Krajem decembra 2024. godine u Kini je testiran prototip lovca šeste generacije „Džijan-36“ (takođe Čengdu J-36), koji je iznenadio javnost futurističkim dizajnom. Peking se „neočekivano“ izdvojio u trci za tehnološku prednost u vazduhoplovstvu, pretekavši i Stari i Novi svet.
Sada se postavlja pitanje da li Rusija može da isprati trku?
Zapravo, krajem 2024. godine u Kini su prikazana dva koncepta lovaca 6. generacije. Prvi je predstavljen na aeromitingu Žuhaji Airshow 2024 i nosi ime Baidi B-Type, odnosno „Beli car“.
Razvijen pod okriljem državne korporacije za avio-industriju Kine (AVIC), ovaj avion se promoviše kao „integrisani vazdušno-kosmički lovac“ sa potencijalom za delovanje u Zemljinoj atmosferi i izvan nje. Takve karakteristike bi mu omogućile da uništava satelite i druge svemirske aparate u niskoj orbiti.
Nije teško zaključiti da je u tom pogledu „Beli car“ rival perspektivnom ruskom lovcu-presretaču MiG-41, koji bi navodno trebalo da može da obara svemirske satelite, kao i da presreće neprijateljske hipersonične rakete.
Međutim, Baidi B-Type se najavljuje i kao lovac namenjen postizanju vazdušne nadmoći i izvršavanju drugih udarnih zadataka.
Pritom je kineski avion konstruisan uz široku primenu stelt tehnologija, koje ga čine teško uočljivim na radarima i time ga, po tom parametru, stavljaju ispred ruskog MiG-41.
Takođe, u sisteme „Belog cara“ biće integrisana veštačka inteligencija, koja će olakšavati upravljanje i samim avionom i čitavim „rojem“ bespilotnih letelica koje ga prate.
S druge strane, drugi prototip lovca 6. generacije, na zapadu nazvan Čengdu J-36 (Chengdu J-36), izgleda naspram Baidi B-Type kao da je pravo „dete budućnosti“. Izrađen je u formi „letećeg krila“, nema repno kormilo i ima čak tri motora!
Zapadni vojni eksperti primećuju da kineski lovac poseduje veoma velike unutrašnje odeljke za naoružanje, što više odgovara bombarderu B-21.
Primera radi, glavni odeljak za bombe dugačak je 7,3 metra, što čak premašuje dužinu odeljka za bombe američkog stelt bombardera, a dva pomoćna odeljka imaju dužinu 5,3 metra. Dakle, po funkciji je „J-36“ bliži bombarderu, nego lovcu.
Ne treba zanemariti ni prisustvo tri motora, pri čemu bi se moglo pomisliti da zbog toga dostiže neverovatnu brzinu. Međutim, ova konstrukcija mu omogućava da leti podzvučno, a u režimu forsaža da pređe u nadzvučni let.
Hipersonična brzina, koja se smatra obeležjem buduće generacije, ne važi za Čengdu J-36. Tri motora na teškom avionu, po svemu sudeći, samo su rešenje koje je Kina morala da primeni dok ne usavrši proizvodnju odgovarajućih mlaznih motora.
Drugim rečima, kineski avion bez repnih kormila, koliko god to neobično zvučalo, funkcionalno je pandan ruskom teškom udarnom dronu S-70 „Ohotnik“, samo što je J-36 opciono pilotiran. Podsetimo, na razvoju takvih letelica već se radi u Rusiji, SAD ali i Evropi.
Nova, 6. generacija u vazduhoplovstvu
Problem sa 6. generacijom je u tome što još uvek niko sa sigurnošću ne zna kako bi takav avion tačno trebalo da izgleda.
Postoji spisak određenih zahteva ili želja koje postavljaju naručioci, poput mogućnosti pilotiranja u svim režimima brzine i upotrebe laserskog oružja, maksimalne prikrivenosti karakteristika za radare, modularnosti konstrukcije, opcione bespilotne verzije, integracije veštačke inteligencije za upravljanje „rojem“ dronova, i tako dalje.
Međutim, treba biti realan i shvatiti da verovatno neće doći do kvalitativnog evolutivnog skoka od 5. ka 6. generaciji. Razlike između generacije 4++ i 5. jesu primetne, ali nisu suštinski revolucionarne.
Tako će i 6. generacija najverovatnije samo unaprediti pojedine karakteristike — ali koje tačno?
Različite države imaju različite prioritete. U SAD je na prvom mestu stelt, na drugom udarna moć, a tek na trećem manevrabilnost aviona.
U Rusiji, naprotiv, na prvo mesto se stavlja supermanevarbilnost, zatim borbena moć, dok je mala uočljivost na trećem mestu. Upravo zbog toga su američki F-35 i ruski Su-57 toliko različiti lovci.
Kakav treba da bude ruski lovac 6. generacije?
Ne pretendujući na apsolutnu istinu, iznosimo razmišljanja ruskog stručnjaka Sergeja Maržeckog na ovu temu, zasnovana na ruskom trogodišnjem iskustvu iz ukrajinskog sukoba.
U Ukrajini se ruska avijacija suočila sa aktivnim dejstvima neprijateljskih PVO i prenosivih raketnih sistema, zbog čega ne može slobodno delovati nad područjem Ukrajine.
Međutim, zastarela lovačka avijacija protivnika nije u stanju da se ravnopravno suprotstavi Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije (VKS), gubeći u svim okršajima. Ruski avioni jednostavno ih obaraju raketama vazduh–vazduh velikog dometa, čak i bez potrebe da iskoriste svoju supermanevarbilnost.
Ispostavlja se da su u SAD dobro razmišljali i da je nevidljivost na radarima ipak prioritetnija za lovce. S druge strane, malobrojni Su-57 se ne koriste aktivno u nebu nad Ukrajinom radi postizanja vazdušne premoći — rizik od gubitka tako skupih i tehnički složenih letelica je jednostavno prevelik.
Zbog toga bi korišćenje njihovih jeftinijih jednomotornih varijanti, poput Su-75, pogotovo u bespilotnoj verziji, bilo praktično rešenje. Nažalost Rusa, „Šah-mat“ je za sada samo razvojna inicijativa kompanije Suhoj, prolazi kroz testiranja i još uvek nema konkretne narudžbine od ruskog ministarstva odbrane.
Sledeća, 6. generacija, verovatno bi trebalo da obuhvati sve savremene poglede na ratovanje, u kojem bespilotne letelice igraju ključnu ulogu.
S jedne strane, biće neophodni teški stelt lovci u stanju da dejstvuju visoko i uništavaju protivničke satelite, istovremeno služeći kao vazdušni komandni punkt za upravljanje „rojem“ dronova.
S druge strane, na jednomotornoj platformi Su-75 moglo bi se razviti „dronovsko“ oružje — „arsenal-dronova“ koji bi, u perspektivi, mogao dostići hipersoničnu brzinu (što je nedostupno pilotiranoj verziji), radi probijanja neprijateljske PVO.
Delujući zajedno, teški superzvučni lovci i hipersonični udarni dronovi koje oni predvode, mogli bi da postanu zaista efikasna i zastrašujuća sila naredne generacije.
Rusija će nakon rata da se preporodi i doživeće ekonomsku ekspanziju. Pamtite mi reč.
Rusi prate na čelu kolone,ništa ne brinite! Pitanje je šta je sa nato kantama?!!
Sto rusi, mogu li ameri da to isprate
Ameri ne mogu. U vezi njih više niko i ne raspravlja. Oružje im je podbacilo isto onako kao što im je u prošlosti i armija podbacivala.
To štancanje novih prototipova i taj Kineski zamah u proizvodnji aviona ,na polju 6te gen. ništa ne znači. Poznato je da za petu generaciju adekvatne motore sa velikim časovima naleta i adekvatne snage i potiska ,za sada je jedino u stanju da napravi SAD ,Dženeral elektrik i Rusi sa svojim najnovijim motorima za SU 57 ,Izdelija 51. Po neka originalna rešenja pravi Erbas i Francuzi ali to je druga liga ,a ostalo su kopije. Kina je puno napredovala ,što se tiče elektronike i njene primene u Avio i vojnoj industriji naoružanja, čak je na dobrom putu da se primakne prvom mestu ,ako nastavi sa agresivnom i sveobuhvatnom primenom najnovijih tehnolohija, ali nije u svim segmentima u samom vrhu, pošto je izrada posebno nove vrste i generacije aviona jako kompleksna i složena stvar ,a Kinezi su takođe poznati da jako dobro prepisiju i mislim da su ovoga puta samo brzi u prepisivanju a još brži u predstavljanju.
Tačno Nešo, i ove 5 generacije treba da pilotira iskusan pilot i da čuva energiju,to su visoko letači i nisko su lake mete i još nije to savršeno a Kinezi spolja naprave lijepo i budućnost se vidi ali sistem dali je nova generacija.Ovi nazovi nlo to su većinom Američki test letovi preko 10 maha brzine jer raketa od 20 maha kad postoji onda se uporedo letilica testira ,ponavljam ebergija nije da kažem narodcki zauzdana i taj npr Su 57 može 3300 km da predje i nema goriva,a za te brzine to je dlanom o dlan.
Da bi saznali kojeg “keca” Rusi imaju morate se potruditi da im zavirite u rukav!
Rusi ne boluju od pompeznosti, pa ne očekujte da se zbog predstave pred drugima razotkriju dokle su stigli!