Da li se to francuske trupe već aktivno spremaju za direktan sukob sa Rusijom?

Osim političkih izjava koje aludiraju na moguće aktivno vojno prisustvo Pariza u Ukrajini, uočljivo je i da se francuske trupe aktivno spremaju za sukob visokog intenziteta protiv neprijatelja koji može da im parira u vatrenoj moći.

Ako se uzme u obzir angažman  francuske vojske u drugoj polovini 20 i početkom 21 veka, usmeren na sukobe sa pobunjenicima i oslobodilačkim pokretima, od Alžira preko Malija i Avganistana, onda je u pitanju velika promena.

Promena koja možda ukazuje da Jelisejska palata ipak ozbiljno razmišlja o istoku Evrope.

Sukob u Ukrajini je na evropski kontinent vratio rat u punom obimu, izjavio je pukovnik Axel Denis. Inače, Denis je iskusni konjički oficir (u savremenom smislu – oficir oklopnih jedinica) koji od 12. jula 2023. predvodi „Centar za borbenu obuku 1. bataljon pešadijskih lovaca (CENTAC 1^er BCP, Centre d’Entraînement au Combat 1^er BCP)“ u Mailly-le-Campu, departman Ob regiona  Šampanja-Ardeni, istočna Francuska.

Nakon iskustava stečenih tokom operacija „Likorne“ u Obali Slonovače (22 september 2002 – 21 januar 2015), „Trident“ na Kosovu i Metohiji  (1999), „Pamir“ u Avganistanu (2002-2012) i „Daman“ u Libanu (avgust 2022), pukovnik je zaključio da je „svet otkrio svoju pravu prirodu: nestabilan je, opasan i nisu svi prijatelji. Spremamo se da se u kratkom roku obučimo za budnost“. 

Inače, CENTAC 1^er BCP je jedino mesto u Francuskoj gde se može simulirati pravi, savremeni rat. Uslovi za obuku trupa su što je moguće bliži situacijama na stvarnom bojnom polju. Reprodukuje se zvuk, vrelina i bljesak artiljerijske vatre, svuda su postavljene lažne mine a radio-komunikacije se mogu prekinuti bez najave.

Kamp obuhvata površinu od 120 km², znači, veću od površine Pariza. To je jedino mesto gde različite jedinice francuske vojske – pešadija, oklopne jedinice, artiljerija i inženjerija – koje su obično disocirane po celoj zemlji, mogu da vežbaju zajedno. To je ujedno i jedino mesto gde je dvadesetak tenkova Leclerc XLR u akciji tokom cele godine.

Iako oficiri u kampu koje je kontaktirao list Politico ne navode imena potencijalnih neprijatelja, uočljivo je da obuka ima za cilj pripremu trupa za borbu protiv snaga najsličnijih ruskim.

Još u januaru ove godine načelnik Generalštaba francuske armije general Pierre Schill je izjavio da se posle više decenija vojnih operacija u Africi, Francuska sve više fokusira na istočno krilo Evrope.

To znači da njene oružane snage moraju da buduosposobljene za ovakvo ratište i protivnika koji se tu može pojaviti.  Praktično, Francuska je postavila cilj da do 2027. godine  bude u sposobna da za 30 dana rasporedi jednu diviziju jačine 25.000 vojnika.

U daljem izlaganju, general je napomenuo nešto indikativno; „Francuska nije u istoj situaciji kao Ukrajina, ali je deo koalicije, a to povlači određene obaveze. Pojam kredibiliteta u kolektivnoj odbrani, posebno u NATO, od suštinskog je značaja”.

Francuski oficiri tvrde da pripadnike oružanih snaga  u CENTAC 1^er BCP iskusni instruktori osposobljavaju da uspore eventualni neprijateljski prodor. To nije lak zadatak, a scenario se gradi na osnovu iskustava iz  Ukrajine.

U suštini, glavni cilj obuke je da se izbegnu frontalni napadi koji, bez obzira na velike žrtve, ne uspevaju da potisnu neprijatelja. Plan je da pešadija, oklopne i inženjerijske trupe kao i artiljerija, integrisani sa novom tehnologijom poput  bespilotnih letelica koje prenose informacije i obezbeđuju ubilačku moć na bojnom polju, moraju besprekorno da sarađuju.

Prema šefu kancelarije za koordinaciju i upravljanje logorom, „rat u Ukrajini je ukazao na važnost borbe u kombinovanom naoružanju. To je trenutno jedini način borbe“. Dosadašnji tok sukoba u Ukrajini pokazao je da se trupe koje nisu sposobne da kombinuju oklopne snage, artiljeriju i pešadiju, nalaze u velikoj opasnosti. 

Pukovnik Denis je ukazao da je „u Ukrajini dramatično što tenkovi deluju sami, bez podrške ostalih rodova. To je dovelo do karastrofalnih rezultata zbog kojih su tenkovi praktično potpuno povučeni iz borbi”.

Upravo je odsustvokoordinacije jedan od razloga zašto ni Ukrajina ni Rusija nisu uspele da probiju dobro pripremljenu odbranu duž 1000 km dugog fronta. 

Kada se obuka završi, vojnici će dobiti procenu učinka i ocenu na skali od jedan do pet. Anonimni pukovnik je izjavio da do sada nikome nije dana najviša ocena. Pri tome, pozvao se na moto famozne Legije stranaca, koja je za interese Pariza najviše i krvarila na bojištima van matice – „teška obuka, lak rat“ (Entraînement difficile, guerre facile).

Lepo rečeno, pri tome treba napomenti da su legionari ginuli pod glavnom devizom – „Vernost i čast“ (Honneur et Fidélité). Ako se ovo stavi u kontekst izjava generala Schilla, da li znači da Pariz mora biti veran NATO savezu i obrnuto – ako Francuska zaista zarati sa Rusijom, osim člana 5 povelje, i ova deviza će zahtevati da NATO prati Francusku?