Američki špijunski dronovi sve slobodniji: RQ-4 Global Hawk od Sočija na rekordnoj distanci

Sada već svakodnevni posmatrač Crnog mora, američka bespilotna letelica RQ-4 Global Hawk sa pozivnim znakom FORTE13, nastavlja svoju misiju.

Dron radi 150 kilometara južno od Krimskog mosta, obezbeđujući kontinuirano nadgledanje regiona i verovatno pripremajući napade Kijeva na ruske položaje.

Usred povećane aktivnosti u regionu, izviđačkom dronu američkog vazduhoplovstva na velikim visinama pridružio se britanski izviđački avion RC-135V Rivet Joint koji je raspoređen u Crno more iz Rumunije.

To ukazuje na koordinaciju akcija između SAD i Velike Britanije u oblasti obaveštajnih poslova i praćenja situacije u crnomorskom regionu.

Strateški značaj Crnog mora

Američki RQ-4 Global Hawk nastavlja svoju misiju, leteći na rekordnoj udaljenosti do Sočija. Približio se oko 115-120 kilometara od grada. Ovo naglašava visok stepen aktivnosti Zapada i interesovanje za rusku obalu i objekte u toj oblasti.

Crno more je od velikog strateškog značaja za sve. To nije samo važan region sa stanovišta odbrane, već i ključna ruta za transport energije i robe. Kako navode ruski izvori, aktivnosti zapadnih obaveštajnih službi u ovoj oblasti ozbiljno zabrinjavaju Moskvu.

Rusija takve akcije doživljava kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti. Povećanje obaveštajnih operacija NATO-a i njegovih saveznika ukazuje na želju Zapada da poveća kontrolu i praćenje ruskih vojnih i civilnih objekata u Crnom moru.

Kako navode ruski izvori, a kao što smo i sami videli za ove dve ipo godine sukoba, u ogromnoj većini slučajeva takvi obaveštajni podaci dovode do napada na Krim i druge regione Rusije.

Rusiji vezane ruke

Rusija verovatno ne stoji po strani i preduzima određene mere da se suprotstavi aktivnostima zapadnih obaveštajnih službi. Kao odgovor na dejstva američkog drona i britanske letelice, rusko vazduhoplovstvo pojačalo je patroliranje i praćenje vazdušnog prostora iznad Crnog mora. Međutim, američki dron idalje leti nad slobodnom zonom.

Rusija aktivno razvija svoje sposobnosti za elektronsko ratovanje kako bi neutralisala pretnju od stranih obaveštajnih aparata. Savremeni sistemi za elektronsko ratovanje su sposobni da efikasno potisnu i onesposobe neprijateljske bespilotne i izviđačke letelice, što smanjuje njihovu efikasnost, međutim, stiče se utisak da ili nema uvek načina ili nisu agresivni dovoljno.

Približavanje američkog drona na rekordnoj distanci od Sočija će se vrlo verovatno shvatiti kao provokacija, a ako nakon toga usledi napad ukrajinskih oružanih snaga, to može rezultirati odgovorom Moskve.

Da li je ruski udar na NATO špijunske letelice opravdan?

Naravno, takav napad se neće dogoditi iznenađujuće, već će mu prethoditi zvanična upozorenja, verovatno i od samog ruskog predsednika Putina. Ovo prenosi čvrstu nameru Moskve i odvraća Evropu/SAD od aktiviranja Člana 5 NATO-a.

Tamo gde se smatra da materijalna podrška SAD/NATO Ukrajini nanosi štetu ruskim civilima na njenoj teritoriji, legitimitet ruskog odgovora jeste povećan.

Jedan od pozitivnih ishoda za Rusiju mogao bi biti da SAD/NATO zaustave vojne letove, započnu pregovore sa Moskvom u pozadini i nagode se da okončaju rat. Međutim, kao što vidimo, to se neće tako lako desiti.

Ako SAD/NATO uzvrate vojno ili nastave da podržavaju Ukrajinu, Moskva će vrlo verovatno izvršiti svoja upozorenja i oboriti letelicu. Uvođenjem raketa dugog dometa može se obaviti ovaj posao lako.

Primera radi, u nedavnom intervjuu, sada pokojni ukrajinski pilot Juice, opisao je rusku raketu vazduh-vazduh dugog dometa R-37M kao najopasnije oružje koje koristi rusko vazduhoplovstvo.

Moralni zaključak Rusa bi bio da Moskva ima svako pravo da zaustavi pretnje svojoj bezbednosti u neposrednoj blizini sopstvenih granica, uključujući i uništavanje bespilotnih letelica koje su savezničke Kijevu, međutim, ruski Krim nije priznat od strane NATO.