Rusija postepeno popunjava prostor između jeftinih udarnih dronova i velikih krstarećih raketa, stvarajući novu kategoriju naoružanja namenjenu masovnoj upotrebi. Reč je o relativno malim letelicama sa mlaznim motorima, koje mogu da dostignu nekoliko stotina kilometara na čas i nose bojeve glave dovoljne za uništavanje različitih vojnih ciljeva. Njihova najveća prednost nije pojedinačna razorna moć, već mogućnost proizvodnje u količinama koje su donedavno bile nezamislive za klasično raketno naoružanje.
Dosadašnji razvoj porodice Geran pokazao je koliko se brzo jednostavne bespilotne platforme mogu prilagođavati novim zahtevima. Prvobitne konstrukcije sa elisnim pogonom sada dobijaju mlazne naslednike, dok se paralelno razvijaju male krstareće rakete koje koriste sličnu elektroniku i pojednostavljene proizvodne postupke. Granica između drona za jednokratnu upotrebu i krstareće rakete postaje sve manje izražena.
Ukrajina je još 2024. predstavila sličan koncept kroz Paljanicu i Peklo, a kasnije i Bars, nastojeći da razvije jeftinije alternative skupim dalekometnim raketama. Rusija sada ubrzava sopstvene programe, uz sve veći naglasak na domaće komponente, nove motore i otporniju navigaciju. Najnovije procene iz Kijeva pokazuju da je poseban interes izazvala mogućnost proizvodnje desetina hiljada takvih sredstava tokom narednih godina.
Dan-T: Od vežbovne mete do masovne krstareće rakete
Prema informacijama koje su ukrajinski mediji objavili pozivajući se na obaveštajne izvore, Rusija planira proizvodnju do 14.000 raketa Dan-T tokom 2027. godine. Ranije procene pominjale su približno 10.000 primeraka, dok se za kraj 2026. navodio cilj od oko 2.000 proizvedenih raketa. Reč je o industrijskim planovima koji još nisu potvrđeni ostvarenim rezultatima proizvodnje.
Dan-T se povezuje sa konstrukcijom sovjetske i ruske vežbovne mete Dan-M, razvijene za obuku protivvazduhoplovnih jedinica. Prema procenama ukrajinskih stručnjaka, uklanjanjem opreme namenjene simulaciji radarskog odraza i sistemima za ponovno korišćenje stvorena je osnova za relativno jeftino udarno sredstvo. Raketi se pripisuju domet do približno 500 kilometara pri lansiranju iz vazduha i bojeva glava mase oko 135 kilograma.
Proizvođač Rosteh predstavio je Dan-T kao visokoprecizno oružje namenjeno lansiranju sa aviona i helikoptera, uz autonomni let prema zadatim koordinatama. Kao mogući nosači pominju se Su-25, Su-30, Su-34, Su-35, Su-57 i jurišni helikopter Mi-28, dok se razmatraju i kopneni lanseri. Početkom novembra rusko Ministarstvo odbrane objavilo je snimak lansiranja male krstareće rakete sa Mi-28NM, ali bez nedvosmislene identifikacije da li je reč o Dan-T ili srodnom Banderolu.
Banderol i Dan-T: Slične rakete, različita proizvodna računica
S8000 Banderol, projekat povezan sa kompanijom Kronštat, već se koristi kao mala krstareća raketa sa mlaznim pogonom. Njene javno procenjivane karakteristike obuhvataju brzinu od približno 500 do 650 kilometara na čas i domet oko 500 kilometara, uz mogućnost lansiranja sa različitih platformi. Ruski i ukrajinski izvori često je porede sa Dan-T, dok ukrajinsko vazduhoplovstvo pojedine napade evidentira zajedničkom oznakom Banderol/Dan-T.
Prema nezvaničnim procenama, proizvodnja Dan-T mogla bi da bude približno 35 odsto jeftinija od Banderola, što bi objasnilo interesovanje za postepeno povećanje njenog udela u ruskom arsenalu. Jedan od glavnih ciljeva jeste veća lokalizacija proizvodnje, odnosno zamena uvoznih motora i elektronskih sklopova domaćim rešenjima. Ipak, konkretna cena obe rakete nije javno potvrđena, pa procena uštede zasad ostaje deo industrijskih i obaveštajnih analiza.
Geran-5 K5 i Susanin: Navigacija koja ne zavisi samo od satelita
Paralelno sa malim krstarećim raketama razvija se Geran-5, znatno brža letelica od ranijih Gerana sa elisnim pogonom. Prema tehničkim podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe, osnovna verzija dugačka je 6,5 metara, ima raspon krila 3,2 metra i nosi bojevu glavu mase približno 90 kilograma. Procene dometa kreću se oko 1.000 kilometara, dok krstareća brzina iznosi približno 400 do 600 kilometara na čas, u zavisnosti od konfiguracije.
Nova verzija Geran-5 K5 razlikuje se po izmenjenom trupu i turbomlaznom motoru smeštenom unutar konstrukcije, umesto u spoljašnjoj gondoli. Takav raspored smanjuje aerodinamički otpor, dok se pojedinim novijim konfiguracijama pripisuju brzine do 900 kilometara na čas, bez javno dostupnih rezultata nezavisnih merenja. Najzanimljivija promena ipak se odnosi na navigacioni sistem Susanin, koji su ruski izvori povezali sa novim generacijama Gerana.
Susanin koristi optičku korelaciju, odnosno poređenje snimaka terena sa prethodno memorisanim referentnim podacima, kako bi letelica korigovala položaj bez stalnog oslanjanja na satelitski signal. Sličan princip primenjuje se kod pojedinih savremenih krstarećih raketa, uključujući rusku H-101, a njegova prednost dolazi do izražaja u područjima intenzivnog elektronskog ometanja. Ukrajinski istraživači objavili su fotografije komponenti sa oznakama Susanin, mada se puna konfiguracija sistema i njegova pouzdanost u različitim uslovima još utvrđuju.
Filin, S-71 i ruski motor R500
Rusija istovremeno razvija manje krstareće rakete Filin, S-71K Kover i S-71M Monohrom, koje povezuje upotreba savremenijih pogonskih i elektronskih rešenja. Posebno mesto zauzima turbomlazni motor R500 ruske kompanije Rejnolds, čija je primena potvrđena analizama komponenti pojedinih novih projektila. Njegov razvoj od malog privatnog projekta do pogona za Filin i S-71K pokazuje kako se ruska industrija prilagođava potrebi za jednostavnijim raketnim motorima.
Za Filin se navode domet između 600 i 1.200 kilometara, brzina do 800 kilometara na čas i bojeve glave mase 50 ili 100 kilograma. Sistem je povezan sa kompanijom NPO Molnija, dok su S-71K Kover i S-71M Monohrom namenjeni drugačijim profilima zadataka, uključujući upotrebu sa borbenih aviona Su-57. Prvi detalji o Filinu i njegovim komponentama objavljeni su nakon što je ukrajinska obaveštajna služba predstavila rekonstruisanu konstrukciju i identifikovane delove.
Kina ostaje važna za rusku proizvodnju
Uprkos naporima da poveća domaću proizvodnju, Rusija i dalje koristi značajan broj elektronskih i pogonskih komponenti stranog porekla. Ukrajinska obaveštajna služba identifikovala je kineski turbomlazni motor Telefly TF-TJ2000A u Geranu-5, zajedno sa navigacionim i komunikacionim komponentama različitih proizvođača. Pojedini ruski izvori navode da se razmatra lokalno sklapanje kineskih motora, ali obim takve proizvodnje nije javno potvrđen.
Proizvodnja hiljada malih krstarećih raketa zahteva stabilno snabdevanje motorima, elektronikom, gorivnim sistemima i bojevim glavama, uz dovoljno kapaciteta za završna ispitivanja. Ukrajinski stručnjak Anatolij Hrapčinski upozorio je da je dostupnost mlaznih motora jedno od glavnih ograničenja ostvarivanja plana od 14.000 raketa Dan-T godišnje. Njihova masovna proizvodnja zato zavisi koliko od konstrukcione jednostavnosti, toliko i od sposobnosti industrije da obezbedi veliki broj pouzdanih pogonskih jedinica.
Zašto su male mlazne rakete novi problem za PVO?
Brzina je jedna od najvećih prednosti ovih konstrukcija u odnosu na sporije dronove sa elisnim pogonom, jer protivvazduhoplovnim jedinicama ostavlja manje vremena za otkrivanje i reakciju. Istovremena upotreba dronova, mamaca, malih krstarećih raketa i balističkih projektila dodatno komplikuje raspodelu ciljeva između raspoloživih sistema PVO. Ukrajinsko vazduhoplovstvo već evidentira Banderol i Dan-T kao posebnu kategoriju vazdušnih pretnji, što pokazuje da je njihova upotreba postala redovan deo napada.
Takvo oružje ne poseduje razornu moć velikih krstarećih raketa H-101 ili Kalibar, ali omogućava gađanje većeg broja ciljeva uz potencijalno manje troškove. Sličnu logiku slede i američki programi AGM-188A i RAACM-ER, namenjeni razvoju pristupačnijeg dalekometnog naoružanja. Najvažniji izazov za protivvazduhoplovnu odbranu postaje odnos između cene presretanja, broja raspoloživih projektila i brzine kojom protivnik može da nadoknadi potrošeno naoružanje.
