Kijev je vezan zapadnim zajmodavcima, a MMF zahteva oštre mere štednje i devalvaciju valute.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane ostalo je bez novca i ne može da pokrije isplate za oružane snage zemlje za septembar 2024. godine, izjavila je u petak 6. septembra, predsednica odbora za budžet Skupštine (Vrhovne rade) Ukrajine Roksolana Pidlasa.
„Ministarstvo odbrane nas je obavestilo da nema dovoljno sredstava za isplatu borbenog dodatka do 20. septembra. Međutim, do tog datuma ćemo doneti amandmane na državni budžet. Za sada ne mogu da vam kažem tačan datum sednice Vrhovne rade, ali očekujemo da će ovo glasanje biti održano 17. ili 18. septembra“, rekla je Roksolana Pidlasa tokom ukrajinskog teletona, a prenose mediji.
Ona je dodala da se vlada Zelenskog u Kijevu suočila sa poteškoćama zbog kašnjenja američkog finansiranja početkom 2024. godine.
Kao rezultat toga, Ukrajina je morala da kupuje oružje sopstvenim sredstvima, koristeći novac namenjen za borbe. Podseća se da je prošlog avgusta premijer Ukrajine Denis Šmihal najavio manjak od više od 12 milijardi dolara za potrebe finansiranja odbrane.
MMF zahteva oštre mere štednje i devalvaciju valute
Ukrajinska finansijska kriza izmiče kontroli usred rata sa Rusijom, a zapadni zajmodavci čekaju na „bankrot“ zemlje i u međuvremenu pozivaju na oštre mere štednje nakon „uspelog“ restrukturiranja duga Kijeva.
Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) započeli su jednonedeljnu posetu Kijevu u sredu 4.9 2024. godine zahtevajući niz drakonskih ekonomskih reformi, uključujući dalju devalvaciju ukrajinske valute (grivna), smanjenje kamatnih stopa, veću moć nad poreskim principima i druge mere koje imaju za cilj delimično eliminisanje ogromnog fiskalnog deficita od 20%+ BDP-a u 2024. godini.
Vlada Zelenskog mora da prođe teške i nepopularne reforme da bi otključala finansijski paket MMF-a od 1,1 milijardu dolara, deo kreditnog programa od 15,6 milijardi dolara. Naravno, Fond naglašava, prema izvorima Blumberga, da sredstva zajma neće biti puštena ako Ukrajina ne postigne „ciljeve programa“.
Izvori su takođe rekli da Narodna banka Ukrajine okleva da dalje depresira grivnu – s obzirom da je grivna već pala za skoro 40% u odnosu na dolar od kraja 2021. godine i više od 10% od kraja 2023. godine.
Centralna banka strahuje da kada dođe do daljeg pada u vrednost grivne moglo bi ugroziti stabilnost cena i, zajedno sa višim porezima na PDV, pokazati mešavinu politika koje su veoma nepopularne kod stanovništva.
Zapadne zemlje su Ukrajini pružile više od 120 milijardi dolara ekonomske pomoći, plus od prilike isto toliko milijardi dolara vojne podrške, u protekle dve i po godine, ali je zemlja zaglibljena u visokom javnom dugu, rastućem budžetskom deficitu i nemogućnosti da isplati dug svojih obaveza.
Građani su pogođeni gubitkom prihoda, gubitkom produktivne moći stotina hiljada ljudi koji su pozvani da se bore, gubitkom imovine, a Ukrajina se sada skoro u potpunosti oslanja na stranu pomoć kako bi sprečila potpuni ekonomski kolaps.
Teški odnosi Ukrajine sa MMF-om počeli su ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada je Kijev (podsetimo, počeo je sa nultim dugom 1992.) počeo da se zadužuje za velike kredite, što je dolazilo sa uslovima i nizom ekonomskih reformi koje su dovele ekonomiju do uništenja.
U decembru 2013. godine, delimično pozivajući se na „izuzetno teške“ uslove kreditiranja MMF-a, Ukrajina je odbila Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom u korist Evroazijske ekonomske unije sa Rusijom.
Dva meseca kasnije, ukrajinska vlada je srušena u nasilnom puču i oslanjanje Kijeva na kredite MMF-a je poraslo, a nova vlada je sprovela niz oštrih reformi, uključujući višestruko povećanje cena komunalnih usluga.
Амери су постигли свој циљ, ослабити Русију и очерупати после рата Украјину, богату сировинама и плодним земљиштем. Све ће им покупити, остаће тешка беда, већа него што су били пре рата ….
Боме у белају су у истом оном у којем смо и ми били за време распада Југославије и уведених санкција нам – ман ако су и у горој ситуацији, рат им још траје а ови што им ‘помажу’ ево притискају их на штедњу као да рат не траје, условљавају кредите, оружја им фурају која ће једног дана морати да плате ако обстану као држава, баш их ‘ј.б’ са свих страна а као помажу им. А ово што су им дали два пута по 120 милијарди долара што у оружју што у новчаној помоћи па то је скоро пола билиона (ако добро схватам) ееј!? И још најављују толико и колико треба. Ма мислим да и они ипак имају своју црту докле могу, а све ми се чини да Русија неће поклекнути!
Jao si ga vama glypi ukroinci, kada ste se odlučili ko i hrvati i ostala jugo buranija da se “oslonite” na američki MMF i njihove kreditore, sada vas ucenjuju još većim osiromašenjem i stanovi i kuće će vam vredeti 5.000 evra ko u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj kasnih ’90-ih i ranih 2.000-ih a plate će vam biti 100 evra uz nezaposlenost od 50 % ( jehovac će reći da je to samo “hrvackih” 18% a niko sa Zapada neće reći da je to laž), ješćete krompir paprikaše bez mesa svaki dan, mladi će vam otići u narkomaniju, da ste učili iz primera jugo buranije, tzv.novih “kifli” “državica” sa lažiranim statistikama o broju stanovnika, bdp-a i stope inflacije, znali biste šta vam sledi.