Bespilotne letelice više nisu samo pomoćno sredstvo za osmatranje položaja ili izvođenje pojedinačnih napada. Tokom rata u Ukrajini preuzele su veliki deo zadataka izviđanja, korekcije artiljerijske vatre, uništavanja tehnike i napada na snabdevanje protivnika. Međutim, njihova masovna upotreba stvorila je problem koji se ne može rešiti samo povećanjem proizvodnje novih letelica.
Za istovremeno izvođenje velikog broja operacija potrebni su obučeni operateri, pouzdane komunikacije, servisne ekipe i komandanti sposobni da usklade rad dronova sa ostalim jedinicama. Rusija i Ukrajina zato već duže vreme reorganizuju svoje bespilotne snage, nastojeći da iskustva najuspešnijih specijalizovanih formacija prenesu na širi sastav vojske. Najnoviji podaci pokazuju da Moskva sve intenzivnije menja upravo organizaciju tih snaga, uz značajno proširenje brigada, pukova i bataljona.
Rubikon dobija novu ulogu, 600 stručnjaka prešlo u Varjag
Ruski Centar za napredne bespilotne tehnologije Rubikon, osnovan u avgustu 2024. godine po nalogu ministra odbrane Andreja Belousova, postao je jedna od najpoznatijih specijalizovanih formacija ruske vojske. Njegovi operateri učestvovali su u borbama na kurskom, pokrovskom i drugim pravcima, posebno u zadacima uništavanja ukrajinskih bespilotnih sistema i presecanja logističkih pravaca. Centar je istovremeno služio za razvoj novih taktika, ispitivanje opreme i obuku specijalista koji su iskustva prenosili drugim jedinicama.
Prema analizi američkog Instituta za istraživanje spoljne politike (FPRI), objavljenoj 12. juna 2026., približno 600 pripadnika Rubikona prešlo je u 50. odvojenu brigadu bespilotnih sistema Varjag. Sa njima je premešten i dotadašnji komandant Rubikona, pukovnik Sergej Budnikov, koji je preuzeo komandovanje novom brigadom. Na čelu Rubikona zamenio ga je Sergej Zbukarev, dok je sam centar nastavio da deluje i proširuje postojeće jedinice.
Ovakva preraspodela pokazuje da rusko vojno rukovodstvo nastoji da iskustvo koncentrisano u jednom centru iskoristi za razvoj drugih formacija. FPRI procenjuje da je Rubikon sa približno 1.450 pripadnika u martu 2025. porastao na oko 5.000 tokom proleća 2026. godine, uz planirano dalje proširenje. To znači da transfer 600 ljudi ne predstavlja rasformiranje centra, već deo šire reorganizacije i raspodele stručnog kadra.
Varjag preuzima zadatke na većim udaljenostima
Pedeseta odvojena brigada Varjag nalazi se u rezervi Vrhovne komande i razvija sposobnosti za korišćenje različitih bespilotnih sistema, uključujući letelice velikog dometa i sredstva za protivdronovsku odbranu. Prema FPRI, planirano je da brigada poveća brojnost sa približno 1.300 na 7.000 pripadnika, što zahteva značajno proširenje obuke, logistike i komandne strukture. Njena uloga već obuhvata operacije koje nisu ograničene na neposrednu liniju fronta.
Varjag je javnosti poznat i po dejstvima bespilotnim letelicama Geranj, uključujući napad na ukrajinski kamion korišćen za transport i pripremu dronova početkom juna. Početkom novembra rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su protivdronovske posade ove brigade oborile više ukrajinskih letelica velikog dometa, uključujući FP-1, Anubis i druge sisteme. Ruski mediji su u novembru preneli te podatke, pokazujući da brigada istovremeno izvršava udarne i odbrambene zadatke.
Razlika između Rubikona i Varjaga nije stroga podela na kratki i veliki domet, jer obe formacije koriste više vrsta bespilotnih sistema. Ipak, Varjag dobija sve značajnije zadatke zaštite ruskog vazdušnog prostora i napada na udaljenu ukrajinsku infrastrukturu, dok Rubikon nastavlja specijalizovana dejstva i tehnološka ispitivanja. Prenos iskusnih operatera omogućava novim jedinicama da brže usvajaju procedure koje su već proverene tokom borbi.
Nove brigade, pukovi i bataljoni u redovnom sastavu
Rusija je još u novembru 2025. godine zvanično formirala Snage bespilotnih sistema kao poseban rod vojske. Tokom avgusta 2026. na njihovo čelo postavljen je general-pukovnik Denis Ljamin, dotadašnji načelnik štaba grupacije snaga Centar. Od tada se formiranje nove organizacione strukture nastavlja na nivou vojnih okruga, kombinovanih armija i jedinica različitih rodova.
Prema analizi ukrajinskog portala Militarnyi od 11. novembra, identifikovano je najmanje osam brigada bespilotnih sistema, uključujući Varjag i Grom Kaskad, kao i mreža zasebnih pukova povezanih sa kombinovanim armijama. Nova struktura obuhvata i mornaričke jedinice, dok se specijalizovani bataljoni uključuju u sastav inženjerijskih, artiljerijskih i drugih brigada. Deo identifikovanih jedinica još nema potpuno potvrđenu potčinjenost, ali je širenje organizacije dokumentovano i u ruskim i u ukrajinskim izvorima.
Jedan od primera predstavlja 11. inženjerijsko-saperska brigada, koja je dobila poseban bataljon bespilotnih sistema. Njegovi operateri koriste FPV letelice i udarne dronove Molnija za izviđanje, daljinsko miniranje i napade na položaje i tehniku. Takva organizacija omogućava inženjerijskim i drugim jedinicama da raspolažu sopstvenim bespilotnim sredstvima, umesto da za svaki zadatak zavise od pomoći specijalizovanih formacija izvan svoje komandne strukture.
Rusija planira 165.000 pripadnika bespilotnih snaga
Razmere reorganizacije posebno su vidljive u planovima povećanja broja pripadnika. Prema procenama koje FPRI zasniva na dostupnim podacima, ruske Snage bespilotnih sistema krajem 2025. brojale su približno 87.000 ljudi, dok je plan za kraj 2026. predviđao oko 165.000. Ukrajinski vrhovni komandant Aleksandar Sirski izneo je u aprilu procenu da je Rusija već dostigla približno 101.000 pripadnika, čime je potvrdio razmere planiranog povećanja.
Ruski Generalštab je u martu saopštio da tokom 2026. namerava da obuči više od 70.000 stručnjaka za bespilotne sisteme. Međutim, proširenje jedinica stvara potrebu ne samo za operatorima letelica, već i za tehničarima, instruktorima, stručnjacima za elektronsko ratovanje i komandnim kadrom. FPRI upozorava da brz rast može da smanji kvalitet obuke i oslabi postojeće jedinice iz kojih se preuzimaju najiskusniji vojnici.
Borba za dronove postaje borba za komandovanje i logistiku
Rubikon je tokom prethodnog perioda pokazao koliko specijalizovana obuka i jasno određeni prioriteti mogu da utiču na izbor ciljeva. U aprilu je centar objavio statistiku više od 24.000 borbenih angažmana, prema kojoj su najveći udeo činili ukrajinski dronovi, komunikaciona sredstva i druga oprema neophodna za održavanje borbenih operacija. Podaci potiču iz objava same ruske jedinice, ali jasno pokazuju njene deklarisane operativne prioritete.
Širenje sličnih sposobnosti na armijske pukove i brigadne bataljone moglo bi da omogući većem broju ruskih jedinica kontinuirano izviđanje, napade na logistiku i neposrednu saradnju sa artiljerijom. Istovremeno, prevelika centralizacija može da uspori odlučivanje, dok premeštanje iskusnih posada stvara privremene praznine u postojećim formacijama. Slične probleme beleži i ukrajinska vojska, čije su specijalizovane jedinice bespilotnih sistema tokom širenja takođe preuzimale deo najboljih operatera iz drugih brigada.
Ruska reorganizacija zato obuhvata mnogo više od povećanja broja FPV dronova, Geranja ili izviđačkih letelica. Menjaju se struktura jedinica, sistem obuke, način snabdevanja i raspodela odgovornosti između specijalizovanih centara i redovnih vojnih formacija. Najzahtevniji deo procesa biće održavanje kvaliteta operatera i brzine prilagođavanja, dok se broj jedinica bespilotnih sistema povećava na gotovo svim nivoima ruske vojske.
