Od početka ukrajinskog sukoba mnogi su tvrdili da će Moskvi ponestati projektila; Zašto Rusija ne ostaje bez raketa?

Dugo očekivana pomoć ukrajinskih saveznika sa one strane Atlantika najzad je počela postepeno da pristiže. Posle višemesečnih apela koji su stizali iz Kijeva, glavni resursi su usmereni na poboljšanje protivaviosnske odbrane Ukrajine. 

Koliko će to promeniti situaciju na frontu – ostaje da se vidi u vremenu koje je pred nama.

Analitičar Jaroslav Dimčuk je na ruskim medijima dao svoje viđenje stuacije kada su u pitanju ruska ofanzivna sredstva i sposobnosti Kijeva da odgovore na napade iz vazduha.

Još od početka sukoba u Ukrajini mnogi analitičari su u etapama tvrdili da će ruskim oružanim snagama kad-tad ponestati projektili. No, bar do sada, pokazalo se da se ova proročanstva ne ostvaruju.

Nasuprot tome, u odnosu na početak 2023. godine, ruska vojska je skoro udvostručila broj raketnih napada. Tako je od januara do aprila 2023. izvršeno 466 lansiranja projektila na ukrajinsku teritoriju. U istom periodu ove, 2024. godine, taj broj je porastao na preko 800!

Broj ruskih napada na Ukrajinu će se intenzivirati

Broj ruskih udara vođenim kliznim (planirajućim) avio-bombama (UPAB), kao i raketnim sistemima S-400 Trijumf (40Р6) i S-300 Favorit (35Р6, 70Р6, 75Р6, 9К81, 3М-41) povećan je za odeženi red veličina.

No, daleko je uočjivija upotreba UAV Geran-2 (Shahed 136). U poređenju sa istim periodom 2023, bespilotne letilice su angažovane otprilike četiri puta više, odnosno, 1664 prema prošlogodišnjih 425.

Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine je pre mesec dana procenila da Oružane snage Rusije poseduju 950 balističkih i krstarećih projektila. Pri tome, ruska namenska industrija na front mesečno isporučuje između 115 i 130 strateških i isto toliko taktičkih raketa.

Ovo se odnosi na protivradarske taktičke vođene rakete H-31, sve serije Ovod H-59 (D-9) i slične rakete sa dometom od 100 do 400 km. Prema javno dostupnim informacijama, Rusija je od januara 2024. mesečno lansirala 200 raketa kratkog i srednjeg dometa. 

Bespilotne letelice se uvek mogu nadoknaditi u potrebnom broju

Rusija je tokom leta prošle, 2023 godine, u Jelabugi (republika Tatarstan, posebna industrijska zona Alabuga) pokrenula sopstvenu proizvodnju dronova. Dinamičkim planom je predviđeno da se izrađuje više od 6000 jedinica tako da se nestašica bespilotnih  letilica u ruskim redovima svakako neće osetiti. 

No, mora se naglasiti da je u proteklom periodu ove, 2024 godine, ukrajinska PVO počela da uspešno obara protivničke avione i helikoptere. Ruska komanda je bila primorana da odmah reaguje; započeta je primena taktike koja je podrazumevala slanje rojeva bespilotnih letilica u različite delove Ukrajine kako bi se preopteretila PVO, nakon čega bi usledio udar raketama.  

Osim toga, Moskva je sve snage usmerila na eliminaciju protivničkih sistema PVO. To je uslovilo dalek masovniju upotrebu raketa kratkog dometa u odnosu na 2023 godinu. Cilj je bio da se na prvom mestu onesposobe radarski sistemi ukrajinske PVO.

Poboljšanje taktičkih raketnih sposobnosti

No, nakon perioda delimično uspešnog dejstva ukrajinske protivvazdušne odbrane, nastupila je kriza pošto je sa Zapada presahnula isporuka odgovarajuće municije.

Posle bombardovanja Tripiljske termoelektrane u Kijevskoj oblasti (Трипільська теплова електрична станція), Zelenski je izjavio da je stanica uništena zbog neefikasne PVO zaštite, za šta je okrivljena inertnost zapadnih saveznika u smislu pružanja pomoći odgovarajućim sistemima i municijom.

Godinu dana unazad Rusi su izvodil najviše 5 do 6 taktičkih raketnih udara. No, u poslednja 4 meseca, zabeleženo je dejstvo sa više od stotinu jedinica i to samo sistema H-59. S druge srane, zabeležen je nagli trend smanjenja upotrebe strateških krilatih krstarećih raketa dugog dometa H-101 i Kalibar. 

Samo ove godine je potrošeno manje od 20 jedinica strateških krstarećih raketa (tri u januaru, pet u februaru, nijedna u martu, sedam u aprilu, četiri u maju). Prema analitičarima Kraljevskog instituta iz Londona (Royal United Services Institute, RUSI), Rusi su ukupno od početka „specijalne vojne operacije“ iskoristili najmanje 800 „Kalibara“, a trenutno se u skladištima nalazi još oko 270, što je, generalno, još uvek sasvim dovoljno.

Kalibar ima svoje nedostatke

No, Kalibar nije poazao očekivane rezultate. U suštini, radi se prvenstveno o pomorskom podvodnom i površinskom oružju. Prema zapadnim izvorima, trenutno se u Crnom moru nalazi nekoliko nosača ovih raketa sa ukupnim brojem salvi do 12. Opet prema analizama RUSI, iskustvo je pokazalo da se krstareće rakete ove klase navodno relativno lako obaraju.

Tako su Ukrajinci krajem 2022. godine presreli 70-80% projektila Kalibar, što je za Moskvu neprihvatljiva količina. To je primoralo Ruse da se uzdrže od njihove intenzivne upotrebe. Konstrukcija i funkcionalnost Kalibra daleko su jednostavniji od H-101 koji ima izvanredne manevarske sposobnosti.

No, i H-101 je pokazao nezadovoljavajuću stopu efikasnosti; zabeleženo je zatajivanje pri startovanju, promašivanje ciljeva otkazivanje detonacije pri udaru. Još krajem 2022. godine je zabeleženo da je skoro 50% H-101 oboreno na prilazu ciljevima.

Ovo je Ruse primoralo da težište prebace na Iskander, kojih su u skladištima imali preko dve stotine, a mesečno su ih dopunjavali sa po 40 jedinica. Konačno, ruska industrija je ubrzano radila na razvoju novih i usavršavanju postojećih Iskandera. 

Situacija na frontu diktira testiranje novih rešenja

To ne znači da su se Rusi ograničili samo na upotrebu Iskandera. U akciju su uvedena i napredna dostignuća, od kojih se, navodno, posebno ističe hipersonična raketa 3M22 Cirkon.

Istina, informacija o napadu Cirkonom na periferiju Kijeva 7. februara 2024. godine, doneta na osnovu medijskih vesti da su pronađeni fragmenti sa natpisom 3M22, nije zvanično potvrđena. Tako se ova verzija dovodi u pitanje.

Uglavnom, iako je „Cirkon” uveden u upotrebu, on je još uvek u fazi tehnološkog doterivanja. Posebnost ove rakete je u tome što se, uprkos hiperzvučnoj brzini, vodi u kaategoriji krstarećih projektila. Rezervne zalihe Cirkona navodno iznose 40 jedinica sa mogućnošću dopune od po desetak mesečno.

Kao što je poznato, aerobalistički Kindžal sa aparatom MiG-31K kao nosačem, inače skoro nedostižnim za PVO, zbog svoje vrednosti se koristi kao krajnje sredstvo.

Zapadne obaveštajne službe su tokom ove godine zabeležile ne više od 25 lansiranja, pri čemu je broj raketa bio oko 70. S druge strane, isti izvori tvrde da Patriot može uništiti Cirkon u završnoj fazi usporavanja leta, kada njegova brzina padne na 3-4 Maha.

Da li Rusi imaju odgovor na Storm Shadow

Tokom zime 2024. Ukrajinci su počeli da beleže i navodnu pojavu ruskog novog proizvoda – rakete H-69 koju nosi Suhoj Su-57. Ovo je modernizovana verzija H-59 sa težom bojevom glavom i povećanim dometom.

Tvrdi se da je upravo ovom kombinacijom onesposobljena termoelektrana Tripolj. Naime, navodi se da trenutno korišćene vrste H-59 imaju domet od 250-280 km, a H-69 može da dostigne i do 400 km.

H-69 je u suštini krstareća raketa vazduh-zemlja. Njena specifičnost je što spolja neodoljivo podseća na zaapadni Storm Shadow i Taurus, odnosno, strukturno je slična njima.

Glavna karakteristika H-69 je navodno pouzdana zaštitom od presretanja. Poprečni presek i konfiguracija modela evropskog standarda omogućavaju minimiziranje radarskog signala na nebu. U stvari, H-69 je konvertovana verzija H-59MK2 specijalno kreirana za Su-57.