Sjedinjene Države završile su proizvodnju nove generacije termonuklearnih bombi B61-12, koje su rezultat programa razvoja i modernizacije vođenog od strane Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost (NNSA) od 2008. godine.
Proizvodnja, koja je trajala od novembra 2021. do 18. decembra 2024, koštala je oko 9 milijardi dolara.
Karakteristike i modernizacija B61-12
Bomba B61-12 nije u nova; koristi nuklearni bojni deo iz stare verzije B61-4, ali je dizajnirana da zameni nekoliko prethodnih modela: B61-3, -4, -7 i -10. Ukupna količina proizvedenih bombi procenjuje se na 500, ali tačan broj nije zvanično objavljen.
Glavni cilj modernizacije bio je značajno unapređenje preciznosti, s mogućnošću odstupanja od cilja do 30 metara.
Najveća razlika u odnosu na prethodne verzije je dodavanje sistema za upravljanje padom (TKA), koji uključuje inercijalni navigacioni sistem (INS). Ipak, nisu svi avioni sposobni za nošenje B61-12 te lansirati ovu bombu u vođenom režimu.
B61-12 ima prilagodljivi eksplozivni učinak, koji se može birati između 0,3, 1,5, 10 i 50 kilotona. Ova bomba je slobodno padajuća, što znači da avion, poput F-15, F-16, F-35, B-2, B-21 ili evropskog Tornada, mora biti direktno iznad mete za uspešno lansiranje.
Za razliku od savremenih sistema, poput JDAM-ER ili AASM Hammer, B61-12 ne poseduje dodatne komplete za produženi domet ili ubrzanje. Podsetimo, da je F-35A sertifikovan za lansiranje nuklearnih bombi B61-12, najavljeno je marta prošle godine.
Loša efikasnost u realnim nuklearnim sukobima
Postavlja se pitanje koliko bi ove bombe bile praktične u slučaju stvarnog nuklearnog sukoba. Potreba da se nosilac nađe iznad mete čini njihovu upotrebu izuzetno rizičnom u savremenom ratovanju, gde su PVO sistemi veoma razvijeni.
Ipak, razvoj nove verzije bombe, B61-13, već je najavljen. Ova verzija bi trebalo da ima znatno veći učinak od 360 kilotona.
Budućnost serije B61
B61-13 je predviđena da zameni zastarele verzije i koristiće se na modernim vojnim avionima. Pored verzije B61-13, američka vojska, svesna nedostataka, razmatra mogućnost razvoja novih varijanti koje bi mogle naslediti B61-11.
Centar za nuklearno naoružanje američkog ratnog vazduhoplovstva (AFNWC) već je potpisao ugovore za „buduće varijante“, što ukazuje na dalji razvoj ove serije bombi.
Iako su uloženi značajni resursi u modernizaciju B61-12, upotreba ovih bombi u realnim ratnim uslovima ostaje izuzetno diskutabilna. Uprkos tome, SAD nastavljaju da investiraju u nuklearni arsenal kao ključni deo svoje strategije odvraćanja.
B61 nuklearna bomba
B61 je grupa nuklearnih bombi stvorenih 1960-ih i testiranih u podzemnim nuklearnim eksperimentima u Nevadi. Tokom godina razvijeno je oko dvanaest varijanti bombe, od kojih je većina stavljena van upotrebe tokom godina.
U evropskim zemljama, uključujući Holandiju, Belgiju, Nemačku, Italiju i Tursku, nalazi se oko 100 američkih nuklearnih gravitacionih bombi B61. Iako SAD poseduju bombe B61, posade iz zemalja NATO-a gde se bombe čuvaju obučene su da ih utovare i transportuju.
Dugo vremena, zagovornici kontrole naoružanja tvrde da bomba B61 više nije vojno od pomoći i da je treba ukloniti iz Evrope.
Ideja je na kraju potpuno napuštena a navodno razlog tome je Rusija koja je preuzela kontrolu nad Krimom 2014. godine. Dok model 13 ne postane zvaničan, B61-12 ostaje najnovija verzija serije B61 nuklearnih bombi koje se mogu baciti iz aviona.
Koliko je bitna preciznost i odstupanje od cilja 30metara pri termo nuklearnoj eksploziji ?
Da su je napravili pre 17godina to bi kao i nešto značilo .U uslovima već sadašnjeg ratovanja u Ukrajini i na bliskom istoku je prevaziđena. Osnovni promašaj je što avion iz kog se šalje bomba mora biti iznad cilja , a avion mora da prođe savremenu protiv vazdušnu odbranu koja će se i dalje razvijati sa novostečenim ratnim iskustvoma i usavršavati ?
Veoma je mnogo bitna. Pogotovo ako se gađaju nuklearni silosi.