Rusija je kroz Danske moreuze uputila pomorski konvoj čiji teret i konačno odredište privlače pažnju evropskih posmatrača. Dva velika teretna broda, tanker i ratna korveta Baltičke flote zajedno su napustili baltičko područje, nakon što su prethodnih dana primećene pojačane aktivnosti u ruskoj vojnoj luci Baltijsk, u Kalinjingradskoj oblasti.
Transport vojnih tereta ovim pravcem nije neobičan, ali najnovija plovidba donela je nekoliko zanimljivih detalja. Satelitski snimci pokazali su utovar vojne tehnike, dok su nemačka i danska patrolna plovila pratila kretanje ruskih brodova. Istovremeno, fotografije korvete otkrile su dodatnu opremu koja ranije nije bila deo njenog standardnog naoružanja.
Reč je o sistemu za elektronsko ratovanje namenjenom zaštiti od bespilotnih letelica. Njegovo pojavljivanje na ratnom brodu koji obezbeđuje logistički konvoj pokazuje koliko se pažnje posvećuje opasnosti od dronova, čak i na morskim pravcima udaljenim od neposrednih borbenih dejstava.
„Stojki“ prati dva teretna broda i tanker
Korveta „Stojki“ projekta 20380, iz sastava ruske Baltičke flote, primećena je početkom novembra tokom prolaska kroz danski moreuz Veliki Belt. Pratila je teretne brodove ANASTASIIA i ASCALON, kao i srednji vojni tanker „Jeljnja“ projekta 160.
Prethodno su oba teretnjaka boravila u Baltijsku, jednoj od glavnih polaznih tačaka ruskog pomorskog snabdevanja udaljenih vojnih kontingenata. Satelitski snimci od 27. oktobra pokazali su više brodova tokom utovara, uključujući transport vojne tehnike.
Prema podacima pomorskih posmatrača, konvoj su tokom prolaska kroz baltičko područje nadzirala nemačka i danska patrolna plovila. Među njima su bili nemački brod Bamburg, danski Merkur i patrolni brod Rota.
Pretpostavlja se da teret može biti namenjen ruskom Afričkom korpusu, koji nastavlja operacije u Sahelu i drugim delovima Afrike. Rusko Ministarstvo odbrane nije potvrdilo odredište, a brodovi bi nakon izlaska na Atlantik mogli da nastave prema Sredozemnom moru ili zapadnoj afričkoj obali.
Operacije ruskog Afričkog korpusa u Maliju poslednjih meseci dodatno su povećale značaj pouzdanog pomorskog snabdevanja vojnim materijalom i tehnikom.
Na palubi primećen „Peroed-M“, sistem koji ometa dronove
Posebnu pažnju izazvale su fotografije korvete „Stojki“, na kojima su prepoznate instalacije sistema za radioelektronsku borbu „Peroed-M“.
Kompleks je razvijen za otkrivanje i ometanje malih bespilotnih letelica, pre svega FPV dronova i izviđačkih kvadrokoptera. Njegov zadatak je da elektronskim ometanjem prekine ili oteža komunikaciju između drona i operatera, uključujući kanale upravljanja i prenosa video-signala.
Prema objavljenim tehničkim procenama, efektivni domet ometanja dostiže približno 2,5 kilometara. Brodska verzija najverovatnije koristi podatke sa postojećih radara za otkrivanje ciljeva, mada detalji integracije nisu javno objavljeni.
Sistem je nastao razvojem kopnenog kompleksa „Peroed“, prvobitno namenjenog zaštiti jedinica od dronova na frontu. Tokom 2026. slična oprema već je primećena na raketnoj krstarici „Varjag“, protivpodmorničkom brodu „Udaloj“, fregati „Neustrašimi“ i nekoliko drugih plovila ruske mornarice.
Korveta od 2.200 tona već ima snažno raketno naoružanje
„Stojki“ je uveden u sastav Baltičke flote 18. jula 2014. godine. Izgrađen je u brodogradilištu Severnaja verf u Sankt Peterburgu, prema projektu konstruktorskog biroa Almaz.
Brod je dugačak 104,5 metara, ima puni deplasman od približno 2.200 tona i postiže brzinu do 27 čvorova. Posadu čini oko 100 mornara i oficira, a autonomija plovidbe iznosi približno 15 dana.
Glavno protivbrodsko naoružanje predstavlja osam raketa H-35 sistema „Uran“. Za protivvazdušnu odbranu koristi raketni sistem „Redut“, top A-190 kalibra 100 mm i dva šestocevna topa AK-630M kalibra 30 mm. Za protivpodmorničku borbu opremljen je sistemom „Paket-NK“, dok može da primi i helikopter Ka-27.
Ista konstrukcija koristi se na novoj korveti „Grozni“, porinutoj u oktobru za rusku Tihookeansku flotu.
Ugradnja „Peroeda-M“ dodaje još jedan sloj odbrane, usmeren protiv malih letelica koje klasični brodski raketni sistemi nisu projektovani da ekonomično uništavaju. Njegova efikasnost zavisi od vrste drona, načina navođenja i otpornosti komunikacionih kanala na elektronsko ometanje.
Zaštita od takvih pretnji dobila je poseban značaj nakon ukrajinskih napada dronovima na brodove Baltičke flote i infrastrukturu Kronštata. Nova oprema na „Stojkom“ pokazuje da ruska mornarica nastavlja da širi protivdronovsku zaštitu i na brodove koji obavljaju zadatke pratnje i obezbeđenja transporta.
