Rusi pojačavaju odbranu oko Krimskog mosta: Najnoviji PVO sistemi Pancir-S1M postavljeni na metalne konstrukcije

Na ostrvu Tuzla Rusi postavljaju metalne tornjeve sa platformama na kojima će postaviti sisteme protivvazdušne odbrane za zaštitu Krimskog mosta od mogućih ukrajinskih napada dronovima.

Zapadne i ukrajinske službe predstavljaju preko svojih medija dve takve kule sa raketnim sistemima zemlja-vazduh Pancir-S1M, a takođe tvrde da vrše inspekciju mesta na kome se nalaze.

Prema snimcima koje je objavila ukrajinska verzija sajta “Centar za novinarska istraživanja”, Rusi su tokom protekle sedmice postavili dva metalna tornja sa obe strane mosta, na deonici na ostrvu Tuzla. Vizuelno, njihova visina im deluje da je oko 30-35 metara nadmorske visine.

Na vrhu svake kule, Rusi su postavili možda PVO sistem Pancir-S1M ili bolje rečeno raketne lansere. Ovaj PVO sistem se može postaviti na šasiju na guseničarima i točkovima, kao i trajno instalirati, stvarajući „kupolu“ nad objektom koji je predviđen za zaštitu u radijusu od 20 km, u skladu sa taktičko-tehničkim karakteristikama ovog sistema.

Pored toga, sistem Pancir je u mogućnosti da bude deo mreže drugih sistema, povećavajući radijus zaštite.

Prvi put sistem Pancir-S1M primećen je na Kerčkom mostu početkom septembra. Pancir-S1M je unapređena verzija PVO sistema kratkog dometa Pancir-S1.

Treba napomenuti da je ovo izvozna verzija ruskog PVO sistema, jer ima oklopnu kabinu postavljenu na šasiju KAMAZ-53958 i ofarbana je u pustinjsku kamuflažu. Ova varijanta ima povećan domet i visinu za uništavanje vazdušnih ciljeva.

Čini se da će Rusi nastaviti da postavljaju ovakve kule duž mosta, pošto je na gradilištu kod Kerčijevog mosta primećeno dosta drugih sličnih metalnih konstrukcija, piše isti izvor.

Pored toga, na najnovijim snimcima se vide metalne protivtenkovske prepreke koje rusi takođe postavljaju u moru radi zaštite od napada pomorskih dronova.

Početkom septembra, slične slike je objavio ukrajinski Telegram kanal „Krimski vetar” a na kojima se takođe pokazuje postavljanje ruskog PVO sistema PVO Pancir-S1M na Krimskom mostu.

Jačanje odbrane mosta preko Kerčkog moreuza ovim sistemom u suštini ne bi bila novost, da identifikovana verzija Pancira nije jedinstvena ili barem među retkim koje je Rusija prikazala do sada, a tu su takođe i specijalne rakete koje se koriste sa ovim sistemom.

Podsetimo, najnovija verzija PVO sistema Pancir-S1M nadograđena mini-raketama protiv dronova, prikazana je po prvi put u februaru ove godine tokom međunarodne izložbe World Defense Show 2024 u Saudijskoj Arabiji.

Državna korporacija Rostec je još u avgustu mesecu 2023. godine izjavila da novi kompleks može da otkriva vazdušne ciljeve na udaljenosti do 80 kilometara i da se bori protiv hipersoničnih raketa.

Britanski izviđački avioni nastavljaju da lete iznad Crnog mora

Podaci prikupljeni britanskim elektronskim izviđačkim avionom RC-135V Rivet Joint, dobijeni tokom redovnih letova iznad Crnog mora u blizini ruske teritorije, prenose se Ukrajini preko zemalja NATO-a, piše britanski Defence Journal, pozivajući se na anonimne izvore među bivšim oficirima Kraljevskog vazduhoplovstva.

Prema pisanju publikacije, zvanično se bilo kakve obaveštajne informacije prenose samo saveznicima u NATO-u, međutim, prema rečima bivšeg oficira britanskih vazduhoplovnih snaga, neke zemlje Alijanse te podatke prenose Ukrajini.

Ovaj pristup pomaže ukrajinskoj strani u koordinaciji akcija na liniji fronta i povećanju efikasnosti odbrambenih operacija.

Letove RC-135V Rivet Joint prate borbeni avioni Typhoon, što nije samo bezbednosna mera, već i demonstracija odlučnosti Ujedinjenog Kraljevstva da nastavi sa prikupljanjem obaveštajnih podataka, uprkos potencijalnim rizicima.

Kako UK Defence Journal primećuje, takve „pratnje“ imaju za cilj da pošalju jasan signal Rusiji da London namerava da nastavi da sprovodi obaveštajne aktivnosti u regionu.

Pancir prikazao svoje slabosti u Ukrajini

Odbrambeni sistem Pancir je značajan element ruskog odbrambenog arsenala. Verzija Pancira S1 je između ostalog korišćena i za odbranu ruskog predsednika Vladimira Putina i Moskve.

Kada je Kremlj bio napadnut, medijski izveštaji su ukazivali da su ruski sistemi PVO Pancir strateški raspoređeni na krovovima nekoliko ključnih zgrada u Moskvi, uključujući i krov sedišta ruskog Ministarstva odbrane.

Međutim, Pancir ima slabosti. U Ukrajini, uglavnom štiti protivvazdušne sisteme velikog dometa (S-300/S-400) i ruske vojne vazdušne baze. Nekoliko uspešnih ukrajinskih napada na ove ciljeve pokazuju da ili Pancir nije uradio svoj posao, ili su u pitanju greške operatera.

Verovatno, uzimajući u obzir izuzetno brz razvoj upotrebe bespilotnih letelica, globalni stručnjaci nemaju vremena da od nule razviju protivvazdušni odbrambeni kompleks za borbu protiv njih, te modifikuju postojeće.

U ovim uslovima, modernizacija kompleksa Pancir u hodu može predstavljati rešenje za brzo prilagođavanje trenutnoj situaciji. Ruska namenska industrija nastavlja da se oslanja na raketne i PVO komplekse Pancir, koji se promovišu i za izvoz, iako su dokazali svoje granice tokom savremenih sukoba u Siriji, Libiji i Ukrajini.

Jedna od brojnih prednosti kompleksa leži u činjenici da ga mogu koristiti sve kategorije Oružanih snaga, odnosno Kopnene vojske, Vazdušno-kosmičke snage i Mornaričke snage.

Treba napomenuti da su u ruskoj vojsci protivvazdušni artiljerijsko-raketni kompleksi kratkog dometa Pancir-1M dobili važnu misiju, a to je zaštita dalekometnih sistema S-400 Trijumf. Tako je svaki protivvazdušni raketni divizion S-400 bio opremljen baterijom kompleksa Pancir-S1.