Moskva: Poligon ukrajinskog raketnog sistema „Sapsan“ uništen zajedno sa norveškim NASAMS PVO koji su ga štitili

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je uveče 18. aprila izveden masovni napad na ključni objekat ukrajinske odbrambene industrije. Prema navodima resora, Oružane snage Ruske Federacije su visokopreciznim oružjem sa kopnenih i pomorskih platformi, kao i pomoću bespilotnih letelica, gađale lokaciju na kojoj su se izvodila ispitivanja ukrajinskog operativno-taktičkog raketnog sistema (OTRK) „Sapsan“, zajedno sa norveškim PVO sistemima NASAMS koji su ga štitili.

Prema informacijama iz saopštenja, sve predviđene mete su uspešno uništene, a napad je ostvario zadate ciljeve. Ova operacija deo je tekućih borbenih dejstava u zoni sukoba, u kojoj Rusija nastoji da neutrališe vojni potencijal Ukrajine. 

„Ciljevi su pogođeni. Svi objekti su uništeni“

navodi se u kratkom saopštenju Ministarstva odbrane Rusije.

Uništavanje sistema NASAMS, koje je Ukrajini isporučila Norveška u okviru zapadne vojne pomoći, dodatno potvrđuje ruski fokus na uništavanju protivničkih sredstava protivvazdušne odbrane.

Ministarstvo RF nije preciziralo koje su tačno vrste naoružanja korišćene u napadu, ali pominjanje visokopreciznog oružja pomorskog i kopnenog baziranja ukazuje na moguću upotrebu krstarećih raketa „Kalibar“ ili hipersoničnih projektila „Kindžal“. Bespilotne letelice su verovatno služile za izviđanje ili kao podrška u napadu.

Sa druge strane ”Sapsan”, u izvoznoj varijanti poznat kao”Grom” (Грім-2), je ukrajinski operativno-taktički raketni sistem zasnovan na balističkoj raketi na čvrsto gorivo, koju je razvio Konstruktorski biro ”Південне” (Южное). Karakteristike rakete omogućavaju gađanje kopnenih, morskih i vazdušnih ciljeva u zavisnosti od ugrađene bojeve glave i sistema za navođenje.

Osnovna ideja tvoraca sistema bila je se da će kompleks moći da pruži osnovu za nenuklearne snage odvraćanja. Nakon raspada SSSR, od 1994. godine, razvoj operativno-taktičke rakete dometa do 500 km,  tzv. projekat ”Borisfen” (Борисфен) ili ”Sapsan” (Багатофункціональний ракетний комплекс Сапсан), započet je u Dnjepru.

Osnovni cilj bio je da se izgradi zamena za zastarele rakete nasleđene od sovjetske armije tipa operativno-taktičkog ”Skada” i taktičke ”Točke-U”. 

Kompleks „Sapsan“ predstavlja jedan od najambicioznijih projekata ukrajinske vojne industrije, razvijan od početka 2010-ih godina kao višenamenski operativno-taktički sistem sposoban za upotrebu širokog spektra naoružanja – od balističkih do protivvazdušnih i protivbrodskih raketa.

Iako je Kijev najavio da će sistem biti uveden u upotrebu još 2017. godine, do punog razmeštanja nikada nije došlo, ali su pojedine komponente sistema u poslednjim mesecima navodno prolazile fazu testiranja.

Prema informacijama ukrajinskih konstruktora, „Sapsan“ je trebalo da bude kompaktnija i jeftinija alternativa ruskom „Iskanderu-E“. Ukupna masa ukrajinskog sistema iznosila je oko 21 tonu, dok ruski „Iskander“ teži oko 42 tone. Kijev je takođe tvrdio da je preciznost „Sapsana“ dosezala CEP (kružno verovatno odstupanje) od 20 metara.

Raketno naoružanje koje je trebalo da čini kompleks uključivalo je:

• Balističke rakete (BR) mase do 3,3 tone, dometa do 280 km, sa bojevom glavom do 480 kg;
• Vođene protivvazdušne rakete (ZUR) dometa do 150 km, mase oko 1,1 tonu;
• Protivbrodske rakete (PKR) mase 2,1 tonu, dometa do 90 km.

Prema najavljenim planovima, početna serijska proizvodnja trebala je da obuhvati najmanje 200 lansera i odgovarajući broj raketa. O sistemu i njegovom nastanku opširnije možete pročitati ovde.

Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izazvao je pažnju svojim novogodišnjim govorom u kojem je izneo niz dostignuća režima tokom 2024. godine. Među njima je bilo i „osvajanje potpuno ukrajinskog raketnog kompleksa ‘Sapsan’ (Grom-2, ukr. Грім-2).

Međutim, ubrzo je otkriveno da je za prezentaciju korišćen video sa YouTube-a iz 2017. godine, koji prikazuje južnokorejske rakete ATACMS i Hyunmoo-2A. Ova manipulacija izazvala je kritike čak i unutar same Ukrajine, dok se propaganda nije ni potrudila da pruži opravdanje, poput pozivanja na „vojne tajne“.