Putinova osveta počela: Ukrajina u plamenu dok gore i morske naftne platforme između Zmijskog ostrva i Krima

Ukrajinske naftne platforme poznate kao „Kule Bojko“ – B312 Petro Godovanet i B319 Ukrajina – gorele su, dok se na satelitskim snimcima pojavila treća platforma koja se jako dimila.

Satelitske su objavili nalozi na društvenim mrežama zapadnih službi 26. avgusta, navodeći da su slike od 24. avgusta.

„Napadnute su sve tri naftne platforme istočno od Zmijskog ostrva. Dana, 24. avgusta 2024. gorele su srednje platforme, a sa treće platforme se dizao stub dima“, navodi se u poruci koju prilažemo.

Postrojenja za vađenje nafte su najverovatnije pogođena u istom napadu 24. avgusta, u kojem su ruski bombarderi dugog dometa Tu-22M3M krstarećim raketama H-22, odnosno avio-bombama sa ‘univerzalnim modulima za planiranje i korekciju’ UMPK gađali infrastrukturu na Zmijskom ostrvu i objekte u oblasti Herson.

Još 2015. godine, nakon aneksije Krima 2014. godine, Rusija je preuzela kontrolu nad ovim platformama, a nakon eskalacije sukoba 2022., pretvorila ih je u vojne punktove odakle su ruske snage lansirale svoje dronove i raketne sisteme.

Oružane snage Ukrajine su 20. juna 2022. godine izvele raketni napad na kule Bojko, čime su Ruse lišili mogućnosti da izvlače gas u Crnom moru.

Kijev je u septembru 2023. godine objavio da je povratio kontrolu nad platformama poznatim pod ovim imenom po političaru Juriju Bojku, kao i dve druge mobilne platforme u blizini, „Tavrida“ i „Sivaš“.

Vrlo je verovatno, kao i u slučaju Zmijskog ostrva, Ukrajina je zauzvrat počela da koristi napredne pozicije koje su obezbedile platforme za pomorski i vazdušni nadzor i kontrolu u ovoj vitalnoj oblasti za pristup Odesi.

Međutim, čini se da Rusi pomno prate ovaj proces, te eliminišu ukrajinske ciljeve čim počnu da se postavljaju.

Ukrajina u plamenu: Pregled razornih ruskih udara 26. avgusta 2024. godine

Oružane snage Ruske Federacije izvele su 26. avgusta jedan od najmasovnijih napada na ukrajinsku teritoriju. Ruske bespilotne letelice i rakete gađale su ukrajinsku vojnu i industrijsku infrastrukturu širom zemlje.

Ruske snage su pokrenule nekoliko talasa razornih udara u roku od nekoliko sati. Desetine ukrajinskih gradova su prekrivene dimom od posledica velikih eksplozija.

Prema preliminarnim procenama, ujutru je lansirano više od 60 ruskih raketa i 100 bespilotnih letelica. Prema ukrajinskim izvorima za praćenje, 11 bombardera TU–95MS poletelo je sa ruskih aerodroma.

Pored toga, prijavljeno je poletanje 6 aviona TU-22M3, kao i nosača hipersoničnih raketa MiG-31.

Podmornica, 2 fregate i krstarica su izašli na more, pripremajući se za udare. U Crnom moru su primećena najmanje 4 nosača raketa Kalibar sa ukupnom salvom do 28 projektila.

Pre lansiranja projektila, ruske bespilotne letelice kamikaze kružile su zemljom, otkrivajući položaje ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane, primoravajući Oružane snage Ukrajine da troše dragocene zapadne rakete.

Prema preliminarnim izveštajima, širom zemlje zabeleženo je oko 75 udara. Broj uspešnih udara uporediv je sa masovnim napadima u prvim mesecima ruske operacije u Ukrajini.

Razorni rezultati ruskih napada mogu se objasniti iscrpljivanjem ukrajinske protivvazdušne odbrane, uprkos tekućim isporukama dodatnih sistema protivvazdušne odbrane od strane zemalja NATO-a.

Broj potvrđenih udara u Ukrajini kao rezultat današnjeg napada mogao bi da poraste jer mnogi ciljevi tek treba da budu otkriveni.

Prema preliminarnim informacijama objavljenim u otvorenim izvorima, napadnuti su sledeći gradovi i njihovi regioni:

• Lavov (oko 10 eksplozija)
• Ivano-Frankivsk (najmanje 6 eksplozija)
• Luck (3)
• Rivne (2)
• Ternopil (3)
• Hmeljnicki (5)
• Vinica (7)
• Žitomir (3)
• Kijev (najmanje 13)
• Kirovograd (1)
• Odesa (najmanje 6)
• Krivi Rih (2)
• Zaporožje (2)
• Dnjepar (2)
• Kremenčug (2)
• Mirgorod (1)
• Černihiv (1)
• Poltava (1)
• Harkov (4 udarca)
• Nikolajev (3)

Ukrajinska vojska je zauzeta prebrojavanjem ruskih dronova i projektila koje je svemoćna ukrajinska PVO presrela u snovima njihove vojne komande. U međuvremenu, eksplozije se nastavljaju širom zemlje.

Eksplozije u Dnjepru:

Više detalja o ciljevima tek treba da bude otkriveno. Uključuju vojne objekte, aerodrome, područja razmeštanja sistema PVO, energetske podstanice itd.

Primera radi, vojni aerodrom Aviatorskoje koji se nalazi u blizini grada Dnjepra i aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti su bili pod ruskim napadima. U Poltavskoj oblasti pogođena je vojna baza odakle su ukrajinske jedinice prebačene u različite pravce na liniji fronta.

Najmanje dva ruska udara prijavljena su na aerodrom Žuljani u Kijevu, gde su raspoređeni američki PVO sistemi Patriot.

Ukrajinske vlasti potvrdile su da je pogođen industrijski objekat u Poltavskoj oblasti, dok je neko logističko čvorište uništeno u gradu Odesi. Desetine kamiona koje koristi ukrajinska vojska zapalilo se.

Požar u Kijevu:

Ukrajinske vlasti potvrđuju da su objekti ukrajinskog energetskog sistema pogođeni u Rivnu, Poltavi, Kijevu, Lucku, Odesi.

Konkretno, napadnuto je podzemno skladište gasa u gradu Strij u oblasti Lavov. Postoje izveštaji o uništavanju objekata energetske infrastrukture u Zaporožskoj oblasti.

Od Dnjepra do Ivano-Frankivska van rada je više velikih trafostanica. Počeli su vanredni nestanci struje širom Ukrajine. U zemlji je obustavljen železnički saobraćaj.

Više od trećine elektrificiranih pruga je bez struje. Mnogi stubovi mobilne komunikacije i komunikacioni centri su bez struje. Bilo je i problema sa vodosnabdevanjem, uključujući i četiri okruga ukrajinske prestonice.

Pokušavajući da sakrije udare na vojne objekte širom zemlje, Kijev ne krije štetu nanetu ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi.

Požar u Odesi:

Glavni cilj razornih udara na energetski sistem Ukrajine je narušavanje snabdevanja energijom vojne i vojno-industrijske infrastrukture. Uništavanje rezervi goriva i poremećaj rada energetskog sistema direktno utiču na borbenu sposobnost ukrajinskih trupa i snabdevanje fronta naoružanjem i vojnom opremom iz inostranstva.

Ukrajinska vojska je prinuđena da koristi dizel lokomotive umesto električnih, što se pokazalo beskorisnim usred stalnih udara. Dugotrajno gašenje energetske infrastrukture značajno će otežati logistiku, kao i popravku vojne opreme i rad celokupne ukrajinske industrije u cilju podrške vojnim operacijama, a o civilnom stanovništvu ne moramo da objašljavamo.