, inv. No 2867, predstavlja znak zahvalnosti izbeglica kraljevskoj kući Karađorđevića, ali i srpskom narodu, na gostoprimstvu i pomoći koja im je ukazana u novoj domovini.
Kralj Aleksandar i Marija Karađorđević, naime, 6. septembra 1923. su dobili sina Petra. Princa je 21. oktobra krstio patrijarh Dimitrije a kum je bio britanski kralj Džordž V, koga je na obredu zastupao mlađi sin, vojvoda od Jorka, princ Albert.
Na dan krštenja, u 12 časova, u Crvenom salonu „Starog dvora”, kubanski vojni ataman Vjačeslav Grigorjevič Naumenko, donski – Afrikan Petrovič Bogajevski te terski – Gerasim Andrejevič Vdovenko predali su kralju Aleksandru I dar za prestolonaslednika – „staru, raskošnu kozačku šašku”, na kojoj je bila ugravirana posveta: „Od vojnih atamana i kozaka Dona, Kubana i Tereka. Nasledniku prestola Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na dan krštenja Njegovog Visočanstva, 21. oktobra 1920. godine”.
Sečivo kozačke šaške ukrašeno je cvetnim motivima i citiranim natpisom na ruskom jeziku. Balčak čini srebrna ručica koja se širi u jabuku oblika ptičije glave. Srebrni detalji rukohvata ukrašeni su plitkom gravurom i nijelom u kubanskom stilu „tuta”, dok je jabuka obogaćena ukrasima u stilu „marharaj” – spiralama koje se simetrično šire i završavaju volutama, lišćem i cvetovima. Drvene kanije presvučene su lazurnim somotom i opremljene srebrnim okovima. Na unutrašnjoj strani gornjeg okova arapskim pismom utisnuto je ime majstora – „Izradio Ali, njen vlasnik”.