Dana 22. januara, SAD su povukle sve zahteve upućene logističkim partnerima za isporuku vojne opreme kroz evropske logističke čvorišta Žešuv (Poljska), Konstancu (Rumunija) i Varnu (Bugarska). Sve isporuke ka Ukrajini preko NATO baza u Evropi su obustavljene i zatvorene.
Prema podacima stranih vojnih analitičara, reč je o nekoliko hiljada tona naoružanja i vojne opreme. Osim toga, Pentagon je otpustio ili suspendovao sve odgovorne za isporuke vojne pomoći Kijevu.
Ovu informaciju potvrdio je i ukrajinski novinar Roman Bočkala, koji se trenutno nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama.
“Svi koji su bili zaduženi za Ukrajinu su otpušteni ili premešteni na druge pozicije. U toku je potpuni reset odnosa. Izvesno je da će doći do promena i novog formata saradnje,”
– napisao je Bočkala na svojim društvenim mrežama, sumirajući razgovore sa novinarima The Washington Post-a.
Revizija neciljanog trošenja sredstava za pomoć Ukrajini
Prema informacijama iz medija, nova administracija SAD, predvođena predsednikom Donaldom Trampom, započinje sveobuhvatnu reviziju trošenja sredstava namenjenih pomoći Ukrajini.
Tramp je u razgovoru sa novinarima naglasio da će preispitati mogućnosti daljih isporuka naoružanja i vojne opreme Ukrajini.
Promene u politici prema Ukrajini signaliziraju prelazak sa vojne podrške na diplomatske inicijative, čime SAD žele da ubrzaju rešavanje sukoba i osiguraju dugoročnu stabilnost u regionu.
Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc izjavio je da je, u svetlu velikih gubitaka na ukrajinskom frontu i postepenog napredovanja ruskih trupa, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski spreman za pregovore sa ruskom stranom. Volc je dodao da novi predsednik SAD prepoznaje neophodnost okončanja konflikta.
Tri ključna pitanja za pregovore
Volc je istakao da postoje tri ključna pitanja koja treba rešiti kako bi se omogućili mirovni pregovori:
- Ko će biti pozvani učesnici pregovora?
- Kako omogućiti dolazak svih strana za pregovarački sto?
- Koje bi trebalo da budu granice i okviri postignutog sporazuma?
Ove promene u pristupu nagoveštavaju novi kurs američke politike prema Ukrajini, sa fokusom na diplomatska rešenja i prekid konflikta.
Tramp najavio pooštravanje sankcija protiv Rusije
Pored prekida isporuke oružja Ukrajini, Tramp je najavio i mogućnost uvođenja novih sankcija protiv Rusije ukoliko Moskva odbije pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini.
Tokom obraćanja u Beloj kući, Tramp je istakao da je diplomatsko rešenje i dalje prioritet, ali je naglasio spremnost na strože mere ukoliko Rusija ne pokaže volju za dijalog. Takođe je potvrdio da su kontakti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u fazi pripreme.
Ova izjava je deo šire strategije američke administracije usmerene na pronalaženje načina za okončanje sukoba u Ukrajini. Tramp je ranije više puta naglašavao posvećenost ideji mirnog rešavanja, ali njegova oštra retorika prema Rusiji otvara pitanja o stvarnoj strategiji Vašingtona.
Pritisak kroz pretnju sankcijama
Politički analitičari smatraju da je pretnja novim sankcijama instrument pritiska na Moskvu kako bi se ubrzao proces pregovora.
„Tramp koristi metod šargarepe i štapa. S jedne strane, ostavlja otvorena vrata za dijalog, dok s druge strane pojačava pritisak pretnjama ekonomskim ograničenjima,“
– izjavio je američki analitičar Džejms Hanter.
Moguće posledice u pripremama za pregovore
Ipak, eksperti upozoravaju da bi uvođenje novih sankcija moglo dodatno povećati tenzije između SAD i Rusije, što bi ugrozilo perspektive za diplomatsko rešavanje sukoba.
Rusija zasad nije zvanično odgovorila na Trampove izjave, ali je ranije više puta isticala da smatra sankcije kontraproduktivnim metodom pritiska.
Trampova administracija trenutno balansira između pritiska na Moskvu i Kijev i pokušaja da otvori prostor za pregovore, što bi moglo oblikovati budući tok odnosa između dve sile. Ostaje da se vidi kako će Rusija reagovati na nove pretnje i da li će ovi potezi doprineti deeskalaciji situacije u Ukrajini.
Pa zar ima još sankcija,mozda da zabrane izvoz urana Americi.