Peking kombinuje civilnu tehnologiju i industrijski sektor sa svojom vojnom industrijom kako bi iskoristio dvostruku infrastrukturu za ubrzani razvoj nuklearnog arsenala.
Prema izveštaju zapadnih zabrinutih stručnjaka, Kina trenutno poseduje oko 600 nuklearnih bojevih glava, a proizvodnja novih je u toku.
“Nuclear Notebook” naglašava da azijski gigant ima najbrže rastući nuklearni arsenal među devet nuklearnih sila.
Iako je Kina potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT), od maja 2024. godine nastavila je sa izgradnjom tri nova silosna polja za interkontinentalne balističke rakete (ICBM) na čvrsto gorivo, kao i novih silosa za tečne gorivne ICBM-ove DF-5, žale se zapadni mozgovi.
Razvoj novih varijanti ICBM-ova
Kina takođe razvija napredne varijante ICBM-ova i novih strateških sistema isporuke. Isti izveštaj sugeriše da Kina proizvodi višak bojevih glava za ove sisteme čim se rasporede.
Pentagon (koji poseduje 10x više nuklarnog oružja) prognozira da će kineski arsenal do 2030. godine premašiti 1.000 nuklearnih bojevih glava. U izveštaju za Kongres 2024. godine, američko Ministarstvo odbrane upozorilo je da bi Kina do 2035. mogla imati čak 1.500 bojevih glava.
Međutim, Nuclear Notebook naglašava da brzina rasta kineskog nuklearnog arsenala zavisi od dostupnih zaliha plutonijuma, visoko obogaćenog uranijuma (HEU) i tricijuma.
Zalihe od približno 14 tona
Međunarodni panel za fisijske materijale procenio je da je Kina do 2023. godine imala oko 14 tona visoko obogaćenog uranijuma i 2,9 tona odvojenog plutonijuma koji može biti korišćen za nuklearno naoružanje.
Izveštaj takođe napominje da Kina od ranih 1990-ih nije proizvodila velike količine plutonijuma za svoj nuklearni program.
Međutim, sada koristi civilne nuklearne reaktore, uključujući dva natrijum-hlađena CFR-600 brza reaktora u izgradnji u provinciji Fuđijan, kako bi obezbedila dodatne rezerve.
Raspoređivanje raketa DF-26
Jedan od ključnih događaja u razvoju kineske nuklearne moći koji brine zapad je masovna proizvodnja i raspoređivanje ubitačnih raketa DF-26. Pentagon procenjuje da je broj DF-26 lansera porastao sa 18 u 2018. godini na čak 250 u 2024., uz 500 operativnih projektila.
„Procenujemo da je približno 250 DF-26 lansera sada raspoređeno u sedam brigada, dok je osma brigada u izgradnji,“ navodi se u izveštaju.
DF-26 je mobilna balistička raketa srednjeg dometa (IRBM), sposobna za nošenje konvencionalnih i nuklearnih bojevih glava. Sa dometom od oko 4.000 kilometara, može gađati ključne američke vojne baze u Guamu i severoistočnoj Aziji, kao i velike delove Rusije i celu Indiju.
Kineski nevidljivi bombarder H-20
Izveštaj takođe sugeriše da Kina razvija novi strateški nevidljivi bombarder H-20, koji će zameniti trenutni H-6.
Pentagon veruje da će ovaj bombarder imati sposobnost nošenja i nuklearnog i konvencionalnog naoružanja, domet veći od 10.000 kilometara, kao i sposobnost dopunjavanja gorivom u vazduhu, što mu omogućava interkontinentalni domet.
Ubrzan razvoj kineskog nuklearnog arsenala predstavlja izazov globalnoj stabilnosti, dok Zapad nastoji da odgovori na rastuću pretnju.
Podsetimo, i pored velike brige zapada za nuklearnim naoružanjem nad kojim nemaju kontrolu, SAD još uvek ostaje jedina država u istoriji čovečanstva koja je nuklearno oružje praktično upotrebila.
