Američka mornarica napravila je naizgled jednostavnu zamenu dve podmornice, ali iza nje stoji mnogo veći problem – kako održati nuklearne patrole dok flota klase „Ohajo” ubrzano stari, a njena zamena još nije stigla. USS Vajoming (USS Wyoming), jedna od mlađih američkih strateških podmornica, stigla je 1. oktobra u pomorsku bazu Kitsap-Bangor u državi Vašington.
Na njenom mestu prema Atlantiku odlazi USS Pensilvanija (USS Pennsylvania), koja će ubuduće biti bazirana u Kings Beju u Džordžiji. Broj američkih podmornica sa balističkim raketama na Pacifiku time se ne povećava. Menja se samo trup koji će tamo provesti naredni deo svog preostalog radnog veka.
Vajoming je uveden u službu 1996, dok je Pensilvanija aktivna još od 1989. godine. Razlika od sedam godina sada postaje veoma važna jer američka mornarica pokušava da iz postojećih podmornica izvuče još nekoliko godina pouzdane službe. Svaki raspoloživ trup mora pažljivo da se rasporedi između dve strateške baze.
Bangor pritom nije obična matična luka. To je centralna američka baza za podmornice sa balističkim raketama na Pacifiku i jedan od ključnih oslonaca pomorske komponente američkog nuklearnog odvraćanja. Upravo zato tamo sada stiže mlađi od dva broda.
Vajoming ide na Pacifik, Pensilvanija na Atlantik
Američka mornarica je zamenu zvanično opisala kao deo dugoročnog upravljanja flotom „Ohajo”, a ne kao povećanje snaga na Pacifiku. Obe podmornice pripadaju strateškoj verziji SSBN i nose balističke rakete Trident II D5, pa se njihov osnovni zadatak ne menja.
Razlika je u preostalom veku trupa. Vajoming je među mlađim podmornicama klase i zbog toga je pogodniji za duže zadržavanje u Bangoru, dok se starija Pensilvanija vraća u Kings Bej, gde će nastaviti operacije sa Atlantika.
Klasa „Ohajo” projektovana je u drugom periodu Hladnog rata, ali joj je radni vek produžen na približno 42 godine. Takvo produženje zahteva velike remonte, zamenu nuklearnog goriva, obnovu elektronike i sve teže održavanje sistema za koje se originalna industrijska baza postepeno gasi.
Posade ostaju, podmornice se menjaju
Zanimljiv deo operacije jeste to što američka mornarica nije preselila hiljade članova porodica i kompletne komandne strukture sa jedne obale na drugu. Veći deo osoblja ostaje u Bangoru i Kings Beju, dok posade preuzimaju podmornice koje stižu u njihove baze.
Podmornice klase „Ohajo” koriste sistem dve smene poznat kao Plava i Zlatna posada. Dok jedna posada izvodi patrolu, druga prolazi obuku, odmor i pripreme za sledeći izlazak, čime se povećava vreme tokom kojeg sama podmornica može da bude operativno dostupna.
Zadržavanje tih struktura na postojećim lokacijama smanjuje prekide u obuci i održavanju. Za strateške podmornice, gde procedure, bezbednost i iskustvo posade imaju podjednaku težinu kao i sama tehnika, takva odluka nije samo logistička pogodnost.
Bangor se istovremeno priprema za novu generaciju
Pomorska baza Kitsap-Bangor mora tokom narednih godina da radi dve stvari istovremeno. Najpre mora da održava sve starije „Ohajo” u stanju potrebnom za nuklearne patrole, a paralelno se priprema za dolazak nove klase „Kolumbija”.
Zato mlađi Vajoming na Pacifiku daje mornarici nešto više prostora dok traje tranzicija. Pentagon planira da 14 strateških podmornica klase „Ohajo” zameni sa 12 podmornica klase „Kolumbija”, računajući na veću operativnu raspoloživost novih brodova.
Manji broj novih podmornica ne znači i manji broj potrebnih patrola. Upravo suprotno, ceo program počiva na pretpostavci da će Kolumbija provoditi više vremena na raspolaganju za operacije i zahtevati manje velikih prekida tokom životnog veka.
Trident II D5 ostaje isti oslonac
Promena podmornice ne menja osnovno strateško oružje. I Vajoming i Pensilvanija nose Trident II D5, balističku raketu lansiranu sa podmornice koja ostaje centralni element američke pomorske nuklearne komponente.
Sama raketa takođe prolazi kroz produženje životnog veka. Program D5 Life Extension 2 treba da obezbedi kontinuitet između sadašnjih „Ohajo” i budućih „Kolumbija”, umesto da nova klasa odmah zahteva potpuno novu stratešku raketu.
To je isti princip koji Amerikanci trenutno primenjuju i na samim podmornicama – postojeći sistem održava se dovoljno dugo da premosti period do dolaska naslednika.
Klasa Ohajo ostaje u službi duže nego što je prvobitno planirano
Produženje životnog veka pojedinih podmornica postalo je neophodno zbog ritma programa Kolumbija. Američka mornarica već je odlučila da neke „Ohajo” zadrži duže kako bi sprečila pad broja raspoloživih strateških platformi, što smo detaljnije obradili u tekstu o tome kako SAD produžavaju vek nuklearnih podmornica klase Ohajo.
Pacifičko raspoređivanje ima dodatnu težinu zbog sve intenzivnijeg nadmetanja sa Kinom. Peking istovremeno ulaže u sredstva za otkrivanje podmornica, uključujući nove koncepte senzora koji pokušavaju da registruju veoma male promene u gravitacionom polju izazvane velikim objektom pod vodom, o čemu smo pisali u analizi kineskog senzora namenjenog lovu na američke podmornice.
Klasa „Ohajo” pritom na Pacifiku ima još jednu, sasvim drugačiju ulogu. Četiri nekadašnje strateške podmornice prepravljene su u SSGN nosače velikog broja krstarećih raketa i specijalnih snaga, pa je upravo USS Ohajo postao važan deo američkih planova za Indo-Pacifik, što smo detaljnije razmatrali kroz pitanje koliko jedna takva podmornica može da znači u mogućem sukobu sa Kinom.
Vajoming sada dolazi u Bangor u trenutku kada se taj prelaz već vidi na svim nivoima američke podmorničke flote. Mornarica još zavisi od brodova konstruisanih tokom Hladnog rata, produžava im vek i pažljivo raspoređuje mlađe trupove tamo gde očekuje da će biti najpotrebniji, dok istovremeno gradi infrastrukturu za Kolumbiju koja tek treba da preuzme strateške patrole narednih decenija.
